Kako se redovno održava električni automobil?

Sasvim je jasno da električni automobili iziskuju manje redovnog održavanja od konvencionalnih.

Mada su i dalje skuplji od standardnih vozila, električni četvorotočkaši su jeftiniji na dugoročnom planu, jer ne samo što koriste mnogo jeftiniji izvor energije, već su njihovi troškovi održavanja takođe manji.

Naravno, kod električnih automobila je eliminisano dvadesetak mehaničkih komponenti koje bi inače zahtevale redovan servis. Vlasnici električnih modela ne moraju da plaćaju za zamenu ulja i tečnosti, antifriza, servisiranje menjača, zamenu filtera, svećica i remena itd. Po grubim procenama, za održavanje električnih vozila je neophodno izdvojiti trećinu sume koju za održavanje izdvajaju vozači konvencionalnih automobila.

Ipak, to ne znači da elektromobilima nije potreban redovan servis. Svi proizvođači insistiraju na periodičnim proverama i servisiranju da bi bila ispoštovana garancija. Ukoliko se ne pridržavate preporučenog rasporeda, može se desiti da vam garancija ne pokrije izvesne popravke.

Pored rotiranja pneumatika, zamene filtera polena i metlica brisača i dolivanja tečnosti za pranje vetrobrana, neophodno je izvršiti i neke mehaničke provere. Proizvođači preporučuju da te radnje izvrše stručna lica u naravno ovlašćenim servisima (novac mora da „teče“).

Kao primer ćemo u ovom slučaju uzeti Chevrolet Bolt EV.

Mesečne radnje koje vrši vlasnik: Proverite pritisak u gumama i proverite da li je došlo do prekomernog trošenja pneumatika. Proverite takođe nivo tečnosti za pranje vetrobrana i dopunite posudu ukoliko je potrebno.

Svakih 12.000 kilometara: Rotirajte pneumatike. Proverite nivo rashladne tečnosti za baterije, grejač kabine i izmenjivački uređaj, pomoćno napajanje i module za punjenje. Vizuelno se uverite da li je došlo do curenja tečnosti i habanja kočnica. Takođe pogledajte da li je sve u redu sa sistemom upravljanja, ogibljenja i komponentama šasije, u smislu da li postoje eventualna oštećenja. Isto učinite i s poluosovinama i pogonskim vratilom. Proverite sistem vazdušnih jastuka. Podmažite komponente karoserije tamo gde je potrebno, bravice primera radi. Proverite papučicu gasa.

Dva puta godišnje: Sperite materijale koji mogu izazvati koroziju (kao što je so) s podvozja, koristeći čistu vodu.

Svakih 25.000 kilometara: Zamenite metlice brisača

Svakih 60.000 kilometara: Zamenite filter polena. Ukoliko je neophodno, radite to češće.

Svakih 120.000 kilometara: Zamenite gasne amortizere haube ili drugih komponenti karoserije, ukoliko ih ima.

Svakih pet godina: Ispraznite i napunite protočno kolo rashladne tečnosti. Zamenite kočnu tečnost.

Svakih sedam godina: Zamenite desikant u klima uređaju (služi za upijanje i zadržavanje vlage da bi se sprečilo pojavljivanje korozije).

Nissan je, primera radi, odredio dva zasebna rasporeda održavanja za Leaf, koji smo testirali. Raspored 1 podrazumeva teže uslove eksploatacije, što uključuje frekventne kratke vožnje, kraće od 10 kilometara pri normalnim spoljnim temperaturama ili 15 kilometara pri hladnom vremenu, „stani-kreni“ vožnje pri visokim temperaturama, sporu vožnju na dugim distancama, vožnju u prašnjavim uslovima ili na neravnim, blatnjavim i putevima na koje je bacana so, kao i vožnju s krovnim nosačem.

Raspored 2 podrazumeva manje frekventno servisiranje ali se odnosi isključivo na vožnju na auto-putu u prijatnim uslovima. Naravno, u realnosti to znači da će velika većina vlasnika Nissan Leafa morati da primeni Raspored 1.

Što se Bolta tiče, i tu se stvari svode na različite periodične mehaničke preglede, rotiranje pneumatika svakih šest meseci ili 12.000 kilometara. Filter polena se menja jednom godišnje ili nakon pređenih 25.000 kilometara. Pored toga, kočna tečnost treba da se zameni svaka 24 meseca ili nakon pređenih 50.000 kilometara. Rashladna tečnost iziskuje zamenu nakon 15 godina ili pređenih 200.000 kilometara.

To što je električnim vozilima potrebno manje redovnog održavanja ne znači da su ona neuništiva. S vremena na vreme, biće neophodna zamena guma, servisiranje kočnica, kao i zamena komponenti sistema upravljanja i ogibljenja. Da ne govorimo o crevima, svetlima i slično.

Na kraju naravno dolazimo i do baterija, koje su najskuplja komponenta elektromobila. Bilo o kojem električnom automobilu da se radi, baterije vremenom degradiraju i gube kapacitet, mada se to dešava sporo i postepeno. Problem uglavnom predstavljaju stariji modeli, koji jedva mogu da pređu 120 kilometara po punjenju, dok aktuelni, čija autonomija mahom iznosi 300 i više kilometara, ne predstavljaju toliki problem. Pritom, relativno je mali broj električnih automobila proizvedenih do sada, čije su baterije degradirale do te mere da je neophodna zamena, ili čak možda kupovina novog vozila.

AutoRepublika

(3786)