Opel Crossland X 1.5 D – Kopija bolja od originala?

Hijerarhija se mora ispoštovati! Nakon Peugeota i Citroena, red je došao na Opel da zameni legendarni 1.6 BlueHDi savremenijim 1.5 BlueHDi, ovoga puta u gradskom Crossoveru Crossland X.

Pre par nedelja, u krugu fabrike grupacije PSA, nadomak Pariza, sretoh mog dugogodišnjeg poznanika, atašea za štampu kod Opela (ko bi u to poverovao još pre koju godinu). Sav uzbuđen saopšti mi kako je najzad dobio kvaziminivan Combo, kao i nekoliko modela pokretanih novim dizelom 1.5. Odlično Christoph, rekoh, šta imaš prvo da se „stavi pod zub“? Čuj, „Combo je tek stigao, uzmi za početak Grandland X, pa se čujemo“. OK, dogovoreno, dođoh tako dvadesetak dana kasnije opet na isto mesto, kad umesto većeg i prestižnijeg Grandlanda X, baziranog na Peugetu 5008,  dotera mi Cristoph Crossland X!?

Da li je krivac za nesporazum moj francuski akcenat ili su jednostavno imena slična, ne znam, ali šta je tu je, ako ništa drugo, znam barem jednog čitaoca koji će biti veoma zadovoljan, pošto mi se nedavno obratio u vezi sa eventualnom kupovinom istog.

No, kako sam se sa Crosslandom X družio odmah po pojavljivanju, kao i početkom prošle godine, verovatno ću se morati ponoviti prilikom opisivanja i donošenja zaključaka… Dakle, na sceni od jula 2017., Crossland X prvi je model Opela razvijen u saradnji sa grupacijom PSA, pre nego li je oficijelno kupljen od strane Francuza. Tu i jeste poenta cele priče, Crossland X nije ništa drugo do klonirani 2008, ili ukoliko više volite, Citroen C3 Aircross!

Crossland znači počiva na platformi francuskog proizvođača, a ujedno je od njega pokupio i agregate, tako da od Opela ostade samo ime i stil! „Opelovski“, ako tako može da se kaže, sa svim prepoznatljivim elementima koji ga odlikuju. Pravi koktel već postojećih modela, s licem restilizovane Mokke X, odnosno „plivajućom“ linijom krova kao kod Adama. Na sve su dodati krosover atributi, kao što je povišen klirens (17 centimetara), plastične zaštite ispod  branika i oko lukova točkova, krovni nosači, veliki točkovi… Što bi rekli Francuzi „Ca passe“ (prolazi), iako nema ništa posebno orginalno, ipak je u duhu vremena.

Lično, nalazim da je stil Peugeota 2008 orginalniji, da ne kažem dopadljiviji, no kako se o ukusima i bojama ne raspravlja, na vama je da odlučite. Tek podsećanja radi, Opel još uvek u ponudi ima Mokku, lansiranu pre bezmalo šest godina (restilizacija 2016.),  više-manje istih dimenzija. Kažete nije logično, jedan drugom su konkurenti, no u Opelu odgovaraju kako nema problema. Mokka je zahvaljujući 4×4 pogonu i snažnijim agregatima više naklonjena off-road vožnji, dok je Crossland automobil porodičnog tipa, prostraniji je (iako je sa 4,21 metrom kraći za 7 centimetara), i s pogonom isključivo na prednje točkove. Uz slabije motore, niža je i cena, a sam stil vidljivo je drugačiji. Mokka je nabijena poput buldoga, dok Crossland deluje tek kao uzdignut karavan.

Germanska škola s francuskim genima         

U unutrašnjosti, Crossland X naveliko je inspirisan Corsom i Astrom. Komandna tabla izvedena je u horizontalnom stilu, s centralnom konzolom rezervisanom za ekran od 7 inča (opciono 8 inča). Nema u njoj ama baš ništa uzbuđujuće ni inovativno, ali s druge strane, racionalno je zamišljena. Sve je na svom mestu, instrumenti su savršeno pregledni, a prostor za odlaganje sitnica više je nego zadovoljavajući.

Bez greške je i završna obrada, uzevši naravno u obzir segment u kojem se nalazi. Kvalitet materijala, odnosno plastike, isto tako je na nivou očekivanja, no sve mi nekako deluje previše ozbiljno za vozilo s akcentom na gradsko/porodičnu upotrebu. Malo više „fensi“ stila, kao kod 2008 ili Renault Captura, zaista ne bi bilo naodmet. S druge strane, sama pozija za upravljačem je odlična, posebno ukoliko je vozač doplatio za odlična AGR sedišta. Za metuzaleme, kao što je moja malenkost, gotovo da su su neophodna, osim što su prijatno tvrda, poseduju sva moguća podešavanja, računajuci i produženi oslonac ispod kolena (električnom komandom podešava se ugao).

Apsolutno su za preporuku, posebno jer Crossland X nije toliko udoban kao francuski konkurenti. No, o tome malo kasnije, a evo još par zapažanja u vezi sa prostorom na zadnjoj klupi. Za razliku od  Merive, koju je na izvestan način zamenio, eliminisana je „caka“ sa spoljašnjim sedištima pozadi, koja se mogu centrirati, kako bi se dobilo više prostora (Flexspace) za dva putnika. Sada imamo samo tvrdu zadnju klupu, eventualno na klizačima, ukoliko se doplati. Opel nudi i podešavajuće naslone i policu na dva nivoa u prtljažniku, kako bi se ostvarila ravna površina prilikom njihovog obaranja.

Uzimajući u obzir dužinu vozila, prostor za putnike pozadi je izdašan, koji ujedno imaju pogled ka nebu kroz veliki panoramski krov. Zapremina prtljažnika varira, s fiksnom zadnjom klupom iznosi 410 litara, odnosno 520 litara ukoliko sa pomeri maksimalno ka napred (hod od 15 centimetara). Veoma korektno, no posve na nivou konkurencije, za razliku od opreme.

Impresivno je šta se sve danas može pronaći u ovakvim mališanima, iako na kraju sve zavisi od završnog nivoa i dubine vašeg džepa (opcije).

Dakle, u ovom malom Opelu možete dobiti sve aktivne i pasivne sigurnosne sisteme,  plus multimedijalni sistem, Opel On Star (omogućuje komunikaciju s Opel servisom i pružanje svih neophodnih informacija), upravljač i sedišta presvučeni kožom, aluminijumske naplatke od 17 cola, City Pack sistem za pomoć pri parkiranju sa senzorima napred i pozadi i kameru od 180 °, snažno zatamnjena zadnja stakla, dvobojnu šasiju, ambijentalno osvetljenje, automatski dvozonski klima uređaj, sistem za urgentno kočenje s detekcijom pešaka, napredni navigacioni sistem s vokalnom komandom i ekranom od 8 inča, „head up“ displej (isti kao kod Peugeotovih modela), full LED svetla s automatskim paljenjem dugih/kratkih, stakleni panoramski krov, grejana sedišta, upravljač i vetrobransko staklo, startovanje motora i otključavanje vozila bez ključa, beskontaktni punjač telefona…

Parlez vous francais?

Da, da i to samo francuski, u glas odgovaraju tri benzinca i dva dizela. Prvi navedeni su trocilindarski, a radi se o istom bloku 1.2 Pure Tech, koji isporučuje izneđu 82 i 130 ks. U vezi sa dizelom smo već spomenuli da je čuveni 1.6 HDi od 100 i 120 ks zamenjen novim 1.5 BlueHDi, iste snage.

Kao sto naglasih u početku testa, u startu sam se družio sa benzinskim 1.2 Pure Tech od 110 ks (beli na fotografijama), iz prostog razloga što su u Opelu uvereni da će benzinci predstavljati 70% prodaje. On je je znači u srcu ponude, a osim toga, pored petostepenog manuelnog menjača, jedini je  benzinac koji se opciono može dobiti s automatskim šestostepenim menjačem.

Bez obzira šta mislili o trocilindarskim agregatima, činjenica je da je ovaj uspeo. S navedenom snagom i 205 Nm maksimalnog obrtnog momenta, nema nikakvih problema sa 1.300 kilograma teškom karoserijom (oko 200 kilograma manje od Mokke X). Elastičan i „pun k’o oko“, obezbeđuje sasvim solidne perfomanse, tako da mu čak ni automatski menjač ne odmaže u tome.

Do sada sam imao više puta priliku sresti se a njim, pre svega u modelima grupacije PSA, a osim bezveznog zvuka koji ispušta (u najvišim obrtajima previše je grlat) i povišene potrošnje, nema mu se šta prebaciti. Kada kažem povišene potrošnje to znači da treba računati na oko 8 litara u proseku, odnosno nešto manje na otvorenom putu i auto-putu (7-7,5 litara). Buka od kotrljanja, strujanja vazduha i motora, sasvim je zadovoljavajuća, opet uzevši u obzir segment u kojem se nalazi. Pri 130 km/h diskretno prede na 2.500 o/min, i s lakoćom pogura vozilo do 160-170 km/h (maksimalna prebacuje 190 km/h po kilometar satu). U urbanoj sredini je isto tako prijatan, ali bolje je ne gledati na putni računar. Neka vam niko ne spominje zvanične podatke, nakon stotinak kilometara čisto gradske upotrebe, potrošnja je iznosila oko 12 litara. Toliko o ovom motoru, vratimo se utiscima koje sam zabeležio u vožnji novog dizela.

Brbljivi Francuz

Crossland X začet je u kolaboraciji s grupacijom PSA još daleke 2012. godine, dakle davno pre nego li je kupljen od strane iste. Francuzi nikada nisu zvanično objavili koliko ih je koštao „pazar“, ali su ubrzo morali da stegnu kaiš, prebacivši sedište Citroena i Peugeota iz Pariza u fabriku Poissy, (mesto proizvodnje Peugeota 208 i DS3), gde sam i sreo odgovornog za vozni park Opela. Radi se o silnim milionima evra uštede, jer su poslovne zgrade već decenijama u najmu na elitnim lokacijama. PSA je ujedno zatvorila jednu trećinu od 1.600 prodajnih mesta u Evropi, računajuci i Vauxhall. Po rečima generalnog direktora Carlosa Tavaresa, ovo je neophodna kolateralna šteta, a sve kako bi Opel najzad postao profitabilan. U tom smislu, preko 2.000 radnika u Nemačkoj sporazumno je napustilo Opel, što je samo jedan deo od još 3.700, koliko je predviđeno.

Ne treba se zato čuditi što se moralo maksimalno ekonomisati prilikom razvoja novih modela, računajući i Crossland X. Kao što smo rekli, nasledio je sve pogonske jedinice od PSA: platformu, menjače, ogibljenje i još štošta. No, iako su u tehničkom smislu razlike između njega i 2008 male, u vožnji se ipak osećaju. U poređenju s Peugeotom, pri nižim brzinama i na lošem putu, ogibljenje pomalo „suvo“ prenosi udarce, dok prilikom dinamične vožnje amortizeri snažnije pumpaju. Dobro, porodični krosover i nije ni predviđen za jurcanje, no 2008  na ovom polju je ipak talentovaniji. Osim što mu je karoserija bolje ukrućena, osetno je udobniji. Prelasci preko „ležećih policajaca „s Opelom znaju biti neprijatni, posebno u kombinaciji s gumama 215/50 R17. Naš je bio obuven u zimske, toliko retke u Francuskoj (nisu obavezne), što donekle menja  voznu dinamiku i nivo buke u kabini.

Inače, Crossland X je zgodan za gradsku vožnju, zahvaljujući kompaktnim dimenzijama i povišenoj poziciji za volanom, kao i velikim staklenim površinama i kameri za vožnju unazad sa senzorima. S druge strane, „snažni“ dizel možda i nije najoptimalnije rešenje za urbanu sredinu, ali je zauzvrat potrošnja ubedljivo niža u odnosu na benzinski 1.2 Puretech od 110 i 130 ks. Voženi se, ubrkos automatskom menjaču, koji plaća danak u većoj potrošnji goriva, u ovakvim okolnostima zadovoljio sa 8,5-9 litara.

Neću polemisati da li to opravdava ugradnju dizela u jedan mali krosover, ali činjenica je da mu ovaj odlično leži na otvorenom putu. Već ga poznajemo iz brojnih modela Peugeota i Citroena, no ukoliko ste očekivali radikalno bolje perfomanse od 1.6 BlueHDi/120, ostaćete razočarani. Snaga je ostala ista, kao i maksimalni obrtni moment od 300 Nm (250 Nm kod slabije verzije), dok u pojedinim modelima Peugeota i Citroena ovaj blok razvija 10 ks više!? Zašto? Navodno svi modeli koji ne poseduju EMP2 platformu, s motorom 1.5 isporučuju 120 umesto 130 „konja“, i automatski menjač sa 6, umesto  8 stepena prenosa.

Zaključak: zaista treba biti odličan poznavalac oba, kako bi se eventualno osetila razlika pod stopalom. Ja nisam, možda i iz razloga što je voženi 1.5 D isključivo u sprezi sa šestostepenim automatskim menjačem, koji evidentno „pojede“ koju desetinku sekundi prilikom ubrzanja. Želite li dizel s ručnim petostepenim menjačem morate posegnuti za „light“ verzijom 1.5 D od 102 ks. Dakle na stranu perfomanse, ovaj blok, pre svega je dozvolio Opelu da zadrži ponudu dizela, jer 1.5 D prolazi najnovije eko norme EURO 6d-Temp. Po svemu ostalom nasledio je kvalitete i mane prethodnog. U prve svakako spada odlična elastičnost i dobar odziv na gas iz najnižih obrtaja, kao i potrošnja, bez obzira što je zbog automatskog menjača viša za oko pola litra. Kada se zagreje, motor postaje zadovoljavajuće diskretan, no i dalje je jasno da se nalazimo u jednom dizelu, posebno kada kazaljka obrtomera pređe u drugu polovinu.

Bolja izolacija kabinskog prostora ne bi bila naodmet, no ne treba zaboraviti da je Crossland X ipak u kategoriji gradskih vozila u B segmentu.  Nasuprot tome, snage ne nedostaje. S dva ogromna kofera, koje su moja ćerka i njena drugarica ponele na jednosedmični odmor u Srbiju (mogle su i na put oko sveta sa svim tim), plus gospođa Rajković i moja malenkost, nonšalantno smo „odzujali“ do aerodroma Beauvais, na stotinak kilometara od Pariza.

Možda ne znate, ukoliko ste odlučili posetiti francusku prestonicu, ovaj aeodrom, koji koriste samo dve niskobudžetske avio komapnije, Wizz Air i Ryanair, znatno je jeftiniji od ostalih. Uz malo sreće možete pronaći povratnu karu za manje od 100 evra…

Tako smo se ujedno uverili da na auto-putu naš Crossland troši 6,6 litara, što je i ukupni zabeleženi prosek nakon sedam dana test vožnje. Bez obzira što automatski menjač podiže potrošnju, njegov izbor je opravdan, iako nije poslednji tehnološki biser. Dovoljno je brz i „pametan“, tako da odsustvo ručica pored upravljača i režima Sport, odnosno Eco, koje možemo pronaći kod najnovijih menjačkih kutija, i nije veći hendikep.

Što se tiče vozne dinamike, Crossland X je pre svega siguran automobil. Hoću da kažem da je Peugeot 2008 osetno dinamičniji, dok ovaj mali Opel preferira „cool“ vožnju. Kada se ritam pojača, elektronska kontrola stabilnosti deluje veoma rano, što sprečava sve sportske ambicije vozača (usporava ga i koči).

Ipak, više mi je zasmetalo odsustvo elektronskog sistema Grip Control, kao kod 2008, koji može pomoći u delikatnim situacijama. Jer teoretski gledano, krosoveri su namenjeni za vožnju po svim putevima, asfaltnim i zemljanim, kako blatnjavim tako i onim pokrivenim snegom. S dobrim zimskim gumama i ovim sistemom, lake „avanture“ u prirodu bile bi izvodljive. Ovako, „off-raod“ kapaciteti evidentno su ograničeni na penjanje i spuštanje s visokih trotoara…

U vezi sa opremom i završnim nivoima nećemo trošiti reči,  jer bi nam nabrajanje oduzelo previše vremena i prostora. Svi koji su eventualno zainteresovani pronaći će detalje na sajtu Opela za Srbiju. Recimo samo da početna cena iznosi 16.480 evra. Za snažniji dizel treba vam najmanje 20.370 evra, a za superopremnjenu verziju Ultimate, kao na fotografijama, čak 25.170 evra (plus razne opcije).

Ukoliko vam je dizel agregat imperativ, setite se da je slabiji agregat u paru s ručnim menječem, te je samim tim početna cena niža (oko 19.000 evra). Ukoliko su ovo cene koje se zaiste praktikuju kod nas, nalazim da je Crossland X precenjen, odnosno da je skuplji od bratskog Peugeota 2008. Jeste da ga je i nadmašio na pojedinim poljima, gde pre svega mislim na poziciju za upravljačem i ergonomiju, no „lavić1“ je znatno stariji, i kao takav ubrzo će biti zamenjen. Verovatno je zato i jeftiniji, a samim tim nalazim da je francuski predstavnik interesantniji za kupce s plićim džepom, ukoliko traže ovakav tip vozila.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Kvalitet završne obrade enterijera, interesantna modularnost s pomičnom zadnjom klupom, prijatan i performantan agregat, AGR sedišta
	Loše strane:
	Manje efikasno ogibljenje nego kod 2008, previše klasičan dizajn enterijera, nedovoljna izolacija, cena

(15768)