Da li su privatni radari rešenje za divljake na drumovima?

Iz primera Rusije možemo videti kako se država na jedan drugačiji način bori sa divljanjem po drumu. 

Jasno je kao dan, saobraćajna policija ne može da „uhvati“ i kazni svakog prestupnika. Svedoci smo da ne prođe ni nedelju dana, a da stupce tabloidnih medija ne ispune tužni naslovi o smrti još neke mlade osobe koja je glavom platila sopstvenu bezobzirnost.

Ipak, isto tako, vidljivo je da se vozači mnogo pristojnije, da ne kažemo pravilnije, ponašaju na mestima gde znaju da ih očekuje kontrola saobraćajne policije. Na ovim lokacijama vozi se civilizovano, u okvirima zakonski propisane maksimalne brzine, a sve u strahu od potencijalne kazne.

Sličnu borbu vodi i vlast u Rusiji koja je za rešenje svojih nedaća pribegla neočekivanom metodu. Naime, u Rusiji je moguće posedovati privatni radar za merenje brzine i po sklapanju ugovora sa državom i privatno lice može sa radarom meriti brzinu i čak pisati kaznu saobraćajnim prestupnicima!

Na ovaj način ruska saobraćajna policija je izvršila svojevrsan outsourcing tako što je omogućila i privatnicima da poseduju radare i aktivno učestvuju u povećanju bezbednosti u saobraćaju.

Međutim, ni ovo rešenje nije bez svojih problema. Očigledno je da Rusi ne simpatišu ove nove „državne sluge“ pa je već smišljen način borbe protiv „privatnih radara“. Kako ruski mediji prenose, najveći deo privatnih lica sa uređajima za merenje brzine angažovan je u ruralnim delovima zemlje.

Kako stanovnici ovih krajeva u Rusiji i nisu navikli da često viđaju saobraćajnu policiju, silne kazne koje su im naplatili privatnici nisu im se naročito dopale, što je dovelo do revolta. Vozači u zabačenim oblastima velike Rusije dosetili su se kako da se „osvete“ onima koji su im novac izbili iz džepa. Kako pored radara obično stoji vozilo vlasnika istog građani su zabeležili njihove tablice. Nakon toga, pronašli bi automobil identične boje, odštampali na papiru broj tablica i prelepili preko pravih tablica. Potom bi se sa takvim automobilom uputili do lokalno autoputa i namerno jurcali kraj državnih kamera za merenje brzine. Na taj način „privatniku“ nabijaju kaznu.

Iz priloženog se vidi da je u Rusiji stvar krenula stranputicom, no postavlja se pitanje da li bi ovako nešto bilo moguće sprovesti u Srbiji? Da zažmurimo na zakonska ograničenja koja postoje u ovom trenutku povodom ovoga, da li bi građani Srbije pristali da im kaznu napiše „civil“?

Ukoliko bi država osmislila efikasan način zaštite privatnih lica koja bi upravljala radarima ovakav sistem bi mogao značajno povećati bezbednost na našim putevima, a svedoci smo da iz dana u dan da je sve više poginulih u saobraćajnim nezgodama. Povećanjem broja radara koji bi se nalazili i na lokalnim putevima došlo bi do veće bojazni među vozačima, a sasvim sigurno i do veće naplate kazni, što je prijatna vest za one koje brinu o „punjenju budžeta“.

Privatna lica sa radarima, što da ne!

AutoRepublika 

(947)