Zanimljivost dana: Šta se desi sa američkim predsedničkim automobilima kada ih stigne penzija?
Američke predsedničke limuzine su jedna od najvećih čuvanih tajni u ovoj državi. Tokom godina takva vozila su samo napredovala po pitanju sigurnosti, a ruku na srce veliku ulogu u tome su igrali i nes(p)retni događaji.
Prvi američki predsednik koji je imao svoj lični automobil je bio Vilijam Taft, a on je kupio četiri vozila za 12.000 američkih dolara (oko 330.000 dolara u današnjoj valuti). Reč je dva luksuzna Pierce-Arrowa, zatim električni Baker i na kraju parni White, a za njih je specijalno modifikovana i Bela Kuća tako da se oslobodi dodatni prostor u garaži.
Taftu se najviše dopao White i često ga je lično vozio po Vašingtonu. Pre njega predsednici su uglavnom voženi u kočijama, ali bez dodatnih sigurnosnih mera što znači da su političari uvek bili laka meta. To se promenilo početkom 1940-ih godina nakon napada Japana na američku vojnu luku Perl Harbor na Havajima, pa je Frenklin Ruzveltov Lincoln Continental postao otporan na većinu metaka. U automobilu se čak nalazilo i posebno mesto za Thompson pušku, kojom bi telohranitelji branili predsednika.
Amerika nikada nije imala jednog specifičnog proizvođača predsedničkih limuzina, a dok je većina njih pustila neke druge da brinu o tome, određeni predsednici bi često birali po svom ukusu. Primera radi, kada je Heri Truman bio u trci za predsednika 1948. godine tražio je od General Motorsa da mu isporuči najbolji i najluksuzniji Cadillac.
Proizvođač je to odbio, a kada je Truman zvanično postao predsednik naredio je da limuzina i ostala vozila dolaze samo iz ljutog rivala Forda (Ford, Mercury i Lincoln). Drugi predsednici su takođe imali posebne ukuse kao što je Lindon Džonson, koji je uživao da vozi nemački Amphicar (automobil koji je mogao da služi i kao čamac).
Kako je vreme odmicalo tako su i limuzine samo ličile na serijske modele, ali su zapravo bile specifično proizvedene i njihove tajne je znao jako mali broj ljudi. Tajna služba (Secret Service) je uvek vodila brigu da, ako pogrešne informacije procure u javnost, da bi to bi moglo da ugrozi život najmoćnije osobe u državi. Iz tog razloga kada automobilima stigne zaslužena penzija oni bi opet dolazili u ruke iste službe.
Mnoge predsedničke limuzine vremenom zauzmu „niže pozicije“ i služe ostalim političarima ili kao pratnja. Primera radi, Lincoln Continental u kojem je ubijen Džon Kenedi, je od 1967. do 1978. godine služio kao pratilac u paradama pre nego šta je sa njega skinuta sva bezbednosna oprema i doniran Henry Ford muzeju.
Ovaj Continental je bio jedan od srećnika pošto većina njih nema tako srećan kraj. Naime, pomenuta tajna služba uglavnom uništi sve automobile iz nekoliko razloga. Jedan od njih je spomenut i odnosi se na to da javnost ne bi saznala sve tajne, pa uništavanjem vozila se uništavaju i sve pojedinosti koje ne treba da zna puno ljudi. Dodatni razlog leži i u tome da uništavanjem limuzina, tajna služba ima priliku da vidi kakav je posao proizvođač uradio i da li bi automobil zaista „preživeo“ situacije za koje je bio namenjen.
Zoran Tomasović
(5577)
