Oduvek se u medijima puno pričalo o cenama goriva. Postoji veliki broj najrazličitijih informacija, još veći broj izvora, statističkih podataka, nezvaničnih informacija i baš zbog toga smo želeli da iznesemo fizičke dokaze u obliku fiskalnih računa od 2015. godine do danas, uz pomoć kojih smo prikazali kretanje cena TNG, BMB 95, BMB 98 i dizel goriva.
Istraživanje koje smo sproveli o kretanju cena goriva zasniva se na fizičkim dokazima, fiskalnim računima koje smo arhivirali u periodu od 13. avgusta 2015. godine do 17. novembra 2018. godine. Nismo se bavili prosečnim vrednostima, nismo pravili ankete, niti koristili druge podatke. Vrednosti u grafikonima se zasnivaju na osnovu cena goriva u određenim danima u kojima su izdati računi za gorivo.
Sakupljali smo račune za TNG, BMB 95, BMB 98 i dizel gorivo, sa nekoliko lokacija i pumpi u vlasništvu vodeće kompanije iz oblasti naftne industrije u Srbiji. Želja nam je da prikažemo verodostojnu sliku kretanja cena goriva, koju su građani direktno osetili kroz svoj džep. U našem istraživanju smo koristili preko 400 fiskalnih računa bez akcijskih cena.
Jasno nam je da formiranje cene goriva na lokalnom, državnom i svetskom tržištu zavisi od mnogobrojnih faktora uključujući cenu sirove nafte, kurs američkog dolara, potražnju na tržištu, pa čak u nekim trenucima i ratove širom sveta. Takođe nam je jasno i moram da naglasimo da se u pojedinim trenucima cena goriva na domaćim pumpama menjala iz sata u sat, ipak, informacije u vremenskom rasponu od tri godine mogu dovoljno precizno da prikažu realno stanje na benzinskim pumpama.
Koliko plaćamo TNG (tečni naftni gas, “LPG” eng.) i da li je “vožnja na plin” isplativa?
Svako ko na svom vozilu ima ugrađen sistem za tečni naftni gas (TNG) zna koliko on donosi koristi, a koliko štete. Zbog lošeg kvaliteta delova, vozači se susreću sa čestim kvarovima, a to može da potvrdi svaki majstor. Sa druge strane, zbog lošeg kvaliteta samog goriva (a ovde mislimo na TNG) i loših navika vozača koji ne koriste TNG u odnosu 70/30 sa benzinom, dolazi do čestih kvarova rasplinjača, ventila i ostalih delova sistema koji postanu “zaprljani”.
Tečni nafni gas je u početku bio isplativ, pa čak i ako automobil koristite par puta nedeljno, bez velike kilometraže. Baš zbog te isplativosti, veliki broj vozača je instalirao uređaje za TNG. Kako to obično biva u Srbiji, čim narod pronađe računicu, država uvede nova pravila i propise.
Samo zbog poslednje novine, a to je izmena saobraćajne dozvole, vlasnici automobila na gas, bilo da je TNG ili metan, bili su prinuđeni da izdvoje dodatnih 1.400 dinara za novu saobraćajnu dozvolu u kojoj je izmenjena samo jedna reč.
Posle novih propisa, pravila i regulacija, TNG je postao rentabilan samo profesionalnim korisnicima automobila koji svoja vozila maksimalno iskorišćavaju za poslovne svrhe. Naravno, na pomenutu računicu dodajemo i povećanje cene ovog goriva koju su svi osetili.
U periodu od avgusta 2015. godine do novembra 2018. godine, cena jednog litra tečnog naftnog gasa je porasla za tačno 13 dinara.
Jednostavnom računicom, ako ste 2015. godine “sipali za crvenu”, a automobil vam troši 9 litara TNG na 100 kilometara, u 2018. godini za iste novce prelazite skoro 30 kilometara manje.
A šta ćemo sa benzincima?
Nisu retki slučajevi da vlasnici vozila na TNG sa manjom kubikažom svakodnevno voze na čist benzin, a sistem za TNG koriste samo zbog veće vrednosti vozila u slučaju prodaje ili iz razloga što uklanjanje kompletnog sistem za tečni naftni gas košta koliko i obnova atesta nakon njegovog isteka.
Za one koji voze isključivo na benzin situacija nije ništa bolje, što i pokazuje sledeći grafikon.
Drastičan rast cene BMB 95 (ali i ostalih) goriva možemo primetiti tokom cele 2016. godine, ali najviše u periodu od proleća do sredine leta 2018. godine, kada su i organizovani veliki protesti širom Srbije.
Razlog za blokiranje puteva su bile visoke cene goriva, pa su u avgustu 2018. godine nezadovoljni građani blokirali najvažnije saobraćajnice po celoj državi zahtevajući da se cena goriva spusti na 120 dinara za bezolovni benzin, odnosno 110 dinara za dizel. Građanska inicijativa je zahtevala da akciza za gorivo ne prelazi 40 odsto osnovne cene goriva i da cena “auto-gasa” ne bude veća od polovine cene bezolovnog benzina.
Sa grafikona o kretanjima cene za jedan litar BMB 98 goriva, možemo zaključiti da je cena od 2016. godine porasla za čak 30 dinara. Trend rasta se nastavlja, a pomenuti štrajkovi, osim otežavanja kretanja ostalih građana, nisu ništa promenili.
Kud svi Turci, tu i litar dizela
Što se tiče cene dizel goriva, tačne podatke imamo samo od kraja 2017. godine, pa do danas. Međutim, to je sasvim dovoljno da se izvuče zaključak: cena dizela je za godinu dana porasla za čak 20 dinara.
Da podsetimo, povećanje cena goriva u ovoj godini počela je sredinom marta jer je država povećala akcize za 1,60 dinara po litru benzina i 1,64 dinara po litru dizela.
Hoće li gorivo biti sve skuplje i skuplje?
Za nagla poskupljenja u julu i početkom septembra, vlasnici benzinskih pumpi su krivili nizak nivo Dunava jer su barže plovile poluprazne pa je samim tim i cena transporta bila vIŠa. Dunav je sve niži, a prema analizi Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), do ponovnog rasta cena goriva je došlo zbog konstantnog rasta cene sirove nafte na svetskim berzama.
“Cena sirove nafte tipa “brent” je u poslednja dva meseca povećana za 20 odsto, dok su berzanske kotacije benzina i dizela zabeležile čak i nešto veći rast. Što smo bliže novembru, kada će početi puna primena sankcija SAD prema Iranu, globalno tržište nafte je sve nervoznije. Još nije potpuno jasno da li će i ko želeti i moći da nadoknadi smanjenje ponude sirove nafte. Debalans ponude i potražnje je očekivana posledica odluke Sjedinjenih Američkih Država i grupe zemalja koje je u tome podržavaju, da ne kupuju naftu iz ove azijske zemlje. Pošto je izostala najava organizacije “OPEC+” da će podići proizvodnju od novembra, još uvek ima kupaca koji su spremni da plate dolar više, zbog čega cena sirove nafte beleži rast” – objašnjava Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS.
Cena sirove nafte o kojoj gospodin Mićović priča je od početka novembra meseca u konstantnom opadanju. Međutim, jasno je da ovaj trend opadanja ne utiče na srpsko tržište. Ono što bi možda moglo da utiče na Srbiju jeste sledeći samit Grupe 20 u Argentini koji je planiran za 30. novembra, a na kome će se pričati o zategnutim trgovinskim odnosima SAD i Kine, koji imaju uticaj na ceo svet, a pogotovo na cenu sirove nafte.
Autor: Nemanja Janjanin
Izvor: Naše mesto
(2057)
kako nas kradu, ljudi moji pa ovo nije normalno