Javelin i AMX su bili jedini automobili American Motor Corporationa (AMC) u „pony“ i „muscle“ klasama, po čemu je ovaj mali američki proizvođač automobil danas i najpoznatiji. Iako su oba automobila opstala na tržištu svega šest godina, tokom spomenutog perioda su ostvareni ozbiljni sportski uspesi, koji su kasnije preneti i na serijske modele.
Da bi shvatili koliko su Javelin i AMX bili bitni za AMC, potrebno je da se vratimo u rane 1950-te godine, kada je čovek pod imenom Džordž Mejson (George Mason) bio predsednik malog proizvođača Nasha. Situacija u američkoj automobilskoj industriji se promenila u velikoj meri u posleratnom periodu.
Publika je očekivala nove proizvode gotovo svake godine, što manji proizvođači nikako nisu mogli da pruže, a na tržištu se izdvajaju tri velika proizvođača – General Motors, Ford i Chrysler. Mejson je uvideo ovaj trend i sazvao sastanak sa još tri mala proizvođača, i to Hudson, Studebaker i Packard. On je tvrdio da ako se ove četiri kompanije ujedine, njihove šanse za opstanak su daleko veće. Kupac je tako mogao da startuje s jeftinim Nashom, zatim pređe na sportski Studebaker, pa na mirniji Hudson i onda jednog dana pred penziju doživi ultimativni san i postane vlasnik luksuznog Packarda.
Nažalost, Packard je ovu ideju odbio i odlučio da se spoji samo sa Studebakerom, čime je zapečatio svoju sudbinu. Packard je bankrotirao već 1958. godine, dok je Studebaker opstao nešto duže. Mejson se ipak nije predavao i uspeva da udruži Nash i Hudson 1954. godine i osnuje AMC. Međutim, nedugo nakon toga, Mejson je preminuo, a vođstvo kompanije je preuzeo Džordž Romni (George Romney). On je shvatio da AMC mora da se razlikuje od konkurencije i odlučio je da se koncentriše na klasu koju su General Motors, Ford i Chysler ignorisali, a to su kompaktni automobili. Uskoro je debitovao model Rambler, koji se pokazao veoma uspešnim kroz krizne kasne 1950-te godine, i postao treći najprodavaniji automobil u Americi.
Iz početka
Međutim, do sredine 1960-tih godina, mnogo toga se promenilo. Romni je napustio kompaniju da se bavi politikom, a generacija rođena tokom Drugog svetskog rata je počela da kupuje svoje prve nove automobile. U navedenom periodu, dva najpopularnija automobila na tržištu su bili Ford Mustang i Pontiac GTO. Mustang je bio mali sportista sa niskom cenom, dok je GTO započeo „muscle car“ revoluciju i postao prvi moćni automobil sa veoma niskom cenom. AMC nije imao finansije da razvije dva potpuno nova automobila, a novi predsednik kompanije Roj Aberneti (Roy Abernethy) odlučuje da se direktno suprostavi Big 3. To je predstavljalo veliki problem, pošto prodaja AMC-a nikada nije bila dovoljno velika.
Kada je Mustang debitovao, publika je kupila preko milion primeraka u prvih 18 meseci, što je bilo više nego ukupna prodaja AMC-a. Kompanija uskoro počinje da radi na novom automobilu zasnovanom na Rambleru, koji je u početku bio poznat pod imenom Tarpon. Na njegovoj bazi je nastao Marlin, mali kompakt sa produženim krovom, sličnim onom koji će publika kasnije da vidi na Dodge Chargeru prve generacije. Međutim, posle samo šest meseci Aberneti je priznao da Marlin nije ono šta je potrebno kompaniji i odlučuje da krene iz početka.
Zeleno svetlo
U oktobru 1965. godine, na tržište stiže AMX (American Motors Experimental) prototip, sa agresivnim dizajnom kojem bi čak i legendarni GTO pozavideo. Pošto AMC nije imao istoriju sa sličnim automobilima, Aberneti nije želeo serijsku proizvodnju u rekordnom roku, već je želeo da narednih godina predstavi nekoliko novih prototipova sa ciljem da pokaže publici novi pravac kompanije. Godinu dana posle AMX-a je predstavljen i Project IV program, u šta su se ubrajala četiri nova prototipa, a za njih razvoj je bila zaslužna italijanska kuća Vignale.
Aberneti je obećavao da bi oni mogli ući u serijsku proizvodnju ukoliko bi potražnja publike bila dovoljno velika, a kada su ovi koncepti odlično primljeni na salonima automobila, AMC je dao zeleno svetlo za serijsku proizvodnju. Posle veoma loše 1966. godine, u kojoj je kompanija zabeležila gubitak od 12,7 miliona dolara, Roj Čepin (Roy Chapin) postaje novi predsednik, koji je bio shvatio da je AMC-u potrebno menjanje imidža. Čepin je takođe primetio rad na novom modelu Javelin i odlučio da od jednog automobila napravi dva. Naime, Javelin je trebalo da bude nešto veći i jeftiniji model, koji bi na nišanu imao Mustanga, ali na istoj bazi je trebalo da se proizvodi i manji, moćniji i skuplji automobil kao konkurent GTO.
Da bi reklamirao Javelin, AMC je odlučio da se takmiči u auto-moto sportu, a u navedenom periodu je vladalo pravilo „Pobedi u nedelju, prodaj u ponedeljak.“ Da bi uspeo u tako nečemu, AMC je zaposlio Viktora Raviolu (Victor Raviola), nekadašnjeg Fordovog inženjera koji se proslavio sa Ford Lotus Cortinom i njegov posao je bio da stvori uspešan trkački tim. Raviola je razmatrao NASCAR, tada najveći američki auto-moto sport, ali kompanija nije imala veće motore da se suprotstavi Fordu i Chrysleru. Izbor je na kraju pao na Trans Am seriju, koja je bila biblija za sve manje automobile i u kojoj su se Mustang i Camaro već borili za titulu. Trans Am serija se delila u dve grupe. U onoj slabijoj, do 2,0 litra, su uglavnom konkurisali evropski automobili, ali je mnogo više pažnje privukla ona u kojoj je limit bila radna zapremina od 5,0 litara i u njoj su se već takmičili svi velikani – Ford Mustang, Chevrolet Camaro, Pontiac Firebird, Mercury Cougar i Plymouth Barracuda. Uskoro je osnovan Javelin Racing Team (JRT) sa nekadašnjom trkačkom zvezdom Džimom Džefordsom (Jim Jeffords) kao menadžerom tima.
Debi
AMC Javelin je zvanično debitovao avgusta 31., 1967. godine, dok je prodaja startovala mesec dana kasnije. Za sve one koji su već videli Project IV koncepte, Javelin nije doneo revoluciju. Ispred publike se našao automobil dugačak 4.806 milimetara i težak oko 1.500 kilograma, dostupnim u nekoliko u nekoliko različitih verzija.
Javelin je delio platformu sa Ramblerom, ali je školjka bila potpuno nova. Standardan motor je bio od šest cilindara od 232 kubna inča (3,8 l) od 145 ks, uz dva opciona V8, radne zapremine od 290 (4,8 l) i 343 (5,6 l) kubnih inča. Moćniji od dva motora je razvijao 280 ks i mogao da se dobije sa izborom manuelnog i automatskog menjača.
Sa početnom cenom od ispod 2.500 dolara, Javelin je takođe bio nešto jeftiniji od Mustanga i Camara. AMC je očekivao da će publika jedva dočekati novitete, ali do toga nije došlo. Mnogi su smatrali da je AMC zakasnio i da je Javelin trebalo da debituje dve godine ranije, čime je propuštena šansa za veći broj kupaca. To je znao i Čepin i smatrao je da godišnja prodaja neće preći 40.000 primeraka. Poređenja radi, Ford je prodao 12 puta više Mustanga 1967. godine, dok je Chevrolet Camaro privukao 220.000 kupaca. Početkom 1968. godine, na tržište je stigao i AMX, koji je bio urađen na skraćenoj šasiji za 305 milimetara. Ovaj dvosed je bio veoma sličan Javelinu, ali se mogao dobiti sa samo V8 motorima. U istom periodu, Javelin i AMX dobijaju i novi motor od 390 kubnih inča (6,4 litra) sa 315 ks, što je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za ispod sedam sekundi. U prvoj godini AMC je prodao 55.000 Javelina i 6.725 AMX-a, što su bile manje brojke u odnosu na tržište, ali ipak preko očekivanja. Ova dva automobila su takođe privukla mnogo mladih kupaca koji pre nisu kupovali proizvode kompanije.
Sport
U proleće 1968. godine, Javelin je imao svoj debi i u Trans Am šampionatu. JRT je pripremio dva automobila, u bojama sličnim kao američka zastava, dok se ispod haube nalazio novi motor od 304 kubna inča (5,0 l). Piter Revson (Peter Revson) i Džordž Folmer (George Follmer) su stigli u tom kao vozači, a očekivanja su bila mala. JRT nije planirao da se bori za pobedu, ali su „top 3“ plasmani bili realni. Javelin je debitovao na 12 sati Sebringa, od čega je jedan od Javelina završio na petom mestu. U sezoni 1968. Javelin nije uspeo da zabeleži pobedu, ali u 12 trka je zabeležio šest drugih mesta. Do sredine sezone, Javelin se borio sa Mustangom za drugo mesto, kada je presudio Fordov daleko veći budžet. Na kraju sezone Revson i Folmer su prešli u tim velikog rivala Forda, a zamena u vidu Rona Grejbla (Ron Grable), Boba Tulijusa (Bob Tullius), Džona Martina (John Martin) i Lotara Močenbahera (Lothar Motschenbacher) se nije pokazala najboljim. Javelin je imao veoma lošu sezonu 1969. u kojoj ponovo nije pobedio, a najbolji plasman JRT-a je bio četvrto mesto.
Dok se Javelin borio sa Mustangom i Camarom u Trans Am seriji, AMX je počeo da pobeđuje u drag takmičenju gde još uvek drži čak 106 rekorda. Nažalost, rezultati na stazama nisu značili i uspehe među kupcima. U 1969. godini prodaja pada na 40.675 Javelina i 8.293 AMX-a, a veliki problem je ležao u celom tržištu, pa je prodaja i Mustanga i Camara pala za preko 30%. Činilo se da je tržište doživelo vrhunac 1967. godine i od tog momenta moglo samo da pada. Ništa bolja nije bila ni 1970. godina kada je prodato 30.000 Javelina i 4.116 AMX-a.
Penske
U želji da poboljša performanse na stazama, AMC uspeva da privuče najjači tim u Trans Am seriji – Penske Racing i vozača, Marka Donahjua (Mark Donohue). Rodžer Penske (Roger Penske) je počeo da se takmiči u auto-moto sportu 1958. godine, pre nego što je stekao imperiju. Od 1967. godine Penske se takmičio u Trans Am sa Donahjuom, a tim je koristio Camaro sa velikim uspehom, tako da su do 1970. godine osvojene tri uzastopne titule. Međutim, i pored uspeha u Trans Am seriji, Penske je bio nezadovoljan sa Chevroletom, od koga nije dobijao finansijsku pomoć, pa kada je AMC ponudio prazan ček, Penske nije mogao da odbije ponudu.
Potpisan je trogodišnji ugovor, a u tim se vratio i Piter Revson. I pored velikog talenta, Penske nije imao najbolju sezonu 1970. AMC-ov V8 motor je bio daleko slabiji od Chevroletovog, a iako je tim uspeo da pobedi u jednoj trci, titula je ipak pripala Mustangu. Za sezonu 1971., Penske je odlučio da se koncentriše na samo jedan tim i to onaj kojim je upravljao Donahju. Uskoro je osnovan još jedan tim pod Roy Woods Racing (RWR) imenom. Tokom navedenog vremena, AMC je radio na drugoj generaciji oba automobila, ali kako nije imao potrebne finansije, konačan proizvod je u velikoj meri ličio na osveženog prethodnika. AMX se ponovo našao u ponudi, ali ovaj put samo kao opcija najsnažnije verzije Javelina. Ponuda se takođe zasnivala samo na V8 motorima, od čega je najmoćniji bio veliki agregat od 401 kubnih inča (6,6 l) i 330 ks, a jedan takav automobil je postao prvi zvanični „muscle car“ američke policije.
Prva titula
Penske takođe nije želeo da se zadovolji drugim mestom i značajno je ojačao tim. U sezoni 1971., Penske Javelini su pobedili u sedam od 12 trka dok je RWR dodao još jednu pobedu, u prvoj tituli vozača i konstruktora za tim. Iako se Ford, Chevrolet, Dodge, Plymouth i Pontiac više nisu takmičili, to i dalje nije umanjilo važnost uspeha. Za sezonu 1972. Penske je odlučio da se oproba u NASCAR-u, čime je RWR ostao jedini Javelin tim. Titula je ponovo osvojena navedene sezone, u čiju čast je AMC ponudio specijalnu i limitiranu ponudu Trans Am Victory Package za svakodnevni saobraćaj.
RWR Javelin će se kasnije takmičiti i u Meksiku sa dosta uspeha. Do navedenog perioda, ukus publike se promenio u velikoj meri i ona je počela da traži ekonomičnije automobile. Posebno popularnim se pokazao Ford Maverick, dok je prodaja Javelina pala na ispod 30.000 primeraka. AMC je već radio na zameni, koja će debitovati 1975. godine u vidu modela Pacer. AMX oznaka će se kasnije koristiti za sportske verzije modela Hornet, Conord i Spirit, ali su u pitanju bile samo dizajnerske promene. Ovo je ujedno jedini sportski automobil u istoriji kompanije, koji je pritom imao sportske uspehe, a do današnjeg dana je veoma popularan. AMC je opstao na tržištu do kraja 1986. godine, kada su njegove fabrike kupljene od strane Chryslera, a brend je ugašen sa izuzetkom Jeepa. Iako Javelin i AMX nisu uspeli da ugroze Mustang i Camaro, njihovi kupci danas su svi oni koji žele da se razlikuju od ostatka publike. A to je, čini nam se, i bio originalni plan AMC-a.
Zoran Tomasović
Uredio: Pavle Barta
(651)
