Da li odnos konvencionalnog i e-bicikla ukazuje na prednosti „lakih hibrida“?
Vožnja bicikla je po više osnova genijalna navika. Doprinosi boljem opštem fizičkom zdravlju, umanjuje stepen zagađenja vazduha u gusto naseljenim gradskim sredinama, a veoma često predstavlja najbrži i najefikasniji vid transporta, odnosno prevoza kroz zakrčene ulice.
Sa druge strane, ono što mnoge odbija od korišćenja ovog tipa dvotočkaša, za redovne dnevne rutine, poput odlazaka na posao, svakako jeste znojenje kao rezultanta fizičkih napora kojim je vozač bicikla izložen.
Sada je poznati japanski proizvođač bicikala Shimano, u saradnji sa Naučnom agencijom za oblast sporta iz Mančestera (Sports Science Agency), izvršio eksperiment u kome je uporedio fizičke reakcije ljudskog organizma u dve različite situacije, odnosno onoj u kojoj su učesnici istraživanja vozili konvencionalni i bicikl sa elektro asistencijom.
U istarživanju je učestvovalo šest osoba starih između 24 i 36 godina. Četvoro njih su bili muškarci, dok su i dve dame uzele učešće. Test je trajao sat vremena, a odigravao se u prostoru u kojem je temperatura vazduha održavana na nivou od 28 stepeni Celzijusa. Učesnici su po trideset minuta bili za upravljačem jedne pa druge vrste bicikla.
Tokom testa, ispitanicima je praćeno kretanje pulsa, telesna temperatura, utrošena količina energije kao što je i procenjivan nivo napora kojem su izloženi. Količina znoja koju su izlučili ispitanici je izmerena tako što je upoređena njihova telesna težina pre početka i nakon završetka testa. Njihova odeća je takođe bila predmet interesovanja istražitelja, odnosno nastajanje eventualnih mrlja i nečistoća na odeći, kao posledica znojenja usled fizičkih napora je analizirana.
Prema navodima japanske kompanije Shimano, vožnja bicikla sa elektro asistencijom je rezultovala lučenjem 350 mililitara znoja, što je više nego trostruko manje od onog što je zabeleženo kao posledica vožnje konvencionalnog primerka. Odeća ispitanika nakon vožnje savremenijeg bicikla je takođe bila drastično manje okupana znojem, sa veoma malo ili nimalo vidljivih tragova znojenja na njoj.
Saglasno očekivanjima, izmereni puls vozača e-bickla je po završetku testnih trideset minuta, bio za 63 otkucaja u 60 sekundi, niži od onog koji je registrovan kod istih ispitanika, ali nakon vožnje tradicionalne verzije bicikla. Odnos između izmerene telesne temperature nakon tridesetominutnog testa je opet u korist moderne verzije bicikla: 37,5 C spram 38,4 C, nakon intenzivnijeg “pedaliranja”.
Sami ispitanici su vožnju e-bicikla opisali atributima koji su se kretali od “mačiji kašalj” do “lagani napor”, dok su isti ljudi okarakterisali vožnju konvencionalnog bicikla kao “tešku”.
Komentarišući rezultate istraživanja, vodeći naučnik pomenute sportske agencije iz Mančestera, Džek Vilson je izjavio: “Udarni nalazi ove studije ukazuju da je korišćenje e-bicikla znatno manje rizično po nastajanje vidnih fleka na garderobi vozača, pa bi ljudi trebalo da iskorene strah od toga da će izgledati nepristojno na poslu, nakon što do njega dođu upotrebom ovog tipa bicikla”.
“Bilo bi pošteno naglasiti ovde, da je vožnja konvencionalnog bicikla zdravija, a da se električna verzija može smatrati dobrom predigrom za veće fizičke napore.”
Pre par dana, u Glasu Republike smo objavili članak koji jasno ukazuje na prednosti tehnologije lakih hibrida u odnosu na konvencionalne pogonske sklopove, sa čime se nije složio, cenjeni i nama dragi komentator koji je izabrao originalni internet nadimak “moron”, iznoseći stav u komentarima, da je ovo tehnološko rešenje prilično besmisleno.
Sa druge strane, mi nalaze ove studije shvatamo kao potpuno upotrebljive i validne, i verujemo da bi istu sliku dobili kada bi sličnom testu bili podvrgnuti isti modeli četvorotočkaša koji koriste elektro asistenciju sa konvencionalnim.
Pored toga, iz iskustva stečenog na stazi Ascari, izgrađene na planinama Andaluzije, vožnja bicikla sa elektro asistencijom iziskuje drastično manje fizičko naprezanje u odnosu na vožnju konvencionalnog bicikla.
AutoRepublika
(591)
Mislim da ja nisam na vesti o blagim hibrdima rekao da su „blagi hibridi besmisleni“, već da su oni najjeftiniji način za potpuno „legalnu prevaru“ na WLTP testovima ( a u nekim slučajevima, kada se radi o već malo „vremešnim motorima“, i jedini način da taj motor uopšte uspe da prodje eko test ). I kao takvi, blagi hibridi su „veoma smisleni“ – za proizvodjača. Jer, umesto da „eutanizira“ odredjeni „vremešni motor“, koji ni uz „sve čarolije ovoga sveta“ ( uz remapiranja, SCR, GPF … i sve ostalo ), ne bi prošao eko test po WLTP ciklusu, i koji bi… Pročitaj više »
Ne, nego će potrošiti milijarde za razvoj novih motora. To je sasvim očekivano sta su uradili. Smanjenje troškova. I to dok može. Kad ne bude moglo, dotad ce razviti nove motore. Ništa neočekivano. Bolje i blagi hibrid no nikakav.
Sveka cast na detaljnoj analizi. Apsolutno se slazem sa svim izrecenim u vezi automobila.
Kod hibrida bi bilo dobro da mogu malo vise km da predju samo uz pomoc baterija tj el.energije jer bi se onda istinski osetila razlika u emisiji stetnih gasova u gradskoj voznji. U sustini tu je i najvece zagadjivanje vazduha.
Kod bicikla je po meni skroz druga stvar.
Direktno se oseti snaga i pravi razliku izmedju oznojanog vozaca ili ne na istom „uredjaju“ 😉