Evropski gradovi pokazuju kako unaprediti koncept čiste mobilnosti

Uprkos štetnim isparenjima koje emituju putnički automobili, mnogi nemački gradovi oklevaju sa zabranama korišćenja dizel vozila u svojim sredinama. Ipak, pet evropskih prestonica razmatraju nešto drugačije vidove rešenja ovog problema.

Pritisak na mnoge lokalne samouprave u Nemačkoj raste, posebno znajući da je stepen zagađenosi vazduha u mnogim sredinama, značajno iznad propisanih vrednosti. Čak i pravosuđe poziva na razvoj novih konceptnih rešenja koja bi omogućila čistiji vazduh u brojnim gradovima.

Zabrane korišćenja dizel vozila, i dalje su tabu tema u brojnim sredinama, pa je svaka ideja koja bi mogla da doprinese promeni postojećeg stanja, veoma dobrodošla. Danas, pet nemačkih “gradova za primer”, uvode mere koje bi olakšale vozačima donošenje odluke o odustajanju od vožnje automobila kroz grad. Gradonačelnici Bona, Esena, Herenberga, Manhajma i Rojtlingena su se tim povodom sastali sa ministrom za zaštitu životne sredine Svenjom Šulce, i ministrom saobraćaja Andreasom Šejerom.

Nemačka vlada je tokom februara nominovala Evropskoj komisiji, lokalne “gradove za primer” u pogledu čistog vazduha, a čelnici tih lokalnih samouprava su zamoljeni da formalizuju konkretne predloge i implementiraju ih do 2020. godine. Svih pet gradova su dostavili svoje predloge projekata, tokom prethodnih meseci, a oni se protežu od boljeg iskorišćenja mogućnosti javnog prevoza, ekspanzije autobusa i vozova, pa sve do unapređenja upravljanja tekućim saobraćajem.

Krajem juna, čelnici oba nemačka ministarstva su saopštili da će navedeni gradovi dobiti oko 130 miliona evra do 2020. godine, iz državnog budžeta.

Međutim, neki drugi gradovi, van Nemačke, već su primenili kreativna transportna rešenja za koja se nadaju da će građanima omogućiti nove alternative mobilnosti.

Pogledajte koji su to gradovi, i šta oni to specifično imaju u planu.

Talin – besplatan gradski prevoz

Estonska prestonica se smatra pionirom besplatnog prevoza unutar grada. Gradska administracija je tokom 2013. godine uvela besplatan gradski prevoz autobusom i vozom. U Talinu živi 450.000 ljudi, a da bi se ukrcali u besplatan gradski prevoz, potrebno je da na ulazu overe kartu koja sadrži čip.

Kao rezultat primene ove strategije, gradonačelnik Talina Tavi As, navodi da se broj putnika u gradskom prevozu uvećao za 10%. Troškovi koji nastaju kao posledica besplatnog prevoza, refundiraju se iz poreza koji građani plaćaju državi.

Jedanaest od ukupno petnaest estonskih regiona je prihvatilo koncept mobilnosti, odnosno recept koji je dao rezultate.

Viljnus – jedna aplikacija za sve

Novoosnovana kompanija je građanima litvanske prestonice Viljnus ponudila aplikaciju Trafi, za unapređenje koncepta mobilnosti. Sada, u realnom vremenu, građani imaju na raspolaganju informacije u pogledu dostupnih sredstava gradskog transporta. Pored toga, oni putem aplikacije mogu da rezervišu svoje mesto u transportnom sredstvu, kao i da izvrše elektronsko plaćanje.

Ne samo što građani imaju korist od aplikacije, već je ona značajan alat za gradsku administraciju tako što obezbeđuje korisne podatke koji služe za dalje unapređenje transportne mreže grada.

Aplikacija pruža uvid u mapu grada, linije gradskog prevoza sa obeleženim mestima zaustavljanja i zadržavanja. Takođe, posredstvom aplikacije, moguće je saznati lokacije slobodnih bicikala i vozila za iznajmljivanje (car sharing koncept). Dostupne su i informacije o gradskim gužvama, lokacijama na kojima se vrši rekonstrukcija puteva i slični prateći sadržaji koji uključuju i vremenske prilike na različitim tačkama u gradu.

Viljnus ima 540.000 stanovnika, a aplikaciju koristi oko 100.000 žitelja litvanskog glavnog grada.

Beč – karta od 365 evra

Uprava grada Beča se na svaki način trudi, uspostavljanjem brojnih jednosmernih ulica i izuzetno skupim parking mestima, da destimuliše upotrebu privatnih automobila za kretanje gradom. Zato, sa druge strane, država svake godine prenosi oko 500 miliona evra kao podršku javnim gradskim prevoznicima, što je otprilike 40% ukupnog troška organizovanja prevoza u lokalu.

Kao rezultat primene ove strategije, čak 760.000 ljudi poseduje godišnju kartu za sva javna prevozna sredstva u gradu, po ceni od 365 evra. Broj ljudi koji su kupili godišnju kartu, prevazilazi broj registrovanih vozila na teritoriji glavnog grada Austrije.

Brojni nemački gradovi su pokazali interes za implementaciju strategije slične bečkoj. Međutim, jedan od njih, Hanover, brzo je odustao i tamo su karte za gradski prevoz i dalje skupe.

Pariz – zaokret ka “prošlosti”, akcenat na tramvajima

Pariz je čak i pre početka Drugog svetskog rata napustio tramvaj kao vid gradskog prevoza. Međutim, tramvaji su se vratili u francusku prestonicu. Naime, početkom devedesetih godina prošlog veka, političari iz pariske, ali i brojnih drugih samouprava, širom Francuske, odlučili su da ponovo pokrenu koncept prevoza, unutar gradskih sredina, a koji bi se zasnivao na upotrebi tramvaja.

Ovaj vid prevoza bi morao da bude brži i efikasniji od autobuskog, posebno u prigradskim naseljima do kojih ne dopire metro, a izgradnja železničke infrastrukture bi se ispostavila skupljom opcijom.

Tokom samo jednog dana u Parizu, oko milion ljudi koristi tramvajski prevoz, a ukupno je sto kilometara tramvajskih šina položeno u glavnom gradu Francuske, uz brojne nove, koje su u izgradnji ili još uvek u fazi planiranja.

Nemačka se u znatno manjoj meri oslanja na tramvajski prevoz. Svetao primer je (istočni) Berlin u kome je u toku izgradnja novih linija, ali to nije ni približno u nivou sličnom pariskom. Zapadni deo Berlina, kao i Hamburg, u potpunosti su se odrekli tramvaja.

Tuluz – kablovski prevoz

Četvrti po veličini grad u Francuskoj izmešta tokove gradskog saobraćaja u vazduh. Za samo dve godine od danas, univerzitetski i bolnički kvart će biti povezani putem ovog vida transporta sa ostatkom grada.

Novokonstruisana gondola je predviđena za prevoz do 1.500 ljudi na sat, uz rezistentnost prema vetrovima čiji udari dostižu do 108 kilometara na sat. U prva tri kilometra dužine gondole, kapsule će se kretati u intervalima od 90 sekundi.

Ovaj vid transporta je sve rasprostranjeniji širom sveta. Smatraju se tihim, čistim i jeftinim vidom prevoza koji se lako gradi. Ankara, Medelin i Hong Kong se takođe oslanjaju na sistem gondola u svom gradskom prevozu. Projekat je ponuđen građanima Hamburga, ali je na referendumu predlog doživeo debakl.

Kopenhagen – bickl kao spas

Biciklistička prestonica zapadnog sveta, to je danas danska prestonica. Udeo biciklista u javnom gradskom saobraćaju iznosi čak 30%. Rezultat nije došao preko noći. Gradski čelnici rade na stimulisanju korišćenja ekoloških dvotočkaša još od osamdesetih godina prošlog veka.

Prostor predviđen za kretanje automobila i ostalih motornih vozila je u neumitnom padu, ali zato raste broj staza i trasa predviđenih za kretanje bicklom. Biciklističkim stazama, koje su strukturalno odvojene od puteva za motorna vozila, povezan je sam centar grada sa predgrađima. Ukupna dužina do koje dosežu biciklističke trase iznosi 15 kilometara udaljenosti od centralnog jezgra Kopenhagena.

London – električni autobusi i takse za ulazak u centar

Britanska prestonica je najdoslednija u forsiranju vozila koja koriste alternativne pogonske sklopove. Od ukupno 10.000 gradskih autobusa, njih 30% koriste hibridnu tehnologiju. Čisto električnih ima 73 autobusa, dok 10 primeraka pripadaju FCEV segmentu. Jedan od dobavljača londonskog gradskog saobraćajnog preduzeća je i kineski BYD, koji je nedavno izašao u javnost sa tvrdnjom da sva postojeća dizel vozila mogu biti modernizovana instaliranjem elektrifikovanih pogonskih sklopova.

Pored ovog smera odbrane od zagađenja vazduha, počev od 2003. godine, londonske vlasti su uvele taksu u iznosu od 11,50 britanskih funti, koju svaki vozač mora da plati, ukoliko je nameran da vozilom uđe u gradsku zonu tokom radne nedelje. Izuzetak predstavljaju samo vozila čija emisija ugljen dioksida jeste niža od 75 g/km.

Stokholm se trudi da kopira ovaj koncept, dok su nemački zakonodavci u strahu od besa vozača, ukoliko bi implementirali sličnu ideju.

Još da dodamo da su nedavno Berlin i Hamburg potpisali ugovore o velikoj nabavci autobusa koji koriste dizel gorivo.

(189)