Od njih uče svi u svetu – Sigit Kragujevac

Možda to zaljubljenicima u automobile i nije najvažnija informacija, ali automobilska industrija je decenijama unazad vodeći pokretač svetske ekonomije.

U proizvodnju jednog automobila uključen je veliki broj preduzeća. Razmislite za trenutak – materijali: metal, plastika, staklo, drvo, koža, itd., delovi: enterijer, eksterijer, pogonski sistem, kočioni sistem, softver,… Sve to treba isprojektovati, osmisliti, napraviti i na kraju uklopiti tako savršeno da mi kada uđemo u novo vozilo treba samo da sednemo, osetimo onaj primamljivi miris novog i startujemo mašinu.

Dolaskom (ili povratkom) Fiata u Kragujevac, Srbija je ponovo postala deo ogromne svetske mašinerije zvane automobilska industrija. I dok veliki proizvođači automobila poput Fiata dobijaju svu pažnju javnosti, malo ko izvan branše je upućen u ono što se dešava kod proizvođača komponenti. Jedna takva firma, Sigit, nalazi se u Fiatovoj industrijskoj zoni u naselju Grošnica u Kragujevcu i ubraja se u one koje su na glasu kod svih koji su povezani sa automobilskom industrijom u Srbiji, ali malo poznate širem javnom mnenju. Ova italijanska firma ima fabrike još i u Španiji, Maroku, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji. Ova u Kragujevcu ima kompletan menadžement „Made in Serbia“, a relativno je mlada; 2012. godine su prvi delovi odavde otišli za Fiat. Nismo slučajno došli baš kod njih – reč je o pravom biseru kada je reč o profesionalnosti, kadrovima i organizaciji.

Da je organizacija u Sigitu na visokom nivou, jasno je i nekom ko nikad nije radio u proizvodnoj firmi. „U liniju“ složeni kontejneri sa proizvodima, bespekorna čistoća i urednost, brza komunikacija gde se u nekoliko rečenica podnose izveštaji i primaju uputstva, mladi ljudi koji na velikim monitorima projektuju alate i prate performanse u svakom sektoru, 3D mašina koja skenira delove sa sa rezolucijom od jednog hiljaditog dela milimetra tražeći moguća odstupanja od zadatih dimenzija, radnici u proizvodnji u plavim uniformama, koji hitro skidaju delove sa mašine i rutinski izvode operacije, varenje plastičnih poluproizvoda u specijalnim mašinama koje greške čine praktično nemogućim, momci i devojke iz odeljenja kvaliteta (prepoznatljivi po zelenim majicama), koji u sve tri smene u kontinuitetu prate kvalitet proizvoda koji izlaze iz presa, kao i onih koji se montiraju… Japan? Nemačka? Pogrešan odgovor – nalazimo se u srcu Srbije.

Iz prethodnih rečenica verovatno ste već zaključili čime se Sigit bavi – proizvodnja plastičnih delova za automobile. Glavni klijent – očekivano, Fiat. Ali, daleko od toga da je jedini. Iz razgovora sa energičnim menadžementom saznajemo da uskoro kreće proizvodnja i za jednog velikog nemačkog proizvođača. Poštujemo profesionalnost domaćina i ne insistiramo na imenu. Čuvanje poverljivih informacija je jedan od glavnih postulata u ovom poslu.

Interesujemo se za to kako od šake plastičnih granula dobijamo uglađene plastične delove preko kojih nam klizi ruka dok se vozimo. Pokazuju mi fenomenalan sistem za distribuciju plastičnih sirovina, koji najpre osuši materijale, a zatim ih putem creva direktno iz magacina šalje na odgovarajuću presu u sektor proizvodnje. U sladištu se nalazi mnogo različith sirovina, a presa je skoro 30,  pa pitamo, rizikujući da izgledamo neinteligentno, kako uspevaju da isprate gde koji materijal ide, naročito ako se ima u vidu da se u svaku presu može staviti nekoliko različitih kalupa (što znači da iz nje izlaze različiti proizvodi). Uperen prst domaćina ka kompjuteru malo nas je postideo – pa naravno, softver je neophodan da bi ovoliki sistem uopšte funkcionisao.

Creva kroz koja se kotrljaju sićušne plastične granule završavaju u presama. Prese, u nedostatku bolje reči, izgledaju kao metalni kontejneri sa sistemom koji topi plastiku i ubrizgava je pod pritiskom s jedne strane i pokretnom trakom sa rukama robota koje delove izvlače iz prese i spuštaju na traku s druge strane. Traka je podešena na odgovarajuću brizinu, tako da se delovi najpre ohlade pre nego što ih radnici uzmu na dalju obradu i slože u kontejnere. Unutar prese, rastopljena plastika popunjava kalupe koji daju konačan oblik komponente. Tu je i sistem koji vodom rashlađuje kalupe kako bi se plastika ohladila i formirala komponentu. Na svakoj presi je displej na kojem se podešavaju i prate paramteri, pokazuju nam domaćini. Super, odgovaramo mi. Samo, šta su to parametri?, pitamo profesionalce koji su valjda navikli da se neke stvari znaju i podrazumevaju. Pritisci, temperature, vreme hlađenja, kontrapritisci,… Ok, dovoljno. Kasno nam je za nove fakultete.

Prolazimo pored komore za kondicioniranje, ili kako ovde u šali kažu, „tuširanje delova“. Tu se u vlažnoj sredini postiže odgovarajuća fleksibilnost komponenti. Malo dalje nalazi se montaža. Tu se poluproizvodi zavaruju (delom ručno, a delom u robotskim stanicama), dodaju se metalne ili plastične žabice, i od nekoliko plastičnih komada za koje niste sigurni čemu uopšte služe, dobijete elegantni panel koji stoji na zadnjem delu vozačevog i suvozačevog sedišta. Lepo za videti.

Puni utisaka vraćamo se iz proizvodne hale i zatičemo dve plakete koje prethodno nismo primetili. U prethodne dve godine, kragujevački Sigit je firma br. 1 u čitavoj Sigit grupaciji kada je reč o profitabilnosti, a pomenute plakete to potvrđuju. Usuđujemo se da primetimo da je profitabilnost samo konačni rezultat svega što se u fabrici radi. Reč je, bez sumnje, o najboljoj fabrici koju grupa Sigit ima, a siguran sam da im ni u Srbiji nema premca u oblasti kojom se bave. Pored pomenutih plaketa nalazi se i povelja ministarstva rada Republike Srbije za osvojeno 1. mesto u oblasti bezbednosti na radu. Ovde su, izgleda, navikli na prva mesta.

Na drugom zidu nalaze se sertifikati na engleskom i italijanskom na kojima piše da je firma u kojoj se nalazimo sertifikovana za standarde ISO 9001 i ISO/TS 16949. Reč je o standardima upravljanja kvalitetom, ali, dok nam je prvi poznat, o drugom malo šta znamo. Menadžer kvaliteta nam saopštava da je reč o, verovatno, najvažnijem standardu u automobilskoj industriji, da postoji nova verzija izdata 2016. godine i da je Sigit već prošao proveru, tako da će na zidu uskoro stajati i sertifikat za IATF 16949:2016. Cela ta priča nas je zainteresovala za standard, pa vam naše beleške prenosimo u drugom delu teksta.

Posetu završavamo sa sjajnim utiscima i makar malo više optimizma kada je o budućnosti Srbije reč. Ono što smo vidli u velikoj je meri odagnalo negativne predrasude koje mi generalno imamo sami o sebi – kao lenjim, nedisciplinovanim i neorganizovanim ljudima. A za budućnost Sigita nemamo nikakve brige.

AutoRepublika

(2075)