Nissan je jedan od najvećih proizvođača automobila iz Japana. Kao i većina drugih japanskih kompanija, život Nissana počeo je u ranom 20. veku. U poslednje vreme, Nissan je deo alijanse Renault-Nissan-Mitsubishi. Ipak, u ovoj automobilskoj grupaciji, glavnu reč ima Renault, čime se nikako ne može umanjiti bitnost Nissana kako za samu alijansu, tako i za modernu automobilsku industriju.
Počeci
Preteča kompanije Nissan, proizvodila je automobile još od 1914. godine. Sa tadašnjim nazivom DAT (akronim prezimena trojice osnivača) proizvodili su automobile sve do 1932. godine kada su naziv promenili u Datsun. Ime Nissan pojavljuje se prvi put 1934. godine.
Mada je proizvodnja automobila u Japanu postojala već tridesetak godina, 1936. Nissan će biti prvi proizvođač koji će masovno praviti automobile u Zemlji izlazećeg sunca. Glavna fabrika Nissana nalazila se u Jokohami, a automobili proizvedeni u ovom pogonu nisu se prodavali samo u Japanu. Nissanova vozila našla su svoj put i do Australije.
Prvi automobil proizveden u fabrici u Jokohami bio je Datsun 14, a potom su odatle od 1935. godine stizali redom Datsun 15, Datsun 16, Datsun 17…
Iako je imao mnogo uspeha sa proizvodnjom putničkih automobila, u predvečerje Drugog svetskog rata, Nissan se okreće saradnji sa japanskom armijom. Do kraja najvećeg ratnog sukoba koji je svet ikada video, Nissan će snabdevati vojsku Japana terenskim vozilima i kamionima.
Posleratne godine
Kao poražena strana u Drugom svetskom ratu, Japan se u periodu nakon sukoba u mnogome promenio. Zbog poraza ispaštala je i kompletna industrija. Većinu Nissanovih postrojenja zauzele su snage SAD-a, a fabrike će biti vraćene Nissanu na korišćenje sredinom pedesetih godina.
Nissan vraća sedište kompanije u Jokohamu odakle je tokom rata izmešteno u Tokio. Zbog teških uslova poslovanja u razorenom Japanu, kompanija Nissan počinje sa razvojem mašina za šivenje, ali i mašina za druge svrhe u tekstilnoj industriji.
U posleratnom Japanu vladala je velika nestašica nafte i naftinih derivata. I ono što je stizalo u zemlju, uglavnom je ostajalo u rukama države ali i armije SAD. U ovakvim tržišnim uslovima kompanija Tama se odlučuje na pravu revoluciju. Dve godine nakon kraja Drugog svetskog rata, na tržište stiže električni automobil Tama. Ovaj model imao je masu od 1.100 kilograma, motor sa samo 4,5 konjskih snaga i maksimalnu brzinu od 35 km/h. Ipak, ako se vozilo fabrički deklarisanom „razumnom“ brzinom od 27 km/h Tama je mogao preći 65 kilometara po punjenju. Model Tama proizvodio se do 1950. godine i koristio se mahom kao taksi vozilo. Kompanija Tama kasnije će se pretvoriti u brend Prince, koji će tokom šezdesetih godina postati deo Nissana.
U godinama nakon rata Nissan se vratio proizvodnji putničkih modela pokretanih motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. U to vreme pojavljuju se Datsun Model DA i Datsun Model DB.
Nissan kao feniks
Pedesete godine prošlog veka početak su nove epohe u istoriji Nissana. Iako je model Tama bio svakako revolucionaran, prilike u Japanu u međuvremenu su se znatno promenile, a dostupnost benzina postala je daleko veća nego što je to bio slučaj samo nekoliko godina ranije.
Već 1952. godine Nissan stupa u saradnju sa Austin Motor, kompanijom iz Velike Britanije, a 1953. godine počinju sa radom na raketnim motorima. U to doba nastaje i brend Prince, prvi japanski premium proizvođač o kojem smo već pisali. Veliki tržišni uspeh Nissanu donose i komercijalna vozila.
Krajem decenije, 1958. godine počinje izvoz Nissanovih vozila u SAD. Ovo će biti prekretnica u razvoju kompanije. Takođe, 1959. godine Nissan otvara prvu fabriku u inostranstvu, na ostrvu Tajvan.
Plodno američko tržište i šezdesete godine
Nissan je na tržište SAD ušao pomalo stidljivo, no to će se u kasnijim godinama znatno promeniti. Prvo je Nissan uspeo da za sebe pribavi reputaciju proizvođača putničkih automobila sa sportskim karakterom, a nekoliko godina modeli Datsun učestvovali na čuvenom australijskom reliju Mobilgas Trial.
Kvalitet tadašnjih Nissanovih modela potvrđen je prestižnom Demingovom nagradom. Vrednost automobila iz Japana prepoznata je i u SAD gde prodaja Nissanovih modela raste sve više i više. Već 1961. godine Japanci prave fabriku u Meksiku koja će proizvoditi automobile isključivo za severnoameričko tržište.
Modeli Datsun Bluebird, Cedric i Sunny doneli su Nissanu globalni tržišni uspeh. Posebno je važan bio Datsun 150. Debitovao je 1967. godine u SAD i predstavljao je prvi sportski sedan sa četvoro vrata. Nissanov sportski model Datsun Fairlady Z pojavljuje se 1969. godine i postaće jedan od svetskih bestselera u svom segmentu.
Pre toga, Nissan se spojio sa kompanijom Prince, i time apsorbovao premium epitet koji je pratio ovog proizvođača. Sve ovo doprinosi velikom komercijalnom uspehu ove kompanije koja 1969. godine slavi milion prodatih vozila u inostranstvu.
Naftna kriza
Sa početkom naftne krize, Nissan menja taktiku i na tržištu nudi modele sa vrlo štedljivim motorima, i malom masom automobila. Već 1973. godine Datsun odnosno Nissan slavi milion prodatih vozila u SAD, čime postaju najveći uvoznik automobila u Americi.
Datsun 1200 je 1973. godine važio za najekonomičniji automobil u SAD kada je u pitanju potrošnja goriva. Ovaj model beležio je prosečnu potrošnju od 8,2 litra benzina na 100 kilometara u kombinovanoj vožnji, dok je na autoputu trošio 6,2 litra na 100 kilometara.
Zbog teških nameta za vozila uvezena u SAD, Nissan je primoran da okrene novi list i otvori nekoliko novih fabrika na američkom tlu. U domovini, 1972. godine obeleženo je deset miliona proizvedenih automobila od nastanka kompanije. Nekoliko godina kasnije, 1975. godine Nissan je obeležio još jedno dostignuće, deset miliona prodatih vozila u Japanu.
Osamdesete i novi rast
Nissan je uspešno prebrodio turbulentne sedamdesete godine i u narednoj deceniji postići će još veći tržišni uspeh. Na samom početku dekade, 1981. godine, Nissan počinje da proizvodi automobile pod svojim matičnim imenom.
Tokom osamdesetih godina Nissan gradi fabrike širom celog sveta, sa sve većim fokusom na Evropu. Na Starom kontinentu Nissan je proizvodio kamionete u gradiću Volosu u Grčkoj, mahom za grčko tržište. Japanci su pokušali da ovu fabriku pretvore u veći pogon sa ozbiljnijim kapacitetom, ali pregovori sa grčkom vladom nisu uspeli. Nova lokacija za Nissanovu fabriku biće Sanderlend u Velikoj Britaniji gde se i dan danas proizvode automobili ove kompanije.
Rast prodaje u SAD bio je veliki, a Nissan je odgovorio sa otvaranjem i posebnih odvojenih odeljenja kompanije koje su vodile računa isključivo o američkom tržištu, tako 1980. godine nastaje Nissan Motor Manufacturing Corporation USA.
Nissan postiže dogovor i sa Volkswagen grupacijom, čiji model Santana, pod licencom proizvodi u Japanu.
Proizvodnja automobila u Barseloni počinje 1983. godine, a prvi model koji je sišao sa proizvodnih traka je Patrol odnosno Safari. Do sredine osamdesetih godina, Nissan je uspeo da kumulativno proda 40 miliona automobila.
Krajem decenije, 1989. godine, Nissan otvara novo poglavlje u svojoj istoriji. Poučeni Hondinim uspehom sa Acura brendom, Nissan stvara Infiniti, proizvođača premium modela i uvodi ga američko tržište.
Finansijski krah devedesetih
Mada su devedesete počele trijumfalno za Nissan, završile su se tragično. Početkom decenije, Nissan je i dalje razvijao prodajnu mreži širom celog sveta i beležio sve bolje rezultate. Čak su 1993. godine osvojili prestižnu nagradu „Evropski automobil godine“ za model Micra.
Međutim krajem devedestih dolazi gotovo do propasti Nissana. Razloga je bilo više. Stručnjaci navode da su veze ove kompanije sa japanskom vladom bile isuviše jake i da je zbog toga Nissan umesto profitabilnosti na prvo mesto stavio ekspanziju i kvalitet proizvoda. Takođe, ističe se preveliko ulaganje u razne tehnološke eksperimente, od kojih se većina nije isplatila. Uz to, i preveliko mešanje radničkih sindikata u proces donošenja odluka štetilo je na globalnom nivou profitabilnosti Nissana.
Dakle, skup problema doveo je Nissan na ivicu bankrota. Spas davljeniku iz Japana, stigao je iz Francuske u obliku Renaulta.
Godine Karlosa Gona
Renault je kupio trećinu Nissana 1999. godine za 5 milijardi dolara. Nakon kupovine, Renault rešava da na čelo Nissana postavi svog čoveka, Karlosa Gona, zamenika legendarnog predsednika Renaulta Luisa Švarcera.
Gon je u Parizu prikupio tim od 22 stručnjaka i krenuo put Japana. Kada je francuska „Legija stranaca“ na čelu sa Gonom stigla u Nissan, malo je reći da su Japanci bili obazrivi. Ipak, novi šef Nissana odmah je dao hrabru izjavu „Ako ne učinim Nissan profitabilnim za godinu dana – odlazim!“
Tako je i bilo. Gosnova „Legija stranaca“ učinila je Nissan profitabilnim za godinu dana. Zatvorili su četiri fabrike, otpustili 21.000 ljudi, i rasprodali sve što nema veze sa automobilskom industrijom. Gon je ukinuo komplikovani keiretsu sistem koji je postojao u Nissanu, zabranio tradicionalno napredovanje u kompaniji na osnovu godina starosti. Uključio je u upravljanje kompanijom ljude iz Evrope i Severne Amerike, i ukinuo japanski kao glavni jezik korporacije, umesto njega govorilo se engleskim.
Već 2000. godine Nissan je ostvario profit od 2,7 milijardi dolara. Poređenja radi, 1999. godine ostvaren je gubitak od 6,46 milijardi dolara. Naredne godine, Karlos Gosn postaje izvršni direktor Nissana.
Gosn nije stao ovde. Do 2003. godine potpuno je eliminisan nekadašnji dug od više od 20 milijardi dolara. Nissan već 2002. godine kupuje 14% udela Renaulta, a Renault povećava procenat vlasništva Nissana na 44%. Do kraja decenije Gon će voditi ekspanziju Nissana u celom svetu, uz sve snažnije veze sa Renaultom. Novi šef doveo je Nissan u Rusiju, izgradio novu fabriku u okolini Sankt Peterburga i uveo Infiniti na evropsko tržište.
Aktuelna decenija
Poslednjih desetak godina postojanja, od sredine prve dekade 21. veka pa do danas obeležilo je nekoliko stvari. Nissan postaje veliki, globalni proizvođač zahvaljujući radu Karlosa Gona i sve jačoj saradnji sa Renaultom.
Čini se da su tri automobila obeležila pomenuti period. U pitanju su modeli Qashqai, performantni GT-R i električni LEAF. Qashqai je Nissanu doneo velike svote novca, automobil koji se odlično prodaje na nekoliko kontinenata, a u Evropi važi za bestseler. Zapravo, Qashqai je ubedljivo najprodavaniji SUV na Starom kontinentu. Trenutno se na tržištu nalazi druga generacija, koja se pojavila 2013. godine.
Nissan GT-R debitovao je 2007. godine i tada je rasuo na komade tržište performantnih automobila. Jednostavno, tada, a ni danas, ne postoji model koji nudi takve performanse, uz praktičnost automobila i cenu znatno nižu od konkurentskih kompanija.
LEAF se na tržištu pojavio 2010. godine, a već naredne godine osvojio je prestižne nagrade „Automobil godine“ u Evropi i istovetnu nagradu za ceo svet. Do danas, LEAF ostaje najprodavaniji električni automobil na svetu.
Fantastični dizel dCi agregati koji su stigli prevashodno iz Renaulta, a koristi ih cela alijansa, preporučili su Renault-Nissan za još veću saradnju sa Daimlerom. Pre osam godina, 2010, francusko-japanska alijansa i Daimler potpisali su sporazum o strateškoj saradnji. Između ostalog ovi proizvođači zajedno rade na razvoju agregata, a plod njihove saradnje naći će se i u novoj A klasi. Daimler koristi i znanje Nissana u oblasti pikapa, te je tako nova Mercedes X klasa zasnovana na Nissan Navari, i čak se proizvodi u pogonu ovog proizvođača u Barseloni.
Ekspanzija Nissana nastavila se pod kontrolom Karlosa Gosna. Posrnuli japanski gigant, Mitsubishi prvo je potpisao nekoliko strateških sporazuma sa Nissanom, da bi potonji 2016. godine otkupio 34% udela u Mitsubishiju i suštinski na taj način preuzeo upravljanje ovom kompanijom. Mitsubishi postaje deo Renault-Nissan alijanse.
Godina za nama ostaće upamćena po dve stvari. Prvo, Karlos Gon napušta kormilo Nissana i preuzima Mitsubishi, sa kojim će pokušati da uradi isto što i sa nekada posrnulim Nissanom, ne sumnjamo da će uspeti. Drugo, Renault-Nissan alijansa sa 10,7 miliona prodatih automobila postaje najveći proizvođač istih na svetu.
U godinama koje nam dolaze izvesno je da ćemo videti sve snažniji Nissan kao deo ubedljive Renault-Nissan-Mitsubishi korporacije.
Đorđe Platiša
(5785)
