Ford je objavio Izveštaj o trendovima za 2018. godinu (2018 Trend Report), i u njemu izneo neka interesantna zapažanja u pogledu stavova koje ljudi imaju povodom autonomne vožnje.
Prema istraživanju, samo 52% Australijanaca su puni nade i optimizma vezanog za samovozeće automobile. Iako je to u ravni sa stavovima Kanađana i Amerikanaca, gde je ovaj procenat 50, prilično je lošije u odnosu na rezultate dobijene na Srednjem istoku (71%), Brazilu (75%), Indiji (81%) i Kini (83%).
Među onima koji nisu previše optimistični u pogledu primene ove tehnologije, mnogo je onih koji su otvoreni za prihvatanje takvih vozila, ali su zabrinuti fenomenom zajedničke upotrebe vozila od strane više korisnika (car sharing).
Prema Pregledu mišljenja o transportnim pitanjima (Transport Opinion Survey), koji je pripremio Univerzitet u Sidneju, Poslovna škola, tokom 2017. godine, samo je 25% ispitanika izjavilo da bi kupilo i koristilo autonomna vozila, za porodične namene.
Interesantno, samo trećina njih bi dozvolila ostalim putnicima da koriste vozilo kada je van upotrebe sa njihove strane, čime se iz osnova podriva najveća potencijalna korist koju bi tehnologija autonomne vožnje, mogla da donese.
Ovakvi nalazi i nisu posebno začuđujući, dovoljno je videti komentare na teme vezane za autonomnu vožnju na našem portalu, ali i na Fejsbuk stranici. Ogromna je rezerva i podozrenje prema celom konceptu.
Ranije ove godine, o čemu smo puno puta pisali, pa i pojašnjavali način funkcionisanja, predstavljen je prvi serijski automobil sa nivoom 3 autonomne vožnje, Audi A8. Zatim, svedočili smo agresivnijem pristupu i brojnim testovima u realnim uslovima, različitih autonomnih vozila, a ono što je možda i najvažnije, vidimo konstantan napredak proizvođača u primeni tehnologije poluautonomne vožnje u svojim proizvodnim gamama. Tehnologija je, generalno tu, među nama, pitanje je samo kojim tempom će biti implementirana u realnom svetu.
“Mislim da ćemo se svi saglasiti, u roku od pet minuta, da je automobilska industrija ona koja trenutno prolazi radikalnu transformaciju. Brzina digitalizacije, uticaj vizije na poslovni model, kako se sve to odražava na inovacije u pogledu samovozećih automobila….”, izjavio je Rupert Štadler, prvi čovek Audija, ranije tokom godine, želeći da približi javnosti način razmišljanja njegove kompanije u vezi sa tehnologijom autonomne vožnje.
Značajni industrijski pokazatelji podržavaju snažne težnje ka autonomnim vozilima kao odgovoru na nagli porast svetske flote automobila.
“Razmislite o ovome: 1,2 miliona ljudi strada na putevima svake godine. To mu dođe kao epidemija. Ukoliko imate epidemiju sa 1,2 miliona smrtnih ishoda, u svetu, ne postoji niti jedna vlast neke države koja bi sprečila primenu vakcine koja sve to može da zaustavi. Svaki dan je bitan. Što pre uspostavimo ovu novu tehnologiju, spasićemo 3.300 života dnevno. Za ovu epidemiju, imamo vakcinu i zove se autonomna vožnja.”- naveo je Robi Dajmond, izvršni direktor američkog tela koje se bavi obezbeđenjem energije za budućnost.
Pa zašto se onda ljudi toliko opiru spasonosnom rešenju? Izveštaj koji je pripremio Ford, možda nudi neke odgovore. 53% ljudi smatra da će veštačka inteligencija doneti više zla nego dobrog, dok 37% odraslih smatra da veštačka inteligencija već donosi previše odluka.
Još jedan čest argument među automobilskim entuzijastima je jednostavan: ljudi vole da upravljaju svojim četvorotočkašima, i ne postoji niti jedna tehnologija na svetu koju bi prihvatili, a koja bi im sklonila ruke sa obruča upravljača sportskog automobila.
Ričard Ferčajld, direktor programa autonomne mobilnosti u Aurrigo, tvrdi da će samovozeći automobili doneti dosta dobrih stvari entuzijastima: “Reći ću vam moj lični pogled na problematiku. Svake nedelje prevalim oko 800 kilometara, po 320 kilometara u svakom smeru, kao i oko 160 kilometara na samom odredištu. Svake Božije nedelje, ista priča. A kada bi posedovao autonomno vozilo, to četvoročasovno putovanje od 320 kilometara bilo bi mi divno. Svašta korisno bi bio u prilici da obavim, umesto da upravljam svojim vozilom. Trenutno vozim veliki dizel automobil, što zbog njegove efikasnosti, što zbog komfora koji pruža. Vožnja autoputem ume da bude i te kako dosadna.”
Preostaje nam samo da se upitamo, svi zajedno, nismo li previše dekadentni u svom odbijanju vizije autonmne vožnje? Pa niko nam neće zabraniti da svoje konvencionalne automobile, po želji i iz radosti, provozamo kada god nas spopadne želja.
Otprilike, kao kada su prvi automobili počeli da se koriste i menjaju konjske zaprege i sedla na konjima. I danas postoje hipodromi, i danas se konji jašu.
Iz ljubavi, strasti i hobija. Ne iz nasušne potrebe.
Zašto tako ne bi bilo i sa automobilima?
(179)
