Nemačka i Italija se suprotstavljaju potezu koji bi Evropskoj uniji omogućio šire nadgledanje nacionalnih regulativa vezanih za odobravanje prodaje novih automobila.
Nakon Volkswagenovog dizel skandala, koji jeste postojao, ali se isto tako sve više čini da je bio politički „okidač“, EU želi da poseduje ingerenciju u nadgledanju nacionalnih vlasti i direktnom kažnjavanju proizvođača automobila.
Izvori iz Evropske unije kažu da je blok od tri zakonodavna tela – Evropski parlament, Vlade članice EU i Evropska komisija, blizu ostvarivanja kompromisa kada je reč o nacrtu dotičnog zakona. Mišljenja još uvek nisu ujednačena u vezi sa tim koliko moći tržišnog nadgledanja treba dati Briselu.
„Potrebno nam je više kvaliteta i nezavisnosti u sistemu, više provere automobila koji su već u cirkulaciji, kao i nadgledanje evropskih organa“, izjavila je komesarka EU industrije, Elžbijeta Bjenkovska za Rojters. „Ja gajim optimizam da je dogovor sada blizu ostvarivanja.“
Dokumenti koji su bili dostupni Rojtersu su pokazali da evropski zakonodavci žele da Komisija ima mogućnost da sprovodi regularno nadgledanje nacionalnih organa, zaduženih za odobravanje automobila. Neke EU članice, uključujući Francusku, podržavaju dva dana verifikacije svakih pet godina.
Međutim, Nemačka se suprotstavlja takvim vrstama inspekcije, koje bi sprovodila Komisija, uz argumente da „bilo kakva vrsta nadgledanja znači formiranje dodatne birokratije bez ostvarivanja beneficija“. Italija, uz još sedam drugih zemalja, zatražila je uslovljavanje, koje bi oslabilo moć Komisije.
„Došlo se do toga: da li želimo da Komisija tura svoj nosu u poslove za koje su zadužene nacionalne vlasti?“, upitao se jedan diplomata. „Nakon „dizelgejta“, teško je reći ne.“
Još jedna sporna tačka je broj testova u realnim uslovima, koje je jedna zemlja obavezna da izvrši, nakon što su takve provere u SAD pomogle da se razotkriju nedozvoljene radnje Volkswagena.
Nacrt kompromisnog teksta, u koji Rojters takođe ima uvid, predlaže da države članice izvrše provere na najmanje jednom od 40.000 novih vozila, a 20 odsto tih provera mora uključiti tesiranje izduvnih gasova.
Broj je doduše manji od onog kojeg je tražio Evropski parlament. To znači da će manje automobila proći provere nego što je to slučaj sa SAD, odmah su se pobunili „klimatski dušebrižnici“.
„Redovne kontrole nacionalnih vlasti su ključne u promeni kulture“, rekla je Julija Poliskanova, ekspert iz briselske kampanjske grupe „Transport and Environment“. „Mnoge države članice nastavljaju da se ponašaju kao da se „dizelgejt“ nije desio.“
Eh, taj „dizelgejt“…
Pregovarači iz Evropske unije su još ranije odbacili plan Komisije da se prekinu „topli odnosi“ između proizvođača automobila i laboratorija koje iznajmljuju za testiranje vozila, i to uvođenjem sistema u kojem proizvođači neće plaćati laboratorijama direktno za obavljanje testiranja.
Međutim, mnoge druge izmene imaju za cilj da se izbegne ponavljanje skandala, kao što je omogućivanje EU da proglasi povlačenje vozila širokih razmera, što će konkretno postati član zakona. Pod trenutnim pravilima, nacionalni organi, poput KBA u Nemačkoj, odobravaju nove automobile i imaju autonomnu moć da opozovu dotične licence.
Priredio: Pavle Barta
Izvor: Reuters
(199)
