Njujork u predsoblju zabrane fosilnih goriva

Vlasti Njujorka su krenule u ofanzivu preuzimanja američkog i generalno, globalnog primata u borbi protiv klimatskih promena i preduzimaju korake u smeru raskida od zavisnosti od fosilnih goriva.

Sredinom prethodne nedelje, gradski zvaničnici su izašli u javnost sa objavom da nameravaju da dezinvestiraju, odnosno povuku novac iz penzionih fondova, uložen u kompanije povezane sa naftnom industrijom. Odluka se odnosi na iznos od oko 5 milijardi američkih dolara na rok od narednih pet godina. Penzioni fond grada Njujorka, namenjen učiteljima, vatrogascima i ostalim javnim radnicima iznosi oko 189 milijardi američkih dolara.

Pored toga, gradske vlasti su namerne da podnesu tužbu protiv najmoćnijih naftnih kompanija zbog njihovog doprinosa procesu klimatskih promena.

Odluka Njujorka predstavlja “jedan od najznačajnijih poteza u  smislu povlačenja kapitala iz neke grane industrije ikada zabaleženog u svetu”. Trenutno je u toku proces razrade sprovođenja ovog dekreta gradskih čelnika.

“Njujork ustaje u odbranu interesa budućih generacija, i na ovaj način postaje prvi veliki američki grad koji pokreće proces povlačenja kapitala u vlasništvu gradskog penzionog fonda iz kompanija bliskih naftnoj industriji.” – izjavio je gradonačelnik Bil de Blazio.

“Istovremeno, pokrećemo borbu protiv klimatskih promena i krećemo je od naftnih kompanija koje su znale koje će efekte proizvesti njihovo delovanje. To ih nije sprečilo u aktivnostima usmerenim isključivo i bezočno ka sticanju profita. Kako se stanje sa klimatskim promenama pogoršava i dalje, na tim istim kompanijama bi trebalo i da bude teret vraćanja našeg grada u ekološki podobnije stanje.”

De Blazio je rekao da će poslati pet kompanija na savezni sud, upravo zbog svesnog učešća u zagađivanju prirode, i to: BP, Exxon Mobil, Chevron, Conoco Phillips i Shell.

Sudska dokumenta pokazuju da je Njujork propatio od poplava i erozije tla, zbog promena u klimatskim uslovima. Kroz sudske podneske je izneta tvrdnja da je samo sto kompanija, proizvođača fosilnih goriva, odgovorno za skoro dve trećine svih štetnih emisija, počev od industrijske revolucije do današnjih dana. Tužba je usredsređena na pet najvećih.

Ekonomisti kažu da status ovog grada,kao najvećeg finansijskog i kulturnog centra, znači da će koraci ka raskidu veze sa fosilnim gorivima pokrenuti i druge sredine u SAD, ali i širom sveta, da nastave u istom smeru.

Odluke gradskih vlasti Njujorka biće ozbiljna smernica za sve ostale američke gradove. Ovo je posebno važno zbog poznatog opredeljenja Trampove administracije usmerene ka podršci eksploataciji uglja, nafte, prirodnog gasa.

“Ovo što se dešava sa Njujorkom, zaista je ogromna stvar. Penzioni fondovi drugih velikih gradova u SAD, slediće odluku lidera, ubeđen sam. Njujork je sedište mnogobrojnih moćnih kompanija, pa je ovo veoma snažan signal u smeru odustajanja od bilo kakvih planova ka investiranju u ovaj sektor” – navodi Džefri Saks, ekonomistasa New York Columbia University i specijalni savetnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Njujork će biti prvi od velikih američkih gradova koji kreće u proces povratka investicija, a na taj način se priključuje trendovima koji su proklamovali Pariz, Berlin, Sidnej i Stokholm.

Tokom novembra, norveška centralna banka, koja upravlja najvećim svetskim suverenim fondom, predložila je da se taj fond otarasi akicija naftnih i kompanija iz oblasti istraživanja i eksploatacije prirodnog gasa. Više drugih instituticija, počev od Univerziteta Oksford pa do Rockefeller Brothers Fund, su se priključili pokretu.

“Pokret povlačenja kapitala iz sektora fosilnih goriva je aktivan i raste, a Njujork preuzima lidersku ulogu. Podsetiću da je Njujork sedište Volstrita, Ujedinjenih nacija kao i brojnih uticajnih američkih medija. Sada će takođe biti u centru borbe protiv klimatskih promena” kaže Saks.

“Dezinvestiranje nije usmereno ka ekonomskom kažnjavanju određenog privrednog sektora. Pre je to oruđe kolektivne akcije koja će politički izolovati kompanije. Njujork je preuzeo odlučan korak i to je divan primer koji će ohrabriti brojne druge sredine. Daće pun efekat, jedino ako i ostali krenu tim putem” kaže Pol Feraro, ugledni ekonomista sa John Hopkins University.

“Velike kompanije iz biznisa koji uključuje fosilna goriva, živeće i poslovaće profitabilno još dugi niz godina. Ako pogledate berzanske cene njihovih akcija, biće vam teško da poverujete da fosilna goriva doživljavaju kataklizmične udare, kako su predviđali razni ekološki aktivisti” – završava Feraro.

Međutim, njujorški ekološki aktivisti nisu bez primedbi. Oni često kritikuju ponašanje gradonačelnika koje ne doživljavaju ekološki osveštenim. Naime, De Blaziju se zamera to što često putuje automobilom u teretanu.

Priredio Zvezdan Božinović.

Izvor: Guardian

(123)