AR test: Renault Kangoo 1.3 TCe 130 Automatic

Kućni ljubimac

Bez obzira što Renault Kangoo nema zavodljive forme, još manje zadivljujuće performanse, njegova upotrebna vrednost nadmašuje ovakve „detalje“, malo je danas vozila koji poseduju toliku polivalentnost.

Treća generacija Renaulta Kangooa stupila je na scenu početkom 2021. godine, nikad bolja i poželjnija. Neko će se možda nasmejati na reč poželjnija jer je Kangoo sve samo ne vozilo koje osvaja šarmom i podiže vozaču adrenalin, no ukoliko pročitate zapažanja koja stekoh za upravljačem verzije pokretane četvorocilindarskim 1.3 TCe 130 EDC, možda ćete ga poželeti u svom „voznom parku“, kao što je slučaj s mojim prijateljem Filipom, zbog kojeg sam ga na izvesni način i tražio na test vožnju?

Naime Filip (na francuskom se piše Phillipe) je patron jedne velike firme koja se bavi izgradnjom i prodajom nekretnina po celoj Francuskoj, pod čijom se diregentskom palicom nalazi oko 400 duša. Ista kompanija, poznata pod imenom Europen Homes, poseduje bezmalo 200 službenih vozila uzetih na lizing, koje po potrebi prebacim iz jednog u drugi region, šefovima i zaposlenim na udaljenim gradilištima su apsolutno neophodna.

Pre jedno mesec dana pokušah da s jednim takvim firminim (Peugeotom 2008) prebacim poveću „gazdinu“ biblioteku iz apartmana u Parizu, do njegovog poseda u okolini Liona, ali i pored najbolje volje, ova ne stade u njegovu unutrašnjost. Sedam dana kasnije ne stade ni u nešto veći Peugeot 3008, šta da se radi u firmi uglavnom imaju samo Peugeote ili vozila sličnog gabarita.

U želji da već jednom skinem s vrata tu famoznu biblioteku (navodno ova je nekakav poklon od bivše supruge do koga mu je stalo), rekoh mu kako ću uzeti na test vožnju jedan Kangoo, ma ima da stanu u njega i dve takve ukoliko treba (dimenzije biblioteke su 220 x 80 x 60 cm)! Tako i bi, a kako sam se zasitio raznoraznih „električara“ koje vozim u poslednje vreme, rekoh sam sebi biće interesantno proveriti koliko vredi aktuelni Kangoo 1.3 TCe 130 EDC, pošto sam se s Grand Kangoom 1.5 dCi već družio ima godina – dve! U donjoj galeriji je verzija istog sa sedam sedišta.

Zapravo malo sam oklevao između ovog Renaulta i konkurentskih modela kao što su Citroen Berlingo i njegova braća (Peugeota Rifter i Opela Kombo Life), pre nego li se uverih da ovi nemaju više u ponudi termičke agregate. Ostadoše im samo električni, skromne autonomije, (baterija kapaciteta 54 kWh), za razliku od Renaulta Kangooa, koji pored električne poseduje i termičke agragate.

Samim tim maksimalno profitira, njegova prodaja ubedljivo premašuje prodaju sva tri Stellantisova modela. Tim gore po njih, ovakvi kvazi minivanovi bili su sinonim za porodična vozila, sve dok se glupošću odgovornih nisu odrekli motora s unutrašnjim sagorevanjem, kome treba jedno ovakvo kamionče koje na autoputu jedva da može prevaliti 200 km s jednim punjenjem baterija?

Ukoliko transportne verzije još i imaju smisla, jer u principu služe za svakodnevnu upotrebu a ne za duža putovanja, to svakako nije slučaj s putničkom, posebno kada su u njim klinci koji nestrpljivo očekuju da što pre stignu na odredište. Elem, kako do Liona ne bih morao da se zaustavim barem 2 – 3 puta (550 km u jednom pravcu), i sigurno još toliko istoga dana u povratku, izbor je pao na Kangoo, koji je sposoban prevaliti navedenu distancu u jednom cugu!

Praktičnost pre svega

Verovali ili ne prethodni Kangoo 2 opstao je čitavih 14 godina (započeo je život još daleke 2007. godine), po toj logici aktuelnom Kangoo 3 ostalo je još desetak godina života. Jednostavno ovakav tip vozila se ne menja toliko često kao standardni modeli, jer pored putničke verzije tu je transportna, koja nadmašuje prodaju „civilne“!

Drugo, uzevši u obzir da su klasični porodični kombiji kod Renaulta sve ređi (Scenic i Espace postoje samo kao elektromobili), Kangoo ih na izvestan način zamenjuje, upravo kao i velike karavane koje nema više u ponudi. Ogroman ulog je dakle u pitanju, Kangoo je pored Clija jedan od važnijih modela za Renault.

Ukratko, ukoliko su klasični vanovi vrsta u izumiranju, to se nikako ne može reči za kvazi vanove, tipa Renault Kangoo, Citroen Berlingo, VW Kaddy, Ford Tourneo Connect…

Dovoljno je recimo provesti samo par sati za upravljačem jednog od njih, ili još bolje novog Renaulta Kangooa, da bi se shvatilo zašto!? Nijedan model u nekom drugom segmentu nije toliko praktičan, prostran i modularan, bez obzira da li se radi o porodičnom odlasku na duži godišnji odmor, izletu u prirodu s dva bicikla u unutrašnjosti, šetnju s domaćim ljubimcima ili zbog radova na kući za transport, desetina džakova s cementom i šutom za deponiju. Da, da kažete, ali verovatno mnogi i dalje veruju kako im je vozna dinamika loša, te da su ružni do bola.

Nekada bilo sada se pripoveda, ponašanje u vožnji ovih mutanata sada je maltene na visini klasičnih vanova i SUV-ova, dok su se fizički znatno prolepšali. Pogledajte samo Kangoo treće generacije, iako je i dalje četvrtast, prednji deo nema na čemu pozavideti prestižnijim verzijama kuće!

Barokna prednja maska, s obiljem hromiranih površina, ne deluje ružno, naprotiv valorizuje čitavo vozilo. Naravno da i ovde cilj opravdava sredstvo, ravno podsečen zadnji deo, kao i  bokovi, dozvoljavaju maksimalni unutrašnji prostor. Ne samo za putnike već i za robu, podsećanja radi dve prethodne generacija Renaulta Kangooa više su se prodale kao dostavna vozila.

Uostalom to je i bila njegova prvobitna namena, tek nešto kasnije Renault i ostali proizvođači su ih adaptirali kao putničke verzije, što je odmah naišlo na veliki odziv kupaca. Kada smo već kod furgonskog izvođenja, samo još par podataka, kuriozitet ove je da sa strane suvozača nema B stuba, čime je dobijen otvor od bezmalo 1,5 m širine!

Ujedno u njega staje gotovo 4 kubna metra, nije loše za vozilo od 4,5 m dužine. Može i bolje, predviđena je i dugačka verzija od 4,9 m, kako transportna tako i putnička (sa sedam sedišta), s kojom smo se već upoznali (test u arhivi). Tako dođosmo i do spoljašnjih dimenzija, aktuelni Kangoo duži je od prethodnog za čitavih 19 cm (4,49 m) i širi za 9 cm (1,92 m).

Visina od 1,84 m ostala je neizmenjena (s krovnim nosačima), tim bolje jer tako bez problema ulazi u podzemne parkinge, često ograničene na 1,9 m. U mom, krovni nosači su malo zagrebali plafon, ostavih ga u delu parkinga gde je plafon bio viši za koji santimetar… Kao i kod prethodne verzije zadržana su bočna klizna vrata s obe strane, s tim da je ulazni otvor još veći, dok se prednja sada otvaraju pod uglom od 90°, što isto tako obezbeđuje lakši pristup potpuno novoj unutrašnjosti.

Porodiča pećina

Po ugledu na spoljašnjost i enterijer Renaulta deluje znatno prestižnije, iako je dizajn posve klasičan. Zapravo komandna tabla je dobrim delom prekopirana od Captura i Arkane, čak i plastika, računajući jednu poveću lajsnu u stilu drvene aplikacije, deluje iznenađujuće dobro za ovakav tip vozila.

Zapazih i nešto platna na oblogama vrata, dok je ostatak enterijera od tvrde plastike, robusne i predviđene da traje. Za upravljačem, za dlaku previše položenim, osećamo se kao u putničkom vozilu, ergonomija je odlična. Kao i sedišta i on se podešava u svim pravcima, uz to lep je na oko i obložen kvalitenom kožom.

Na dohvat ruke nalazi se ručica automatskog menjača „na balkonu“ (donjem delu centralne konzole, gde je smeštena i ručica klasičnog ručnog menjača), dok pogled „puca“ na poveći ekran u funkciji instrument table. Pre liftinga iz 2024. godine ovde su bili veliki klasični analogni instrumenti (brzinomer i obrtomer), no izgleda da su ekrani jeftiniji, te ih nažalost zameniše…

Što se tiče prostora za odlaganje sitnica i „krupnica“ samo reči hvale, sve neophodno za duže putovanje ili posao staje u pregrade na vratima, boks između sedišta, policu iznad vetrobranskog stakla i veliki pregradak za rukavice ispred suvozača. Identičan je kao nekada kod Captura, dakle funkcioniše kao fioka, to jest izvlači se iz centralne konzole.

Ispod nogu suvozača je još jedan boks, gde je Renault stavio dizalicu za zamenu rezervnog točka, inače smeštenog ispod vozila, to jest prtljažnika. Na zadnjoj klupi, podeljenoj na dve trećine, prostora ima više nego li dovoljno za tri odrasle osobe, iako sedišta nisu nezavisna kao kod Citroena Berlinga, niti se nasloni mogu podešavati.

Sva sreća te je pod potpuno ravan, tako da putnik u sredini ne mora raširiti noge, dok su na konzoli između prednjih sedišta smeštena dva USB priključka i jedan za 12V. Zaboravih da naznačim da postoje i napred, isto tako dva u boksu iznad instrument table, kako bi se mogao puniti smartfon, postavljen na za to predviđenom držaču s leve ili desne strane (po želji se postavi gde vam odgovara).

No taman kada sam krenuo da kritikujem njihovu poziciju, jer je u vožnji vozaču nemoguće sigurno „ubosti“ USB ključ (poklopac boksa zaklanja vidno polje), ugledah još jedan USB priključak na centralnom ekranu od 8 inča. Ovaj služi pre svega za slušanje snimljene muzike jer je povezan sa medija sistemom, za razliku od druga dva u boksu, koji imaju funkciju punjača. Ostaje nam još prtljažnik, velik kao šupa!

Metar u ruke, u dubinu ima 1 m, širok je 1,15 m, a do police koja ga pokriva visok je 1,1 m. Ukupna zapremina iznosi 775 lit, no kada se ova skine povećava se na 1.200 lit (dakle do plafona), kada su i dalje sačuvana tri sedišta na zadnjoj klupi. Ukoliko i njih oborimo dobija se 1,8 m dužine, nedovoljno za navedenu biblioteku od 2,2 m, srećom te se obara i naslon suvozačevog sedišta, kada je izvodljivo transportovati predmete do 3 m dužine.

U tom slučaju maksimalna zapremina poveća se na čak 3,5 kubnih metara! Cifre su dakle superiornije od prethodne generacije, što se odnosi i na maksimalno opterećenje. Pre svega zahvaljujući novoj platformi, pozajmljenoj od sada bivšeg Scenica 4, dok je prethodni Kangoo bio postavljen na platformi Scenica 2, iz 2003. godine!

Bez fruštuka, odmah na put

Kraj godine u Francuskoj, kao i u mnogim drugim evropskim državama, je u znaku Božićnih praznika, mnoge firme organizuju večere i druženja zaposlenih, pre nego li zatvore vrata na par dana, ukoliko ne i par nedelja. Tako je barem s pres voznim parkovima, u Renaultu su završili s pozajmicama vozila 18. decembra, pa sve do 5. januara 2026, da bi otišli na kolektivni godišnji odmor. I kompanija kojoj pružam usluge je smanjila aktivnosti na minimum, no pre toga organizovala je jednu „žurku“ s obiljem francuskih specijaliteta, pića i muzike, veče pre nego li sam isplanirao da „skoknem“ s mojim Kangoom do Liona.

A kako nisam tip kome se gadi dobra kapljica, završih druženje posle ponoći s previše šampanjca i vina, bogami sutradan ujutru u 6h, da izvinite nisam znao gde mi je dupe a gde glava! Srećom te sam tu nesrećnu biblioteku s lakoćom ubacio u Kangoo dan ranije, tako da mi je ostalo samo da se odvezem do željenog cilja. Na muci se poznaju junaci, kada se mora nije teško, te izađoh iz kuće s kafom u plastičnoj šolji, Pariz bi trebalo napustiti pre 7 h, nakon toga zbog gužvi se izgubi sat/dva.

Nepregledne kolone vozila već su na ulazu u grad, no kako sam u kontra pravcu izvukoh se bez gubljenja vremena, za nekih 540 km serijski GPS u Kangoou reče da mi je potrebno nepunih pet časova! To pod uslovom da se ne zaustavim, no bešika jednog metuzalema tako nešto ne može da podnese, posebno ne nakon silne vode s kojom sam gasio vatru u želucu i više ekspeso kafa, koje popih na ogromnim benzinskim pumpana na najopterećenijem auto putu A6, koji povezuje dva najveća francuska grada.

Srećom te beše radni dan i migracije stanovništa za božićne i novogodišnje praznike još nisu počele, te se na praznom auto putu kilometri prosto gutaju. Bogami Kangoo ih ne oseća, solidno izolovan za ovakvu vrstu vozila bez imalo problema održavam putnu brzinu između 140 – 150 km/h. Uverih se da može i brže (prozivođač navodi maksimalnu od 174 km/h), no tada postaje osetno bučniji, do izražaja dolaze pre svega šumovi od strujanja vazduha.

Osim toga ne mogu sebi dozvoliti da izgubim još koji poen, nedavno na izlasku iz jednog parkinga u nemogućnosti da izađem dobrim pravcem zbog kamiona koji je istovarivao robu, produžih par desetina metara jednosmernom ulicom, zbog čega mi par dana kasnije stiže na kućnu adresu kazna od 135 evra i gubitak 4 poena! Ne, niko me nije zaustavio i nije bilo kamere, jednostavno u Francuskoj policija može da vam napiše kaznu „na kvarnjaka“, to jest dovoljno je samo da vam zapamte ili uslikaju tablicu ukoliko smatraju da ste napravili prekršaj.

Saznah da je i par kolega isto tako izašlo iz tog parkinga, te da su i oni „popili“ kaznu, navodno je tu negde bio „pandur“ u civilu koji je revnosno radio svoj posao… Za neupućene, vozači u Francuskoj imaju samo 12 poena (6 poena mladi vozači prvih godinu dana), te da se za prekršaje kao što je telefon u ruci ili nevezivanje sigurnosnim pojasom gubi 3 poena!

Elem, pri ovakvom ritmu voženi Kango 1.3 TCe troši i do 9 lit, mnogo, što je posledica loše aerodinamike. Od kako su uvedeni numerički instrumenti ne mogu vam preneti na koliko se obrtaja vrti agregat, sad postoji samo nekakva linija bez podeoka. Šteta jer baš me je interesovalo uzevši u obzir da je agregat uparen s automatskim menjačem EDC sa sedam prenosnih odnosa (dvostruka spojnica), koji se pokazao odlično adaptiranim.

Prenosi su nežni i pravovremeni, no po želji se može preći i na manuelno menjanje brzina, tako što se ručica povuče ka sebi. Svojevremeno ovaj blok je bio ponudi i s ručnim šestostepenim menjačem, nisam siguran da li ga je Renault zadržao za putničku verziju.

Luksuzni kombi

Veče pred put, u gore spomenutom restoranu obeležila je i mala anegdota, po dolasku dočeka me „voiturije“, odnosno momak koji preuzima vozila klijenata da ih parkira. Iako sam pokušao da ga izbegnem i sam se parkiram na privatni parking restorana, nije mi uspelo, to je njegov posao za koji naplaćuje 10 evra! Ok dadoh mu pametnu ključ/karticu uz objašnjenje da se Kangoo sam zaključa po udaljavanju od vozila, što ovaj svakako nije očekivao, navikavši se na znatno luksuznije automobile.

A kada vide i automatski menjač, te komandu tablu s ekranima, pogleda me začuđeno uz komentar kako imam luksuzno kamionče. Nešto slično zaključi i Filip s početka priče, kada smo ubacivali njegovu biblioteku, plus kada je video koliki je utovarni prostor kod Kangooa reče kako mu baš tako nešto treba za „selo“, to jest njegov posed.

E da, nisu više ovakva vozila gola k’o pištolj, na auto putu provedoh većinu vremena vozeći ga s uključenim tempomatom, koji održava distancu s vozilom ispred i  ne dozvoljava mu da napusti svoju traku. Bogami bez veće muke prevalih navedenu distancu, da bih poslednjih pedesetak kilometara vozio krivudavim putevima do poseda mog prijatelja/patrona!

OK, naginje se i ljulja Kangoo više nego li neki porodični SUV, no daleko od toga da je nesiguran, svi elektronski sistemi koje poseduje Renault ubačeni su u njega. Isprobah i manuleno menjanje brzina, što da ne, u pojedinim okolnostima (jak uspon ili spust) vozač bolje proceni situaciju od automatike.

Stigoh tako na imanje koje poznajem od ranije. Bogami lepo se živi u Francuskoj (i ne samo Francuskoj), kada se ima mogućnosti, da ne kažem para. Više hektara zemlje s povećim jezerom prepunim riba „ubilo“ se za pecanje, dok je kruna svega kućerina iz osamnaestog veka s barem desetak soba za prijatelje i nekoliko salona s bilijarom.

Istovarih sa jednim pomoćnim radnikom tu famoznu biblioteku i utovarih nekoliko stolica i poveći sto, za razliku od prethodnih godina vlasnik je ove godine slavio Božić s brojnom familijom u svom pariskom apartmanu a ne u ovoj kući, mnogo bolje adaptiranoj za takve događaje (ogromna kuhinja poseduje sto i stolice za 16 osoba). Opet isti put i ista priča, s tim da me je umor savladao u povratku, te na jednom parkingu odvalih „siestu“ od bezmalo dva sata.

Kako sam još ujutru znao da će me uhvatiti kriza, ponesoh jastuče i ćebe, ma probudih se k’o nov, te stigoh kući u ranim večernjim časovima. Za mnoge u Srbiji prosto je neverovatno da se 1.100 km može prevaliti za desetak časova, iako se naš vrli preCednik toliko trudi da svake sedmice otvori neku novu deonicu autoputa :-).

Zasluga pripada i benzinskom 1.3 TCe od 130 KS (može se pronaći i s izduvanom verzijom od 100 KS, uparenom s ručnim menjačem), kao i dizelu 1.5 BluedCi od 95 i 115 KS. Uzevši u obzir veliku težinu od 1.577 do 1.688 kg (u zavisnosti od verzije) i potrošnju, logično je bilo posegnuti za dizelom, no kako nam je ovaj dobro poznat i gorivo je platila firma, odlučih se za snažniji benzinski.

I nisam se razočarao, svaki put kada se s njim sretnem opet se uverim da se radi o talentovanom i pouzdanom agregatu, veoma prijatnom u svakodnevnoj upotrebi, prava je šteta što ga Renault izbacuje iz mnogih modela. Naravno da od njega ne bi trebalo očekivati čuda, ali 130 KS i 240 Nm koje razvija pri samo 1.600 o/min, obezbeđuju sasvim zadovoljavajuće performanse, naravno za ovakav tip vozila.

Ubrzanje iz mesta je korektno (11,6 sec do 100 km/h), kao i međubrzanja, uz prijatan i diskretan zvuk koji ispušta, čak i u najvišim obrtajima. Izbor ovog agregata posve je dakle opravdan, po cenu povišene potrošnje, posebno u poređenju s 1.5 BluedCi. Nakon bezmalo 1.400 pređenih kilometara putni računar stabilizovao se na nepunih 8 lit (preciznije 7,8 lit), s tim da u malo jačim gradskim gužvama konzumira 10-11 lit.

Ispod 6 litara se ne može, čak i ekonomičnom vožnjom pri stabilizovanoj brzini, pa sve do 7 lit ukoliko se malo jače nagazi na gas. Bez brige, i to je dozvoljeno, ovaj Kangoo je savremen van, znatno moderniji od svog prethodnika. Kao što rekosmo postavljen je na novoj platformi, tako da je posve izvodljivo voziti ga dinamično, kao bilo koje putničko vozilo.

Jednostavno za njegovim upravljačem nema se utisak da ste u jednom dostavnom vozilu, jedino su u vožnji na autoputu izraženija vazdušna strujanja, pre svega zbog krovnih nosača. Proizvođač navodi da je učinjen veliki napredak na polju izolacije kabinskog prostora, čemu doprinose i prednja stakla, deblja za 22 %.

Nivo buke u kabini smanjen je navodno za 6 – 8 decibela u poređenju s bivšim. U svakom pogledu vozna dinamika je za pohvalu, računajući i kočnice, snažne i izdžljive. Reči hvale zaslužuje i oprema, sve što se poželeti može ukoliko nije u serijskoj opremi, može se dobiti uz doplatu.

Nema svrhe ići u „sitna creva“ i sve detaljno navoditi, mnogo toga sam već spomenuo. Navešću još automatski klima uređaj s dve zone podešavanja, kameru za vožnju unazad sa senzorima napred i pozadi, GPS s ekranom od 8 inča i medija sistemom Easy Connect, grejana sedišta, kožni upravljač, snažno zatamnjena bočna stakla, aluminijuske naplatke od 17 cola…

Cena za ovakav Kangoo je naravno visoka, u Francuskoj za voženi dostiže čitavih 34.500 evra. Najjeftinija benzinska verzija od 100 KS startuje s 29.500 evra, dok je slabiji dizel 1.5 BluedCi 95 jeftiniji za par stotina evra. Kangoo poseduje i 100 % električnu verziju uz bateriju od 45 kWh, čija je početna cena 37.500 evra, no u zavisnosti od opreme može da dostigne i 41.000 evra.

Renault navodi autonomiju od 285 km u mešanom ciklusu vožnje, no na autoputu nema šanse prevaliti ni 200 km. Samim tim, plus znatno viša cena, ne vidim nikakve svrhe za njim, barem sve dok u ponudi postoje termičke verzije!

Tekst i slike: Perica Rajković

(6)