Džim Farli tvrdi da je Ford poboljšao uslove za mlade radnike bez iskustva
Izvršni direktor Forda Džim Farli saznao je od starijih zaposlenih da neki mlađi radnici u kompaniji rade i smene u Amazonu kako bi sastavili kraj s krajem, rekao je na Festivalu Aspen Ideas. Farli je inspiraciju pronašao u odluci osnivača Henrija Forda iz 1914. godine, kada je podigao nadnice u fabrici na 5 dolara po danu kako bi privremene radnike pretvorio u stalno zaposlene. Mlade generacije ranije su izbegavale poslove u proizvodnji zbog niskih plata.
Neki ekonomisti zaslužnim smatraju Henrija Forda za pokretanje američke srednje klase u 20. veku, kada je u januaru 1914. godine povisio fabričke nadnice na 5 dolara, što je više nego duplo u odnosu na prosečnu dnevnicu za osmočasovni radni dan.
Više od 100 godina kasnije, suočen sa činjenicom da mnogi zaposleni „jedva preživljavaju“, izvršni direktor Forda Džim Farli rekao je da je posegao za primerom osnivača kompanije.
Na ovu potrebu ga je podsetio razgovor sa iskusnim radnicima tokom pregovora o sindikalnom ugovoru, kada je saznao da mladi radnici u Fordu rade više poslova i nedovoljno spavaju zbog niskih plata, rekao je Farli u intervjuu sa novinarom i biografom Valterom Isaksonom na Festivalu Aspen Ideas ranije ove godine.
„Stariji radnici koji su dugo u kompaniji rekli su: ‘Nijedna mlada osoba ne želi da radi ovde. Džim, plaćaš 17 dolara po satu, i oni su pod ogromnim stresom’“, rekao je Farli.
On je saznao i da neki radnici rade u Amazonu po osam sati, a zatim u Fordu još sedam, spavajući samo tri do četiri sata. Na događaju Ford Pro Accelerate u septembru, direktor je rekao da su mu radnici na početnim pozicijama u fabrici priznali da rade i do tri posla.
Kao rezultat, kompanija je pretvorila privremene radnike u stalno zaposlene, čime su postali podobni za veće plate, isplate udela u dobiti i bolje zdravstveno osiguranje. Ova promena definisana je u pregovorima o ugovoru iz 2019. godine sa sindikatom UAW, po kojoj privremeni radnici mogu postati stalni nakon dve godine neprekidnog rada u Fordu.
„Nije bilo lako“, rekao je Farli. „Bilo je skupo. Ali mislim da su to promene koje moramo da napravimo u našoj zemlji“.
Fordova odluka iz 1914. da duplira plate radnicima nije bila samo altruizam, već strategija da se obezbedi stabilna radna snaga, ali i da se zaposlenima omogući da priušte Fordove proizvode.
„Rekao je: ‘Radim ovo jer želim da moj radnik kupi moj auto. Ako zarađuje dovoljno, kupiće moj proizvod’“, naveo je Farli. „Na neki način, to je samoispunjavajuće proročanstvo“.
Farli, koji se zalaže za rast produktivnosti američke industrije kao podršku ključnim segmentima ekonomije, smatra važnim da mladi ljudi stiču zanatska iskustva. Ranije ovog meseca upozorio je na nedostatak stručnih radnika u manuelnim poslovima, rekavši u podkastu Office Hours: Business Edition da Ford ima 5.000 otvorenih pozicija za mehaničare koje ostaju nepopunjene, iako plata može dostići i do 120.000 dolara godišnje, o čemu smo već pisali.
„Vlade moraju ozbiljno da investiraju u stručne škole i zanate“, rekao je on na Festivalu Aspen Ideas. „U Nemačkoj svaki naš radnik ima svog pripravnika koji je tu već od osnovne škole. Svako to radno mesto ima osobu koja se osam godina obučava“.
Iako će SAD do 2033. godine dobiti oko 3,8 miliona novih radnih mesta u proizvodnji, prema procenama Deloittea i Manufacturing Institutea, mlađe generacije i dalje u velikoj meri odbijaju taj karijerni put. Dok se neki odriču fakulteta, obim upisanih iz generacije Z u zanatske škole raste, ali najnovija generacija na tržištu rada uglavnom izbegava poslove u fabrikama zbog niskih plata, prema studiji Soter Analytics iz 2023. godine. Prosečna plata u američkoj proizvodnji iznosi oko 25 dolara po satu, odnosno oko 51.890 dolara godišnje, što je znatno manje od prosečne američke zarade od 66.600 dolara.
Američke automobilske kompanije, poput Forda, možda pokušavaju da mlade motivišu na karijere u proizvodnji, ali i dalje nisu imune na nezadovoljstvo radnika u vezi sa platama. U 2023. godini hiljade članova UAW-a, uključujući 16.600 Fordovih zaposlenih, stupile su u štrajk, pre nego što je u oktobru postignut dogovor koji je, pored povećanja zarada, dodatno skratio period potreban da privremeni radnik postane stalni.
Farli je štrajk nazvao „potpuno nepotrebnim“ iz perspektive menadžmenta, i istakao da odgovornost za podizanje plata zanatskih radnika ne bi trebalo da leži isključivo na Fordu.
„Nećemo samo da se nadamo da će biti bolje“, rekao je. „Imamo resurse i znanje, posle 120 godina, da rešimo ove probleme, ali je potrebna i pomoć drugih“.
AutoRepublika
Izvor: FORTUNE
(40)
