Ove godine navršava se 20 godina otkako je Volvo predstavio električni koncept Volvo 3CC. Aerodinamična, klinasta karoserija trebalo je da pokaže viziju održive budućnosti. Električni automobil imao je maksimalnu brzinu od 135 km/h i ubrzanje od 0 do 100 km/h za oko 10 sekundi.
„I to bez ikakvih izduvnih gasova“, napisao je Volvo u saopštenju za medije 2005. godine.
Sa dužinom od 3.899 mm, Volvo 3CC bio je otprilike tri decimetra kraći od današnjeg najmanjeg Volvovog električnog modela, EX30. Širina mu je iznosila 1.624 mm, visina 1.321 mm. Volvo je tada isticao da 3CC ima proporcije klasičnog sportskog automobila sa dva sedišta.
U kabini je bilo mesta za dvoje napred, a pozadi za jednu odraslu osobu ili dvoje dece. Raspored troseda omogućavao je putnicima da budu bliže jedni drugima, olakšavao komunikaciju i obezbeđivao izvanrednu preglednost u svim pravcima.
„Sa modelom 3CC Volvo pokazuje potpuno novi način razmišljanja o transportu. Želimo da buduće generacije uživaju u istoj slobodi koju je automobil doneo mojoj generaciji. Verujemo da je neophodno pokazati nove načine smanjenja zagađenja i borbe protiv saobraćajnih gužvi“, izjavio je tada Lars Erik Lundin, zamenik direktora i šef Volvoovog centra za konceptualni razvoj (VMCC) u Kaliforniji, povodom premijere 2005. godine.
Ideja za Volvo 3CC potekla je upravo od dizajnera, inženjera i menadžera u VMCC-u. Njihov zadatak bio je da stvore „koncept osiguran za budućnost“, namenjen održivijem transportu. Automobil je trebalo da bude štedljiv, svestran, udoban, bezbedan, ali i zabavan za vožnju i vizuelno uzbudljiv.
Volvo 3CC je imao šasiju od čelika visoke čvrstoće i sandvič-kompozitne podne panele radi veće bezbednosti i manje mase. Upravo u podu nalazila se baterija. Karoserija je bila celokupno zavarena iz ugljeničnih vlakana, što je dodatno povećalo krutost šasije.
Domet je iznosio do 300 kilometara po punjenju. Nije saopšteno koliki je kapacitet baterije bio u kWh, ali se znalo da se sastojala od 3.000 litijum-jonskih ćelija, povezanih da daju 330–430 V i do 250 A. Automobil se punio iz obične kućne utičnice.
Pogon je činila asinhrona indukciona elektromotorna jedinica AC snage 80 kW, sa maksimalnih 109 KS dostupnih do 12.000 o/min. Električni motor mogao je i da koči automobil — do 20% energije vraćalo se u bateriju putem regenerativnog kočenja.
„Verujemo da Volvo 3CC otvara vrata budućnosti i nastavićemo da razvijamo ovaj koncept“, rekao je tada Leks Kersemakers, zamenik direktora zadužen za strategiju brenda i proizvoda.
Ako vam je dizajn poznat, to nije slučajno: 3CC je poslužio kao inspiracija za Volvo C30, predstavljen godinu dana kasnije. Nekoliko godina potom i C30 je dobio eksperimentalnu električnu verziju, ali nikada nije bio ponuđen fizičkim licima nego je korišćen samo u flotama za testiranja.
AutoRepublika
(30)
