Evropa ima 3 miliona automobila manje nego pre kovida

Automobilska industrija prolazi kroz duboku krizu, jer se razina prodaje još uvek nije vratila na nivo pre pandemije, a tradicionalni proizvođači suočavaju se sa sve jačom konkurencijom novih igrača, pre svega kineskih kompanija.

Smanjenje profita i obima prodaje, razočaravajući rezultati na tržištu električnih vozila, konkurencija iz Kine i „prevelika regulacija“ iz Brisela – sektor evropske automobilske industrije se, prema proceni njenih aktera, nalazi u „prelomnom trenutku“. Tokom Dana automobilske industrije, događaja održanog ove nedelje u Parizu u organizaciji Platforme automobilske industrije (PFA), predstavnici gotovo svih velikih proizvođača izrazili su ozbiljnu zabrinutost.

„Tlo nam se izmiče pod nogama“, priznao je Luk Šatel, predsednik PFA, dok je Fransoa Provost, novi direktor grupacije Renault, upozorio: „naša industrija prolazi kroz prekretnicu i postoji realan rizik da zaostanemo“. Ovaj sektor zapošljava 13,8 miliona ljudi i učestvuje sa 7% u BDP-u Evropske unije.

I bez najcrnjih prognoza, i direktori, i sindikati, i ekološke organizacije slažu se da je industrija pred velikim promenama. Direktor Mercedesa, Ola Kelenijus, opisao je situaciju kao „transformaciju kakva se dešava jednom u sto godina, u okruženju koje je poput uragana jačine 5“. Istovremeno, Meriliz Leon iz sindikata CFDT nazvala je trenutak „istorijskim“ i „prelomnim“.

Tržište automobila u Evropi i dalje nije povratilo obim iz 2019. godine. U 2024. godini nivo prodaje je manji za oko 3 miliona vozila u odnosu na period pre pandemije, i iznosi 10,6 miliona. U Francuskoj je pad još oštriji – 22% (sa 2,21 miliona na 1,72 miliona).

Automobilski analitičar Olivije Hanul navodi tri ključna razloga: električna vozila, američki protekcionizam i snažan uspon Kine.

„Evropa mora da sprovede najbržu tranziciju ka električnoj mobilnosti na svetu. Kinezi su počeli mnogo ranije, bez cilja da zabrane motore sa unutrašnjim sagorevanjem 2035. godine. Istovremeno, SAD se, čak i pod Trampom, postepeno elektrifikuju“, objašnjava on.

Evropska unija planira da od 2035. zabrani prodaju novih automobila sa termičkim i hibridnim pogonima. To je ključna tačka Evropskog zelenog dogovora, usvojenog 2023. godine, uprkos protivljenju iz Nemačke. Postoji mogućnost revizije odluke 2026, o kojoj se očekuju najave već u decembru.

„Rizici za evropsku automobilsku industriju posledica su političke i dogmatske, a ne tehnološke odluke“, ocenio je Luk Šatel.

Industrija tvrdi da kupci ne prelaze na električne automobile jer su preskupi. Zato traže da se i posle 2035. dozvoli prodaja plug-in hibrida i vozila na biogoriva, kao i smanjenje „cunamija propisa“ u vezi sa bezbednošću i dekarbonizacijom.

Cene novih vozila u Francuskoj porasle su u proseku 24% između 2020. i 2024. godine, prema rezultatima studije Instituta za tranziciju mobilnosti. Od toga, elektrifikacija objašnjava samo 6 procentnih poena, isto koliko i inflacija troškova. Polovina ukupnog poskupljenja rezultat je povećanja profitnih marži i prelaska na skuplje modele.

Radi se o „SUV-izaciji“ ponude, kaže Tomas Utajakumar iz Fondacije za prirodu i čoveka — trend koji nove automobile čini nedostupnim srednjoj klasi.

„Proizvođači su cinično napustili pristupačne modele zarad luksuznih“, dodaje Meriliz Leon, „i to na štetu domaćih dobavljača, uprkos velikim državnim subvencijama“.

Dajan Strous iz organizacije Transport & Environment rezimira:

„Imamo automobile koji su sve veći, sve skuplji i sve preopremljeni – to je donelo profit, ali istovremeno gura kupce van tržišta“.

AutoRepublika

(543)