Zanimljivost dana: Renault Vel Satis – hrabar, ali izuzetno neuspešan

Za razliku od svojih komšija sa druge strane Rajne, francuski brendovi nikad se nisu plašili da eksperimentišu – pre svega po pitanju oblika karoserija i dizajna. Model koji to savršeno potvrđuje svakako je Renault Vel Satis.

Nije nikakva tajna da je uprava Renaulta bila vrlo nezadovoljna sa komercijalnim rezultatima koje je ostvario Safrane. Kako se približavalo vreme za njegovu zamenu, nadležni su odlučili da plasiraju potpuno novi proizvod, sasvim drugačije koncepcije.

Rešeno je da se koketira sa sve popularnijim MPV segmentom uz nesvakidašnji dizajn i luksuzan enterijer. Verovali su, naravno pogrešno, da će ovaj recept doneti daleko bolji plasman od prethodnika i ponuditi ozbiljnu alternativu nemačkoj premijum trojci.

Početak priče

U Renaultu su novom zadatku pristupili krajnje ambiciozno. Već 1998. godine prikazan je koncept koji je poslužio kao najava za serijski Vel Satis. Serijska varijanta upoznala je svetsku javnost pod reflektorima ženevskog auto-salona 2001. godine.

Francuzi su rešili da pokušaju da spoje praktično sve što su mogli. Vel Satis (naziv je nastao spajanjem reči Velocity  i Satisfaction) predstavljao je unikatnu mešavinu MPV-a i nekakvog hečbek-liftbek pristupa. Od konkurencije se izdvajao izuzetno velikom visinom, pa je primera radi, od odlazećeg Safranea bio viši čak 14 cm. Krosover pre modernih krosovera…

Ovaj jedinstveni koktel osobina na kraju, ispostavilo se, nije bio naročito opojan. No, o tome ćemo u drugom delu ovog teksta. Interesantno je da je prema nezvaničnim podacima franački brend investirao preko 500 miliona evra u razvoj ovog modela i prateće proizvodne infrastrukture.

Automobil na metar

Iako nije bio najduže vozilo u svom segmentu sa 486 cm, spadao je među najkorpulentnije upravo zbog pomenute visine, ali i velike mase od preko 1,7 tona. U Renaultu su rešili da uz upotrebu već navedenog avangardnog dizajna dodatno uvećaju prostor u kabini.

Ukoliko ste nekad imali prilike da se nađete na zadnjoj klupi Vel Satisa, sigurno je da ste imali utisak da sedite u nekakvom dnevnom boravku, a ne vozilu. Jednostavno, francuska perjanica bila je izuzetno komforan i prostran automobil. Uostalom, nisu ga uzalud koristili predsednici u zemlji Gala…

Renault je posebno isticao svestranost kabinskog prostora, ali i kvalitet upotrebljenih materijala. Trebalo je da se privuče kupac koji je želeo vozila ovakvih gabarita, ali ujedno i potrošač koji nije bio rad da se prikloni germanskom automobilskom konformizmu.

Motorizacija i vozna dinamika

Tamo gde razvojno odeljenje Francuza definitivno nije omanulo bila je paleta agregata. Od starta su u ponudi bile prikladne pogonske jedinice, uz dobar miks benzinaca i dizelaša. Kada su u pitanju benzinski motori, kupci su mogli birati dvolitarski turbo agregat, ali i daleko prestižniju V6 opciju koja je u Renault Vel Satis stigla direktno iz Nissana.

Što se tiče “naftaša”, franački brend ponudio je motore iz dci porodice radne zapremine 2 i 2,2 litra (četiri cilindra), kao i potentniju trolitarsku verziju, opet u V6 konfiguraciji. Sve u svemu, jedna raznolika ponuda, ali u skladu sa očekivanjima kupaca ove klase.

Na početku bilo je i zamerki da je Renault trebalo da ponudi i nekakav V8 motor koji bi potencijalno bio kruna ovog modela, ali je od starta bilo jasno da takav agregat nije u skladu sa duhom Vel Satisa.

Ono u čemu je ovaj model trebalo da bude vrhunski jeste drumsko krstarenje. Dakle, ideja je bila da je Vel Satis četvorotočkaš namenjen za dugu i čestu vožnju auto-putem, I ta zvezda vodilja je suštinski i maksimalno ispoštovana.

No, najpoželjnije je bilo da su u pitanju isključivo pravolinijske ceste, bez bilo kakvih ozbiljnijih krivina. Zbog svoje visine ali i vrlo meko trimovanog ogibljenja, Renaultova uzdanica nije bila pogodna za “dinamičnu vožnju”. Šta više, naginjanje i ljuljanje u krivinama bilo je izuzetno izraženo, a novinari su zamerili i da se prilikom naglog kočenja kompletan automobil toliko ljulja, da je velika verovatnoća da će putnici zapatiti i morsku bolest.

Enterijer na visini zadatka

Dakle, dovoljno puta je u prvi plan do sada stavljen komfor i prostranost unutar, vozila, ali šta je bilo sa kvalitetom materijala u kabini? Renault ovde nikako nije štedeo, želja je bila da se ponudi sve ono na šta se moglo računati i kod nemačkih rivala.

Ni novinari, a ni prvi kupci, nisu imali zamerki na kvalitet “izvedenih radova” u enterijeru. Šta više, s obzirom na to da je Vel Satis i danas zastupljen na evropskim, doduše mahom francuskim drumovima, može se iz prve ruke videti da su kabine manje-više izdržale test vremena i da se dalje drže u pristojnom stanju.

Bilo je i unutar Vel Satisa čudnih rešenja u smislu dizajna, pozicioniranja određenih pregrada, tastera i slično, no to se nije, bar ne na prvu loptu, naročito zameralo franačkoj perjanici.

Karijera kratka, minus debeo…

Vel Satis je bio deo široke ofanzive Renaulta. Iako su se u drugim sektorima modeli ove kuće odlično pokazali, to nije bio slučaj sa krunskim draguljem pomenutog brenda.

U prodaji je o(p)stao do 2009. godine, sa jednom restilizacijom 2005-e, koja nije donela ništa po pitanju boljeg prodajnog plasmana. Želja Francuza bila je da već u prvoj godini na tržištu upišu 50.000 registracija na Starom kontinentu.

Realnost je bila bolno drugačija, Vel Satis je za osam godina karijere uspeo da nakupi oko 62.000 isporučenih jedinica, što je predstavljalo istinsku komercijalnu katastrofu. Nezvanični podaci kažu da je Renault izgubio oko 18.000 evra na svakom prodatom primerku Vel Satisa.

Razlozi za neuspeh

Renault nije mnogo naučio sa Safraneom, pa su okretanjem novog lista sa Vel Satisom otišli u još gorem pravcu. Nesvakidašnji dizajn nije doneo željeni prestiž uz pogrešnu procenu da kupci u ovoj klasi zapravo žele nešto drugačije.

Ne, ne žele, oni su upravo naklonjeni nemačkom konformizmu, što se pokazuje i dan danas, jer apsolutno nijedan model nije uspeo da poljulja uspeh trija A6/Serija 5/E klasa.

Dodatni problem za Renault bio je nedostatak premijum pedigrea, kao i visoka cena za Vel Satis. Na kraju, on je i dalje nosio Losange značku. Kupci su radije birali neko “zvučnije ime” u ovom segmentu vozila.

Osim toga, već na samom startu, posle svega dve godine na tržištu, pojavili su se brojni izveštaji i automobilski tračevi da su delovi karoserije za Vel Satis frapantno skupi i da je zbog toga veliki broj vlasnika brzo rešio da posle nekog manjeg “čukanja” momentalno proda svoj primerak ovog četvorotočkaša.

Uz to, Vel Satis je beležio i ogroman pad vrednosti, koji je u nekim slučajevima bio i oko 50% posle samo dve godine upotrebe…

Renaultov admiralski brod nije napravio prodajni uspeh ni na jednom od bitnih evropskih tržišta. Naravno, nije se ni očekivalo da se nešto uradi sa njim sa druge strane Rajne, ali je Vel Satis mahom bio u potpunosti oslonjen na domaće, francusko tržište. Prodaja u Velikoj Britaniji bila je na nivou statističke greške, a slično je bilo i u Italiji, Španiji, Holandiji…

Renault sa Vel Satisom naučio lekciju i više nije pokušavao da se nadmeće sa nemačkom premijum mašinerijom, već se posvetio onome u čemu je bio najbolji, a to su vozila subkompaktne i kompaktne klase, sa tim da se nisu odrekli borbe ni u višem D segmentu.

Vel Satis kao polovnjak

Kome nije do dinamične vožnje, a želi jednu pravu drumsku lađu sa izobiljem prostora, onda je Vel Satis i dalje vrlo zanimljiva altenativa na tržištu korišćenih vozila. Problemi sa ovim automobilom su sada već uveliko dobro poznati, tako da neće biti problem proveriti potencijalnog limenog ljubimca kod svog majstora.

No, zbog malog obima proizvodnje Vel Satis je bio, i ostao retka prilika na srpskim drumovima. U trenutku pisanja ovog teksta, na sajtovima koji oglašavaju polovne automobile, u ponudi je bilo toliko malo primeraka, da su se mogli izbrojati na prste.

Neočekivano, otprilike polovina ponuđenih koristila je benzinske motore, koji su naknadno kasnije “prešli na plin”. Prosečna cena varira između 3.200 i 3.500 evra, nije mnogo novca za ovoliku količinu automobila.

Đorđe Platiša

(3119)