Kada se 2009. godine, na svetskim tržištima prodao poslednji primerak Honde S2000, završeno je jedno od najposebnijih poglavlja u istoriji japanskih sportskih automobila. Taj roudster s dva mesta za sedenje, s pogonom na zadnje točkove i s visokoturažnim četvorocilindarskim motorom, bio je oličenje čistog vozačkog užitka. Bio je lagan, precizan i beskompromisan u jednostavnosti. Više od decenije kasnije, naslednika još nema, a vrednosti polovnih primeraka danas dostižu gotovo neverovatan nivo.
Ipak, pitanje povratka ovog legendarnog modela i dalje lebdi u vazduhu. U razgovoru za australijski Drive, Tomojuki Jamagami, glavni inženjer u programnu nove generacije Preludea, potvrdio je da želja unutar kompanije postoji.
„Naravno da svi tako misle,“ rekao je Jamagami kada je upitan da li bi voleo da vidi povratak S2000-a. „Svaki Hondin inženjer voli S2000. Voleo bih da jednog dana napravim novi.“
Međutim, put do toga je sve samo ne jednostavan. Japanski proizvođač vozila trenutno nema odgovarajuću platformu za sportski roudster, a visoki troškovi razvoja i očekivano skroman obim prodaje takav projekat čine teško opravdanim sa poslovnog stanovišta.
„Klasičan sportski automobil je izuzetno skup za razvoj i proizvodnju,“ objašnjava Jamagami. „Mladi vozači, koji bi trebalo da budu glavni kupci takvih automobila, danas ih jednostavno ne mogu priuštiti.“
Za razliku od Civica Typea R-a ili novog Preludea, koji dele komponente s drugim Hondinim modelima, nov S2000 bi zahtevao gotovo potpuno samostalni razvoj. Jedan od načina da se troškovi snize. bilo bi partnerstvo s drugim proizvođačem, poput saradnji Toyote i BMW-a (Supra i Z4) ili Toyote i Subarua (GR86 i BRZ). Međutim, Jamagami to kategorički odbacuje:
„Znamo šta se očekuje od Honde, a posebno od S2000. Najvažnije je da zadržimo Hondin genetski kod.“
Kada se originalan S2000 pojavio, pod haubom je pružao dvolitarski motor VTEC sa 240 konjskih snaga, više nego što nudi i današnja Mazda MX-5 Miata. Snaga se prenosila na zadnje točkove preko jednog od najboljih ikada konstruisanih ručnih menjača, dok su čiste linije karoserije i minimalistička kabina isticali fokusiranost na vozača. Motor je u kasnijim godinama povećan na 2,2 litra, što je donelo više obrtnog momenta, ali i zadržalo karakter automobila koji se morao voziti „na ivici“ da bi pokazao sve što ume. Upravo je u tome ležala njegova čar.
Nažalost, iako strast prema S2000 u Hondi nije nestala, realnost današnjeg tržišta, povratak modela čini gotovo nemogućim. Automobilska industrija se okrenula hibridima, elektrifikaciji i turbo motorima, što je u potpunoj suprotnosti s filozofijom originalnog automobila.
U eri u kojoj softver oblikuje performanse, a zvuk motora sve češće dolazi iz zvučnika, možda je bolje da S2000 ostane legenda, simbol vremena u kom je Honda proizvodila četvorotočkaše koji su se obraćali vozačevim čulima, a ne tržišnim analizama.
AutoRepublika
(27)
Verovatno bi moglo sa električnom variantom ali pitanje kako bi se prodavalo (pitajte Porsche ) ali i ja ga ne bi kupio ako bi si mogao ga priuštiti…samo bencin 4 cilindra i to je to 😄
Pa Tajkan je preskup, i to bi trebala biti neka turing mašina, za duge puteve, što se ne slaže baš sa ečektričnim pogonom. S druge strane, ova mala honda je gradsko prigradska zujalica kojoj je najbitnije ubrzanje i ležanje u krivini, a što se idealno slaže sa pogonom na baterije. A i dosta je manji auzo pd Tajkana, pa bi kao Majkan imao mnogo više smisla za mlađu populaciju (koja uskoto neće ni znati šta je atmo motor, kvačilo, ručni mjenjač, a oni bi trebali biti kupci), a sa strujom bi mogao biti i svakodnevno gradsko vozilo, sa mogućnosti da… Pročitaj više »