Ovonedeljni intervju bivšeg šefa Stellantisa, Karloša Tavareša s novinarom redakcije lista Le Point je bio fascinantan. Prenosimo određene odlomke iz istog.
Teško je ostati indiferentan kada je Karloš Tavareš u pitanju, što će reći da skoro svi imaju nekakvo mišljenje o njemu i njegovoj opsesiji rezultatima, što je pohvalno na trkačkoj stazi, ali zastrašujuće kada ga sretnete u profesionalnom svetu.
U stvari, nije sigurno da li je mnogo ljudi prolilo suzu krajem 2024. godine, nakon njegovog odlaska iz Stellantisa, čak i ako on sam u intervjuu koji je dao našim kolegama iz Le Pointa, priznaje da je izraz „psihopata performansi“ koji je često koristio da opiše sebe bio veoma verodostojan: „Prestao sam da koristim ovaj izraz na zahtev sindikata i moje supruge. Zvuči malo previše kao „serijski ubica“. Nije takav nadimak bez razloga.
Čovek se u svakom slučaju vraća svom odlasku, uveravajući da mu nadređeni nisu prstom pokazali u pravcu vrata: „Morali smo da donesemo odluku: ili da usporimo proizvodnju električnih automobila kao što su uradili svi kukavni proizvođači automobila koji objašnjavaju da neće uspeti, ili da iskoristimo njihovo usporavanje da ubrzamo i preuzmemo vođstvo u električnoj trci. Izabrali smo drugu opciju putem validiranog strateškog plana. Međutim, neka lica u upravnom odboru su želela da odlože plan“.
„Stellantis je u Sjedinjenim Državama imao privremeni problem prekomernih zaliha koji je rešen. Poslovna dobit se pogoršala, ali je kompanija sveukupno bila profitabilna. Džon Elkan, predsednik Stellantisa, me je pozvao jedne večeri u decembru i pomenuo gubitak poverenja u mene. Poverenje je pitanje koje se tiče dve strane i u neprestanoj vezi je jedno s drugim.
Bio sam tamo da izvršim validan plan i rečeno mi je „ne, moramo se vratiti nazad“. To je suprotno interesu mojih unučadi jer je u pitanju opstanak planete. Koga danas briga za globalno zagrevanje? Mene, bre, jer kada je leti u Portugaliji temperatura 46°C, tada požari pustoše 220.000 hektara. Pa sam rekao Elkanu da je bolje za nas da se razdvojimo. Sporazum je postignut za 48 sati, a moj odlazak je objavljen krajem vikenda.
Tavares je nastavio na temu električnih vozila, podsećajući na „greške“ Brisela: „Najveća greška Evropske komisije bila je da se osveti evropskoj automobilskoj industriji nakon dizelgejta 2015. godine, umesto da napadne samo Volkswagen koji je varao u vezi sa emisijom CO2. Postala je dogmatska i uopšte nije slušala proizvođače. Rešenje bi bilo da se zabrani prodaja termičkih motora u fazama, u skladu sa njihovom stopom emisije CO2, i da se nametne postepeno povećanje broja električnih vozila.
Evropski inženjeri bi imali vremena da rade na tehnologiji sa niskom emisijom. To bi omogućilo srednjoj klasi da priušti manje zagađujuća vozila. Umesto toga, primorali smo evropske proizvođače koji nisu bili spremni da požure ka električnim vozilima i otvorili smo bulevar Kinezima, koji su savladali tehnologiju. Evropljani su potrošili 50 milijardi evra da ih sustignu, kakvo razuzdano rasipanje novca!“
Kineski proizvođači su još jedan izvor zabrinutosti za Portugalca, koji ne veruje u efikasnost carinskih stopa u cilju zaštite: „Kinezi dolaze da sklapaju svoje automobile u Evropi. Evropski dobavljači zatim zahtevaju da kineski proizvođači proizvode sa evropskim delovima, a oni na kraju proizvode po evropskim cenama. Šta ćemo mi dobiti? Evropska automobilska industrija će postati kineska. Oduvek sam se pitao zašto je kineski Leapmotor prihvatio dogovor kojim je Stellantis preuzeo 21% kompanije i 51% njenog poslovanja van Kine. Imam samo jedan odgovor: jednog dana, ako Stellantis bude u nevolji, biće u poziciji da otkupe i sam konglomerat u celini.“
Fascinantan intervju se proteže na četiri stranice i sam po sebi opravdava kupovinu časopisa, koji će i danas biti na kioscima, doduše samo u Francuskoj. Takođe se vraća na često smatranu stratosfersku otpremninu koju je „iznenađeni“ Tavareš dobio: „Zašto prihvatamo da fudbaler godišnje zarađuje 100 miliona evra, ali nam je mnogo kada šefu privrednog diva bude isplaćena petina te sume?“
Uprkos svemu, voleli bismo da se vrati svojoj frenetičnoj jurnjavi za troškovima, što je takođe rezultiralo žalosnim događajima u vezi motorima iz porodice PureTech, kao i vazdušnim jastucima Takate (posebno kod Citroëna). Ali odgovor se delimično može pronaći i u knjizi koju će sutra, 23. oktobra objaviti Karloš Tavareš.
„Prva stvar koju je potrebno upamtiti jeste ta da su akcionari oni koji odlučuju i od šefova traže da budu pohlepni, alavi! Francuska posebno, i Evropa uopšte, očigledno imaju problem sa kapitalizmom, ali tako je: kompanija ima dužnost da služi akcionarima. U suprotnom, oni odlaze i više nema kompanije.“
Ali, pazite da zlostavljani kupci ne urade isto!!!
AutoRepublika
(115)
Koji lik… Pa mogu unučad da ti završe i u Sibiru… Ali ih je barem dobro finansijski obezbijedio. Čuj jurnjava za troškovima… dakle ušteda od koji milimetar u širini lanca će donijeti uštede? Ili guranje remena u (b)ulju… Isto tako bacanje tih motora ili dijelova će pomoći da se njegova unučad ne isprže na suncu? On se pitao zašto je Leap motor prihvatio njihovu ponudu… A mi se pitamo: Zašto si ti ponudio njima to? Ali ako vidimo kakav im je predsjednik koji dobija šamare od baba/dede, ali ne i podršku birača, no ipak mu zakon obećava da će završiti… Pročitaj više »
Pa to se i radi na tome..gasi se Evropska autoindustrija i to namerno ali to je za 🐑 teorija zavere..pa ču da stanem…. Evropa ce jesti kamenje..Azija je budučnost