Kako je Alfin sportista propao u rekordnom roku?
Ukoliko strastveno pratite automobilsku industriju poznata vam je jedna ozbiljna činjenica – ne postoji nijedan salon automobila na kojem je Alfa Romeo predstavio neki novitet, a da isti nije izazvao ubedljivo najveće interesovanje javnosti.
No, kako to obično biva sa ovim brendom, to silno interesovanje retko je konvertovano u prodaju i komercijalni uspeh. Takakv je slučaj bio i sa modelom 4C, rasnim sportistom koji je potpuno zakazao na tržištu.
Kada je Alfa 2011. godine prikazala 4C u konceptualnom ruhu, kompletna automobilska javnost bila je oduševljena. Dve godine kasnije stigao je serijski primerak koji je isto tako izazvao salvu pohvala nakon premijere na ženevskom auto-salonu.
Već u maju 2013. godine počela je proizvodnja ovog sportiste, a montaža se vršila u Maseratijevoj fabrici u Modeni. Na samom startu saopšteno je da su kapaciteti takvi da su kadri da proizvedu do 3.500 jedinica na godišnjem nivou. Nažalost, tako nešto se nije nikada dogodilo.
Italijani su rešili da 4C bude punokrvni sportski automobil i da je akcenat isključivo na maloj masi, pa voznoj dinamici, dok je recimo enterijer ostao lišen nekog luksuza, i naspram tadašnje konkurencije delovao je izuzetno rudimentarno i lakonski.
S druge strane, Alfa je ponudio model sa izuzetnim performansama. Pogon je činio 1,75-litarski agregat sa četiri cilindra koji je preko automatskog menjača sa dvostrukom spojnicom prenosio na točkove impresivnih 240 ks i 350 Nm.
Prevedeno u performanse, 4C bio je u stanju obaviti sprint do “stotke” za 4,2 s, i postići maksimalnu brzinu od 258 km/h. Šta više, italijanski automobilski novinari iz redakcije Quattroruote odvezilo su Alfinu mašinu na Nirburgring, gde su postavili respektabilno vreme od 8:04.
Dakle, na papiru sve je delovalo onako kako se i očekivalo – jedan rasni spotista namenjen uživanju u vožnji. No, tržište, a i zahtevi kupaca odavno su se promenili. Konkurencija možda nije nudila Alfine performanse i toliko uzbudljivu vožnju, ali je kupac koji je odvajao šezdesetak hiljada evra očekivao i daleko više od spartanske jednostavnosti u kabini.
Svakako, razlozi neuspeha su višestruki, ali bi se mogli grupisati na sledeći način.
- Visoka cena u odnosu na komfor i završnu obradu – Cena je bila prilično visoka, često u sferi $60.000+ u SAD ili ~€56.000 u Evropi za osnovni model. S druge strane, unutrašnjost je često kritikovana: jeftine plastike, izloženi šrafovi, ograničena oprema, minimalan komfor, izostanak prestižnijh materijala…
- Previše „sirovo“ vozačko iskustvo
Alfa Romeo 4C ciljanoje urađen bez mnogo električnih asistencija: nema servo upravljača, minimalna udobnost, tvrdo podešeno .. To ga čini odličnim za entuzijaste, ali je isuviše rudimentarno za širu klijentelu - Ograničena proizvodnja i visoki troškovi
Alfa je potvrdila da će proizvodnja 4C biti limitirana na maksimalnih 3.500 jedinica godišnje u svetu (oko 1.000 u Evropi, ostatak globalno) zbog tehnološki napredne karoserije i obilate upotrebe ugljeničnih vlakana.
Troškovi ove konstrukcije otežavali su smanjenje cen - Slab marketing / loša percepcija vrednosti
Italijani se nisu “otvorili” za marketing, verovali su da će performanse i tehnologija govoriti sami za sebe i privući odgovarajući broj kupaca. Tržište je pokazalo da kupci ipak više vrednuju komfor i materijalizaciju u kabini od sirovih performansi. - Segment tržišta koji se smanjuje / promena trendova
Sportski kupei sa srednjepostavljenim motorom i minimalnim luksuzom su u poslednjih decenija tržišni uzak segment, s već uspostavljenim “igračima” u ovoj maloj niši.
No, iako je tržište malo ne znači da se na njemu ne može pronaći odgovarajući uspeh. Primera radi, Audi je svoj TT, koji je bio direktan rival Alfinom 4C, u 2015. godini prodao u 35.510 primeraka, dok je 2016. godine do kupaca došlo malo manje od 27.000 automobila.
S druge strane, činilo se da je Alfa Romeo 4C već na samom startu bio osuđen na propast. Na kraju, tako se i neslavno završila karijera ovog sportiste. Tokom celokupne proizvodnje, italijanska marka uspela je da proda 9.117 jedinica.
Alfa Romeo 4C penzionisan je 2020. godine, a brend sa Apeninskog poluostrva otada nije razmišljao niti se okušavao u sferi isključivo sportskih modela. Ono što jeste prednost, to je činjenica da je 4C proizveden u malom broju primeraka, i da je zbog svog jedinstvenog koncepta jedan od kandidata za moderni klasik.
Đorđe Platiša
(89)
Prelep auto. Ja bi ga ponovo uveo u serijsku proizvodnju iz fabrike u Modeni ali sa tehničkim modifikacijama.
1. Upotrebu ugljeničnih vlakana ukinuti.
2. Mekše ogibljenje ugraditi.
3. Unutrašnjost luksuznije i kvalitetnije izvesti.
4. Ne ići na surove performanse veš napraviti auto za svakodnevnu upotrebu sa sportskim karakterom i što povoljnijom cenom.
5. Pogonski sklop što jeftinije izvesti. Dakle, 1,75 litarski atmosferski sa oko 150-170 KS i manuelni šestobrzinski menjač.
Ovako pojednostavljen model sa ovako prelepim dizajnom i povoljnijom cenom bi imao uspeha na tržištu barem toliko da popuni proizvodne kapacitete u Modeni.