Kako je Alfin sportista propao u rekordnom roku?
Ukoliko strastveno pratite automobilsku industriju poznata vam je jedna ozbiljna činjenica – ne postoji nijedan salon automobila na kojem je Alfa Romeo predstavio neki novitet, a da isti nije izazvao ubedljivo najveće interesovanje javnosti.
No, kako to obično biva sa ovim brendom, to silno interesovanje retko je konvertovano u prodaju i komercijalni uspeh. Takakv je slučaj bio i sa modelom 4C, rasnim sportistom koji je potpuno zakazao na tržištu.
Kada je Alfa 2011. godine prikazala 4C u konceptualnom ruhu, kompletna automobilska javnost bila je oduševljena. Dve godine kasnije stigao je serijski primerak koji je isto tako izazvao salvu pohvala nakon premijere na ženevskom auto-salonu.
Već u maju 2013. godine počela je proizvodnja ovog sportiste, a montaža se vršila u Maseratijevoj fabrici u Modeni. Na samom startu saopšteno je da su kapaciteti takvi da su kadri da proizvedu do 3.500 jedinica na godišnjem nivou. Nažalost, tako nešto se nije nikada dogodilo.
Italijani su rešili da 4C bude punokrvni sportski automobil i da je akcenat isključivo na maloj masi, pa voznoj dinamici, dok je recimo enterijer ostao lišen nekog luksuza, i naspram tadašnje konkurencije delovao je izuzetno rudimentarno i lakonski.
S druge strane, Alfa je ponudio model sa izuzetnim performansama. Pogon je činio 1,75-litarski agregat sa četiri cilindra koji je preko automatskog menjača sa dvostrukom spojnicom prenosio na točkove impresivnih 240 ks i 350 Nm.
Prevedeno u performanse, 4C bio je u stanju obaviti sprint do “stotke” za 4,2 s, i postići maksimalnu brzinu od 258 km/h. Šta više, italijanski automobilski novinari iz redakcije Quattroruote odvezilo su Alfinu mašinu na Nirburgring, gde su postavili respektabilno vreme od 8:04.
Dakle, na papiru sve je delovalo onako kako se i očekivalo – jedan rasni spotista namenjen uživanju u vožnji. No, tržište, a i zahtevi kupaca odavno su se promenili. Konkurencija možda nije nudila Alfine performanse i toliko uzbudljivu vožnju, ali je kupac koji je odvajao šezdesetak hiljada evra očekivao i daleko više od spartanske jednostavnosti u kabini.
Svakako, razlozi neuspeha su višestruki, ali bi se mogli grupisati na sledeći način.
- Visoka cena u odnosu na komfor i završnu obradu – Cena je bila prilično visoka, često u sferi $60.000+ u SAD ili ~€56.000 u Evropi za osnovni model. S druge strane, unutrašnjost je često kritikovana: jeftine plastike, izloženi šrafovi, ograničena oprema, minimalan komfor, izostanak prestižnijh materijala…
- Previše „sirovo“ vozačko iskustvo
Alfa Romeo 4C ciljanoje urađen bez mnogo električnih asistencija: nema servo upravljača, minimalna udobnost, tvrdo podešeno .. To ga čini odličnim za entuzijaste, ali je isuviše rudimentarno za širu klijentelu - Ograničena proizvodnja i visoki troškovi
Alfa je potvrdila da će proizvodnja 4C biti limitirana na maksimalnih 3.500 jedinica godišnje u svetu (oko 1.000 u Evropi, ostatak globalno) zbog tehnološki napredne karoserije i obilate upotrebe ugljeničnih vlakana.
Troškovi ove konstrukcije otežavali su smanjenje cen - Slab marketing / loša percepcija vrednosti
Italijani se nisu “otvorili” za marketing, verovali su da će performanse i tehnologija govoriti sami za sebe i privući odgovarajući broj kupaca. Tržište je pokazalo da kupci ipak više vrednuju komfor i materijalizaciju u kabini od sirovih performansi. - Segment tržišta koji se smanjuje / promena trendova
Sportski kupei sa srednjepostavljenim motorom i minimalnim luksuzom su u poslednjih decenija tržišni uzak segment, s već uspostavljenim “igračima” u ovoj maloj niši.
No, iako je tržište malo ne znači da se na njemu ne može pronaći odgovarajući uspeh. Primera radi, Audi je svoj TT, koji je bio direktan rival Alfinom 4C, u 2015. godini prodao u 35.510 primeraka, dok je 2016. godine do kupaca došlo malo manje od 27.000 automobila.
S druge strane, činilo se da je Alfa Romeo 4C već na samom startu bio osuđen na propast. Na kraju, tako se i neslavno završila karijera ovog sportiste. Tokom celokupne proizvodnje, italijanska marka uspela je da proda 9.117 jedinica.
Alfa Romeo 4C penzionisan je 2020. godine, a brend sa Apeninskog poluostrva otada nije razmišljao niti se okušavao u sferi isključivo sportskih modela. Ono što jeste prednost, to je činjenica da je 4C proizveden u malom broju primeraka, i da je zbog svog jedinstvenog koncepta jedan od kandidata za moderni klasik.
Đorđe Platiša
(606)
Prelep auto. Ja bi ga ponovo uveo u serijsku proizvodnju iz fabrike u Modeni ali sa tehničkim modifikacijama.
1. Upotrebu ugljeničnih vlakana ukinuti.
2. Mekše ogibljenje ugraditi.
3. Unutrašnjost luksuznije i kvalitetnije izvesti.
4. Ne ići na surove performanse veš napraviti auto za svakodnevnu upotrebu sa sportskim karakterom i što povoljnijom cenom.
5. Pogonski sklop što jeftinije izvesti. Dakle, 1,75 litarski atmosferski sa oko 150-170 KS i manuelni šestobrzinski menjač.
Ovako pojednostavljen model sa ovako prelepim dizajnom i povoljnijom cenom bi imao uspeha na tržištu barem toliko da popuni proizvodne kapacitete u Modeni.
„Zbog svog jedinstvenog koncepta je jedan od kandidata za moderni klasik.“ U cemu je koncept 4C tako „jedinstven“? Centralni motor imaju mnogi drugi sportski automobili. Izbor pogona nije bio u skladu sa visokom cenom. Samo 1,75 lit. zapremine i samo 240 KS – rukovodioci Alfe izgleda da nisu do kraja razmislili o tome sta ovaj auto treba da bude! Porsche Cayman pruzao je mnogo vise za slicnu cenu. Svakodnevna upotrebljivost ovog modela bila je jako ogranicena. U tekstu se navodi siromasna unutrasnja oprema a na to bih dodao moje omiljeno pitanje: da li sa ovako skupim automobilom moze jedan par… Pročitaj više »
Alfa 4C ima centralnu monokok sasiju od karbona sa aluminijumskim ramovima napred i pozadi, najslicniju sa Lexus LFA ili modernim McLaren-ima (12C, 650S…) a ne tako razlicitu od Ascari KZ1, Bugatti Veyron, Ferrari Enzo, vecina Koenigsegg-a… S obzirom na segment kom pripada 4C a kom pripadaju ovi drugi, to svakako karakterise 4C prilicno jedinstvenim. Problem Alfe 4C je zapravo vrlo prost: realnost sta vozilo zaista jeste naspram onoga kako ga je marketinski tim gurao su bile dve potpuno razlicite stvari. Marketing Alfe je insistirao na tome da 4C predstavlja konkurenciju pre svega Porsche Boxsteru, koji je daleko civilizovaniji i sve… Pročitaj više »
Ok, dopunjavamo se. Lotus Elise bio je „uspesan“ – sve dok Lotus nije po ko zna koji put bankrotirao i bio prodat. 🙂 Inace, Lotus Elise imao je monokok karoseriju od aluminijumskog lima i profila, vrlo jednostavna za izradu. Alfa 4C otisla je sa karbonom u zabran Ferrarija i Lamborghinija. Moje zapazanje o trzistu – publika moze svojim pohvalama i ushicenjem vrlo lako da zavede proizvodjaca! Scenario je sledeci: pojavi se nova dizajnstudija, masa je odusevljena i klice „pravite taj auto!“ U novije vreme publika se internetom prijavljuje da je zainteresovana za kupovinu – to ne kosta nista. Proizvodjac nasedne… Pročitaj više »
O ovome sam pisao komentare pre neki dan ispod nekog drugog clanka. Ukratko: ne daj boze to o cemu ti pricas, da u potpunosti nestanu te skupe igracke bez upotrebne vrednosti. Pa upravo je u tome njihova car, isto kao sto je to car jednog Ferrarija, Lamborghinija, McLarena i ko zna sta jos cega drugog. Svetu je potrebno ne samo ono sto ima upotrebnu vrednost vec i ono sto pokrece cula i emocije. Osim toga zato postoji umetnost: slikarstvo, vajarstvo, muzika, sve bez prave upotrebne vrednosti. A mnogi od ovih automobila se mogu nazvati pravom umetnoscu. Kakav bi svet bio… Pročitaj više »
Ides u krajnost sa svojim stavovima. Nemam ja nista protiv „velikih igracaka za velike decake“ ali firma koja se odluci za ovakvu vrstu automobila mora da razvije pre svega odgovarajucu strategiju proizvodnje koja ce joj omoguciti zaradu i pored malog obima proizvodnje! AC Cobra nikada nije bila u krizi. Zasto?
Strategija proizvodnje ne mora uvek da bude zarada i hvala onim proizvodjacima koji se odluce za takvu strategiju. Svojevrememo je Renault nudio Sport Spider, kasnije totalno ludacki Clio V6. Zasto pod obavezno takav auto mora da ostvaruje zaradu ukoliko firma zaradjuje dovoljno na svim drugim Clio, Megane, Espace i sta su vec pravili u tom trenutku? Sport Spider je bio tu kao auto sa marketinskim ciljem, auto koji kaze ‘hej, pogledajte nas, mi smo proizvodjac koji pravi zabavne, sportske aute’ i ja zbog Spider, zbog Clio V6, zbog onog Megane RS sa prozorima od pleksiglasa i bez zadnje klupe daleko… Pročitaj više »
Imas veliki plus od mene!
Zahvaljujem!
4C nije morao da donese novac jer je Alfa bogata! Navali narode, Alfa casti za oprostaj od ovoga sveta! 🙂
Sta je, bre? Ne dopada ti se ono sto si upravo tvrdio? 🙂
Rekao sam na ovu temu sve sto sam imao, sve ostalo bi samo bilo ponavljanje.
Eto, Alfa sada ima ne jedan nego dva genijalna modela koji su strateski predvidjeni da omoguce maksimalnu zaradu. Tako da ce sa Juniorom i Tonale Alfa napokon da progleda. Super! I blago nama sa takvom Alfom!
Uktatko, koncept je vec poznat. Nista novo. Osim sto je tako skup koncept primenjen kod tako malog automobila. Znas onu nasu narodnu:
„Videlo se kuce u caksire pa se fatilo u oro!“
Istina boli, zar ne? 🙂
Mali auto koji je resio da bude kao i veliki – to je san mnogih startapovaca koji su svi za redom propali.
Gledao sam u jednom video prilogu kako Rimac objašnjava proces proizvodnje svoje Nevera.Prvo se vlakna od kevlara slažu u kalup, nanosi se epoksidno ljepilo, spatulama i valjcima se istiskuje vazduh, stvalja se u vakumske kese , izvlači vazduh i konačno to ide u autklav peć gdje se drži 2 dana pod pritiskom na temperaturi od 120 C ( peče se), ako dobro uočih.?Puno manuelnog rada, mnogo skupih radnih časova obučenih specijalista, prespora i preskupa proizvodnja koja može biti profitabilna samo ako jedinica proizvoda bude drastično skupa.??Ja bih proces proizvodnje karoserija od kevlara potpuno automatizovao.Karoseriju bih proizvodio iz dva dijela ,… Pročitaj više »
Mozes da pokusavas sta god hoces ali faktor vreme ne mozes da zaobidjed!
👍👏
Ferrari MORA da preuzme Maserati i Alfa Romeo. Kao što je njega nekad Fiat spašavao to bi mu bila dužnost da sad on spašava fiatove marke. Jer ako ih pusti niz vodu, sledeći je on da mu odleti glava od kineskog mača. Inače, Kinezi neće ništa bolje moći napraviti od jednog Juniora. Oni su kupili MG, Lotus, Volvo i ništa značajno nisu od tih marki uradili. Pri tome imidž ovih marki bi dodatno pao kad bi dospeli u ruke kineza. Kupci bi mnogo više cenili kad čuju da su Ferrari-jevi motori u Alfi ili Maseratiju. To im dođe kao tradicija.… Pročitaj više »
Tu smo vrlo blizu u stavovima. Razlikujemo se u sledecem: Ferrari ne bi trebalo da se opterecuje kupovinom Maseratija, Alfe i Lancie. Njemu je novac potreban za istrazivanja i razvoj. U Stelantisu mora da se oformi specijalan tim ciji bi zadatak bio objedinjavanje ovih cuvenih marki.
Poslednjih 20-25 god. od 1995 – 2015 intenzivno, najbolje firme i njihovi razvojni centri potrošili su ogroman novac (milijarde) na razvoj i ispitivanje novih tehnologija u oblasti sus (benzinskih) motora. Neke tehnologije ne nalaze primenu ni dan danas a poboljšanja se dešavaju uglavnom sa konvencionalnim i klasičnim rešenjima. Zato mnogi i ne ulažu mnogo u dalji razvoj, neki čak traže druge alternativne puteve (hibridi, elektromobilnost). Ponekad firme prepuštaju istraživanje (Forschung) liferantskim i drugim firmama jer im iskustvo govori da pare u velikom broju slučajeva budu bačene. I mali broj inovacija zaista uđe u serijsku proizvodnju. Iz tih razloga, Ferrari baš… Pročitaj više »
Po tvom, Ferari bi trebalo da „pljesne“ onaj „živahni“ Fiat asmatičar 1,4 16V, i da se gleda posla… U Alfu može i 1,2 16V.
Samo da nema turbo, i sl „gluposti“….. Što da razvija dalje, kad iima robe dosta.
Pa ti da si nešto znao, ne bi te Švabe kući vratile. Ostao bi bar da prazniš kante i kontejnere sa smećem.
Ajde ne seri.
Aj pročitaj šta si gore napisao
Kako te nije sramota da tako sereš
Potrošili „razvojni centri“ pare na ispitivanja koja ne služe ničemu.
Dal si budala
Gde ti je živahni 1,4 16V To je tvoj dokaz da dalje ne treba ispitivati. Samo pljestkati živahnog
Rekao bi da si negde bio poslovođa sa par kurseva. Nepismen si ti baćo
Da, kad kažeš da jedan motor u Alfi ili Maseratiju pravi Ferari, to dobija dodatno na težini i ugled.Što se tiče MG-a, Lotusa i Volvo-a , oni danas ne bi postojali da ih nije progutao kineski krupni kapital.MG i Lotus bi nestali kao Rover, Triumph, Herald,.. a Volvo kao Saab.Kapitalizam je veoma surov društveno-ekonomski sistem privredjivanja.Prilagod se na vrijeme tržišnim okolnostima ili nestani.
Sve je tačno to što kažeš, ali ima tu jedno ALI. Zamisli jednu solidnu Marku, na pr. MG koji je od nule krenuo i sad je prilično stabilan zahvaljujući kineskoj investiciji. I da su Kinezi jednostavno kupili pravo na korišćenje imena Alfa Romeo od Fiat-a i da su sve postojeće modele MG-a koje sad prave prekrstili u Alfu i stavili njen znak napred i nazad. Ja tvrdim da bi se taj scenario sa tim „alfama“ tj. MG modelima vrlo loše završio po budućnost marke i firme uopšte. Zašto, zato što Alfin kupac traži ono što traži, nije racionalan i vrlo… Pročitaj više »
Tako je! Reklama „motor je razvijen kod Ferrarija“ mnogo bolje zvuci nego „motor je uzet od Jeepa ili Peugeota“. Tupavi Karlos Tavares je upravo to uradio!
Za poredjenje – na donjoj slici je noseca struktura Lotusa Elise. Sastoji se od aluminijuma – delovi od secenog aluminijumskog lima, spojeni zakivcima i lepkom, plus nekoliko ojacanja od vucenih al-profila. To je sve. Svaki masinbravar moze ovo kod kuce da napravi! Preko ove strukture montirani su delovi spoljasnje oplate od staklenih vlakana. Niska cena proizvodnje i dobar balans tezina – snaga omogucio je Elisu da dugo zivi! To je prava poslovna strategija a ne Alfin ekzibicionizam sa preskupom tehnologijom.