Herbert Dis vidi u dosadašnjem ishodu trgovinskog spora između SAD i Evrope jasno izraženu neravnotežu. Dok Vašington štiti i jača sopstvene industrije, Evropi nedostaje jasna strategija. Predstavnici EU, prema njegovoj oceni, i dalje se drže nostalgične slike transatlantskog partnerstva. Takav stav je, kaže, udaljen od realnosti, jer SAD danas u mnogim oblastima deluju protiv ključnih evropskih vrednosti poput demokratije, različitosti i slobode mišljenja. Umesto da preuzmu odgovornost za životnu sredinu i društvo, tamo dominira usko razmišljanje o kratkoročnim koristima za pojedine industrije kao što su nafta, oružje ili finansije.
Trgovinski sporazum koji je Brisel ispregovarao Dis stoga smatra nedovoljnim, što je naglasio u komentaru za časopis Wirtschaftswoche. Zemlje poput Kine ili Japana uspele su da izbore daleko bolje uslove, dok Evropa zaostaje. Sjedinjene Američke Države, prema njegovim rečima, nemilosrdno koriste svoju moć. Prodaja fosilnih goriva se namerno podstiče, iako to ubrzava klimatske promene. Pored toga, mala američka elita profitira od zavisnosti koje slabe druge zemlje. S tim je povezan i pokušaj da se politička kultura iznova oblikuje – konzervativna, naučno-neprijateljska i nedemokratska.
Evropa ovu situaciju ne mora da prihvati. Dis naglašava da se potcenjuje zavisnost SAD od evropskih podataka i tržišta. Dok u Evropi više od 450 miliona ljudi koristi digitalne usluge, u SAD je to tek oko 350 miliona. Upravo ti podaci čine osnovu ekonomskog uspeha velikih američkih tehnoloških kompanija. Te zavisnosti odražavaju se i u tržišnoj kapitalizaciji. Promena načina razmišljanja u evropskoj politici mogla bi da vodi ka novom samopouzdanju.
Posebno revolucija kroz veštačku inteligenciju, prema njegovom mišljenju, otvara vremenski prozor. Evropa bi mogla da razvije sopstvene alternative pretraživačima, društvenim mrežama ili uslugama clouda. Monopol američkih kompanija odavno nije sam po sebi siguran. Sam Dis navodi da Google gotovo više i ne koristi. Evropa bi kroz ciljanu regulaciju i investicije mogla da poboljša svoju poziciju u globalnoj utakmici.
Mogućnosti se ne svode samo na podatke. U istraživanju i nauci već postoji snažna osnova. Evropski univerziteti su u samom vrhu u oblastima poput kvantnog računarstva, biologije ili istraživanja nuklearne fuzije. Nobelove nagrade i osnivanje startapova potvrđuju tu snagu. Uz to, restriktivna politika SAD u pojedinim naučnim disciplinama pruža mogućnost da se vrhunski istraživači privuku u Evropu, gde bi uživali veću slobodu.
I rivalstvo između SAD i Kine otvara prostor za delovanje. Evropa je pre svega korisnik novih tehnologija, ali to ne mora da bude nedostatak. Konkurencija među ponuđačima može da obezbedi korist evropskim korisnicima. Primeri poput kineskog AI-servisa DeepSeek ili sistema poput ChatGPT-ja pokazuju koliko je dinamika velika. Cilj mora biti da se ta sredstva planski koriste, a ne da se postaje zavisan od pojedinih korporacija.
Jer ni u oblasti veštačke inteligencije nije garantovano da će današnji lideri na tržištu na kraju biti i najveći pobednici. Za Evropu je zadatak da obezbedi znanje i pokrene otvorenu konkurenciju za nove usluge. Zato Dis traži veću samostalnost evropske politike. Evropska komisija, smatra on, deluje previše oprezno i nije spremna da krene novim putevima. Neophodna je, međutim, jasna agenda: zajedničko tržište kapitala, nezavisna odbrambena industrija i spoljna politika koja aktivno zastupa evropske vrednosti. Tu spadaju otvorenost, saradnja i mir.
Nemačka, kao treća najveća privreda sveta, ima posebnu odgovornost. Savezni kancelar Fridrih Merc dužan je da pruži orijentaciju i ubedi partnere u Evropi. Mnoge članice EU to vide slično, ali nedostaje odlučno vođstvo. Rat u Ukrajini jasno pokazuje situaciju: dok Evropa snosi ogromne troškove, SAD profitiraju kroz svoju industriju oružja i izvoz fosilnih goriva, bez ugrožavanja sopstvenih vojnika.
Za Disa je jasno da je potreban mentalni zaokret. Političari moraju imati hrabrosti da priznaju nove realnosti. Jezičke barijere, koje su se do sada smatrale preprekom, mogle bi uz pomoć veštačke inteligencije uskoro nestati. Time bi evropska raznolikost čak postala prednost. I u oblasti umetnosti i kulture otvara se šansa da se postave sopstveni detalji i ojačaju brendovi.
Evropa je, pored toga, atraktivna destinacija za ljude širom sveta. Ta potražnja mora se u većoj meri shvatiti kao resurs. Dis ide dotle da kaže da bi posetioci mogli čak plaćati ulaz – naročito ako prema Evropi nastupaju carinama ili političkim pritiskom. Time se nadovezuje na svoju ključnu poruku: Evropa mora da oblikuje svoju sudbinu sama, umesto da se podređuje.
AutoRepublika
(212)
Evropa je kontinent živih mrtvaca (nizak tfr, veliki odliv mozgova, veliki priliv niskointeligentnog stanovišta iz azije i afrike) preopterecen regulacijama i visokim porezima sa narednickom kulturom. Svako ko želi da pokrene neki ozbiljan biznis ili da zaradi pare gleda da se evakuise u SAD ili da radi za kompanije iz SAD.
Ima tu jos mnogo toga da se kaze! Veceras vise na tu temu.
Evropa je marioneta, godinama je USA radila na postavljanju nesposobnih vladara. Sada povlači konce i igra svoju igru.
Niko ne razmišlja