Laslov kutak: Zašto nam je vožnja postala dosadna i kako to promeniti?
Nekada je vožnja bila uzbuđenje. Danas? Većina automobila sve više liči na „računar na točkovima sa grejanjem“. Stižemo od tačke A do tačke B bez mnogo muke, uz pomoć asistencija, ekrana i algoritama koji više brinu o efikasnosti nego o emocijama. Dobro je to. Ali nije zabavno.
Zato se javlja nova filozofija: vraćanje esencije vožnje kroz sirovu mehaniku, minimalizam i maksimalan osmeh. Zamislite: pitoma Formula 1 za ulicu. Jedno sedište. Bez krova. Bez ekrana. Bez izgovora.
F1-položaj za svakog entuzijastu
Vozač sedi gotovo vodoravno, noge su u liniji sa prednjom osovinom, a pogled na put vodi preko ruba kacige. Upravljanje je direktno, prenos osećaja trenutni – sve vas podseća da ste za volanom mašine koja ne oprašta, ali zato nagrađuje svakim milimetrom asfalta.
Samo 600 kilograma – kao karting za odrasle
Šasija je izrađena od ugljeničnog monokoka, što znači da cela mašina teži tek 600 kilograma. Kada se to spoji sa motorom od 200 konjskih snaga, dobija se odnos mase i snage od 3,0 kg/KS – što garantuje munjevitu reakciju i osmeh koji ne silazi sa lica.
Zaboravite V12 – lagano je zabavno
U doba kada su i gradski krosoveri prešli granicu od 1,5 tone, pravo osveženje dolazi iz suprotnog pravca. Kompaktni dvolitarski turbo motor ne samo da obara vreme ubrzanja, već štedi gorivo i donosi sirovu dinamiku koju ni najglasniji V8 ne može da simulira… Ako nema čime da je prenese na put.
Vožnja bez filtera
Nema krova, nema klime, nema ni „programa vožnje“. Samo vetar, buka, mirisi guma i trenje. Elektronska pomagala? Uključi ih samo kad padne kiša. U suvom, ti si jedina kontrola proklizavanja.
Kako je sve počelo?
Ideja je rođena na salveti, uz fleku od kafe. Kasnije je preseljena na iPad, pa u Photoshop, dok nije postala stvarnost – u formi minimalističkog sportskog automobila koji izgleda kao igračka, ali vozi kao pravi trkač.
Za koga je ova mašina?
Za onog dečaka koji je nekada gurao autiće po tepihu i brujao ustima. Samo što je sada porastao – i vreme je da to isto uradi u prirodnoj veličini.
Pišite nam u komentarima – da li i vama fali ovakva vrsta vožnje?
(285)
Ovaj dizajner definitivno ima talenta za dizajn automobila.
Još pamtim njegove skice Zastave 101. U stara dobra vremena neka firma bi ga odmah kontaktirala i angažovala u nekim projektima. Nažalost, firme se danas bore za opstanak i sve je krenulo u ambis ko pred rat.
Hvala ti puno, drago mi je da se sećaš tih skica Zastave 101 – to su stvarno bila lepa vremena!
I da, danas je sve nekako naopačke, firme jedva opstaju…
Ali znaš šta, možda je i bolje što ovo ne radim za pare ili za neku firmu – tako ceo proces ostane iskren i zadrži neku čaroliju.
Automobili su me zapravo i uvukli u svet dizajna, ali nikad ih nisam radio profi, više iz ljubavi nego iz interesa.
Svaka cast, naklon do poda!
Svako od nas bi voleo da malo da po gasu i provoza neki lak auto po nekom brdskom putu punom krivina…. ja definitivno, a ovo je prava igračka za to
I ja sam takvog misljenja, nazalost vecina danas bira SUV tenk od 2 tone i ne ume da vozi po brdskom putu punom krivina, a sto je jos tuznije – nema ni zelju…
Atmosferski motor bi bio još direktniji i na ovakvom autu prosto vidim volan Momo Prototipo. Lepa ideja.
Da atmosferski motor bi mu legao lepo. Hvala za pohvalu ideje
Kočije tipa SUV uništili su autmobil i užitak vožnje. „Samovozi“ i sl pomagala, brišu klasično vozilo i vozača, i sve pretvaraju u bižuteriju. Globalisičko vreme, čini od čoveka jedinke, sa svojom emocijom, ponašanjem, razmišljanjem i željama u potpunu bezličnost i jedinku stada….. kao ovca u stadu, kojom upravlja pastir ili ovčarski ker.
Ima već dosta primjera, gdje se sa SUV-ova žele vratiti na limuzine,karavane…To su upravo oni što im fali ta istinska emocija za volanom!
Ovakvih automobil vec ima u ponudi i to za skupe pare. Ali sta vredi sto imas auto kao formula 1 kada upadnes u gradsku guzvu i vozis od semafora do semafora? Ili vozis na putevima gde su kolone a brzina ogranicena? Jedina mogucnost da se razbije dnevna monotonija jesu zatvorene piste gde se vozi na sat. Ovo bi bio interesantan poslovni model!
Za koga je ova mašina? – Za mene 🙂
Znači i ti si bio dečak koji je gurao autiće po tepihu i brujao, kao ja 🙂
Pa naravno, eno ih jos, skupljaju prasinu po vitrinama – Majorette, Matchbox, Hot Wheels… Vecina sa kraja osamdesetih kad sam bio mali :).
Sto bi rekao Ajnstajn, vreme je relativno! 🙂 Godine 1989 navrsio sam 10 godina staza u Beogradu i otisao u Nemacku. Bio sam mali do kraja 50-tih. Secam se da sam jednom od roditelja dobio na poklon jedan mali drveni kamioncic, sa belim gumama. Spavao sam sa njim!
Šta znam, ja baš volim da vozim i uživam jednako u vožnji (kretanju) i kad vozim Poniku i kad vozim Golfa ili službenu Fabiju. Sva elektronska pomagala se gase, ne pali se ni klima, otvoreni prozori i šibaj. I naravno, pune police autića ali običnih, svakodnevnih, putničkih.
da i ja uživam u svakom novom iskustvu, kad vozim nešto novo što jos nikad nisam,…