Toyota ne želi da bude to što jeste i što je proslavilo, već da buduće Toyote bude emocije

Sigurno ste čuli one priče da se Toyotini modeli ne kupuju zato što su lepi, zabavni za vožnju niti zato što poseduju bilo kakve kvalitete koji bude emocije. Većina mušterija ih vidi kao belu tehniku i potroše novac zašto sto su pouzdani, pristupačni za održavanje i solidno zadržavaju preprodajnu vrednost. A ako je verovati pisanju medija, čelnici japanskog giganta smatraju da takav način poslovanja više ne funkcioniše.

Prema nedavnim izjavama novog šefa Toyote, Kođija Sata, izgleda da kompanija ne planira da se vrati u one “bezdušne” dane iz ranih godina 21. veka.

Na nedavnom predstavljanju finansijskih rezultata, jedan novinar je tokom seanse propitivanja postavio prilično neočekivano pitanje: „Kako se Toyota oseća povodom činjenice da moderna kola sve manje izazivaju uzbuđenje i zabavu u vožnji?“ Odgovor predsednika i izvršnog direktora Kođija Sata bio je pravo osveženje.

„Apsolutno se slažem, tačno je tako,“ rekao je. „Automobil nije automobil ako nije zabavan. Zato nikada nećemo dozvoliti da naši automobili postanu obična roba. Prošli su dani kada su se sve odluke donosile samo logikom i kad su se automobili prodavali samo boljim specifikacijama. Više ne možemo pospešivati prodaju kola jedino promocijom novih modela, nešto boljom potrošnjom ili novim dizajnom. Sve se svodi na vašu strast da pravite proizvode koji diraju ljude u srce.“

Ova izjava, iako zvuči kao fraza iz marketinškog govora, ipak ima težinu kada dolazi od Toyote kao brenda poznatog po pouzdanim, praktičnim, ali često ne toliko uzbudljivim automobilima. Naravno, pouzdanost i praktičnost su bitni, jer automobili prvenstveno služe da nas odvedu s tačke A do tačke B. Ali to više nije dovoljno. Niti je dovoljno imati najbolje brojke na papiru.

Danas živimo u vremenu kada porodični automobili sa četvoro vrata mogu ubrzati do 100 km/h za 3,5 sekundi. Snaga i obrtni moment u izražavani hiljadama konjskih snaga i njutn metara nisu više nešto posebno. Štedljivost goriva je dostupna onima koji to žele, ali mnogi Amerikanci to, iskreno, odbijaju kupovinom. Samo „biti bolji“ nije više recept za uspeh.

Samo pogledajte koliko se ljubitelja ne predaje, oni ne dozvoljavaju da manualni menjač izumre. To je dokaz da se tržište ne vodi samo time šta je objektivno najbolje ili najbrže. Ali „zabava“ nije isto što i „zabava u vožnji“. Mnogi ne traže preciznost ili performanse, i taj užitak bi trebalo da se prenese kroz dizajn, tehnologiju, neobične boje…

„Sportski automobili bi, naravno, trebalo da budu elegantni,“ nastavlja Sato, „ali ako ta ista strast ne postoji u drugim tipovima vozila, teško ćete doći do kupaca.“

Reč je o prenošenju te neuhvatljive strasti u vremenu kada su troškovi razvoja automobila nikada veći, a proizvođači bivaju primorani da recikliraju platforme i udružuju se da bi opstali u novoj konkurenciji. Model postepenih poboljšanja izumire. Čuli smo to i od lidera nekih novoosnovanih društava u automobilskoj industriji, ali drugačije zvuči kada to kaže jedan od najstarijih proizvođača automobila.

Sve su to izazovi sa kojima se Sato i njegove kolege sada suočavaju. On je, inače, bivši inženjer i na čelu Toyote je od pre dve godine, nasledivši Akija Tojodu, poznatog entuzijastu. Kada je Akio otišao, mnogi su strahovali da će kompanija izgubiti elan koji je gradila u poslednjim godinama, praveći zabavne automobile sa jasnim karakterom. Međutim, reči novog šefa govore da to neće biti slučaj, pa se svakako možemo nadati boljim danima…

AutoRepublika

(188)