Zanimljivost dana: Porodica Ford
Iako često u senci svog legendarnog oca, Edsel Ford je možda najbitnija osoba u stvaranju imperije američkog giganta pre početka Drugog svetskog rata. Dok se Henri fokusirao na to kako napraviti što jeftiniji automobil za šire narodne mase, Edsel je od samog početka karijere shvatio da, iako su pristupačni četvorotočkaši bitni, jačina kompanije leži u skupljim premijum proizvodima.
To je dovelo do predstavljanja luksuznih konfiguracija Deluxe modela Forda, zatim kupovine Lincolna, a na kraju i osnivanje Mercuryija. Ali tokom karijere, Edsel nije radio samo za porodičnu korporaciju već je njegova lična kolekcija brojala pozavidan broj automobila, a među njima je najpoznatiji bio Ford Model 40 Speedster iz 1934. godine.
Edsel je rođen 1893. godine kao jedini sin famoznog oca Henrija i majke Klare. Kao jedini sin legende američke automobilske industrije, od mladog Edsela se uvek očekivalo da nasledi mnogo poznatijeg oca. Još od svojih ranih godina je provodio vreme po Fordovim fabrikama i gledao predstavljanje legendarnog Modela T.
U svoje vreme to je bio jedan od najjeftinijih automobila na svetu i vozilo koje je modernizovalo Ameriku, Model T je bio jednostavan za proizvodnju i jeftin za kupovinu i održavanje, ali i bez nekih dizajnerskih umeća. Posle ranih uspeha sa specijalnim verzijama Modela T, Edsel postaje predsednik Forda 1919. godine, a njegov prvi veći zadatak je bio kupovina luksuznog brenda Lincolna, što se zbilo tri godine kasnije.
U vreme dok je Model T postavljao standarde po prodaji, Edsel je želeo i premijum diviziju, sve u cilju napada na najbolje takve automobile iz tog perioda kao što su Cadillac, Packard, Cord i Duesenberg. Primetio veliku popularnost „srednjih“ divizija General Motorsa, kao što su Oakland (Pontiac), Oldsmobile i Buick, a kako Ford nije imao sličnu diviziju, Edsel odlučuje da predstavi konfiguraciju Deluxe svih modela Forda koji se danas smatraju prvim premijum automobilima američkog giganta.
Usledili su još nekoliko velikana, kao što su Ford Model A, Lincoln Zephyr i Continental i na kraju i brend Mercury, ali je Edsel u međuvremenu ipak imao dovoljno vremena da se posveti i svom hobiju.
Edsel zapošljava Judžina Gregorija 1931. godine, mladog stilistu sa iskustvom rada za Rolls Royce i General Motors, sa ciljem dizajnirana većih Lincolna. Između njih dvojice se rodilo prijateljstvo do te mere da je Gregori često provodio dugo vremena u vili gde su dva prijatelja diskutovala ideje i buduće planove.
Tokom jedne posete 1932. godine, Gregori je pričao Edselu o Modelu Y koji je dizajnirao za kompaniju na britanskom tržištu i rekao mu da je šteta što Ford nema sličnih automobila i kod kuće. Edsel se dao na razmišljanje i nakon kraće posete Evropi došao do zaključka da ipak ne želi mali kompakt već automobil po kojima su Britanci najpoznatiji – roudster.
Za dizajnersku inspiraciju Gregori je koristio popularni Auburn, koji je imao zadnji deo sličan brodovima, pa je samim tim i nosio nadimak „boattail“. Šasija je preuzeta sa Forda iz 1932. godine, koji je postao prvi automobil na svetu sa pristupačnim V8 motorom (Flathead). Iako je prvi prototip izgledao sportski i bio brz u dovoljnoj meri za rane tridesete godine, Edsel nije bio zadovoljan sa završenim poslom i naredio da je automobil bude niži i agresivniji.
Pošto je Gregori imao mnogo posla sa novim modelima Lincolna, rad na ovom projektu je tekao dosta slabo i Model 40 je dobio željene promene tek 1934. godine. Do navedenog perioda je napredovala i tehnologija po pitanju ogibljenja, pa je konačan proizvod bio nizak u onoj meri u kojoj je Edsel želeo. Gregori je nekoliko puta menjao dizajn koristeći avione iz navedenog perioda kao inspiraciju, a gotov model je u velikoj meri ličio na trkače iz šampionata Indy 500, posebno zato što je bio ofarban u sličnu zelenu boju.
Sa tehničke strane, ceo automobil je bio razvijen od aluminijuma čime je maksimalna masa iznosila samo 1.080 kilograma. Ispod haube se krio motor radne zapremine 221 kubnog inča (3,6 litara) Flathead V8, koji je razvijao 75 konjskih snaga, ali kako je blok motora pukao tokom hladne zime u Mičigenu 1939. godine, Edsel ga je zamenio sa novim motorom po imenu Mercury V8, radne zapremine 239 kubnog inča (3,9 litara) sa 100 „grla“.
Edsel je tokom godina dobio mnogo pohvala na račun ovog automobila, a zanimljivo je da je samo Henri imao različito mišljenje i smatrao da je automobil opasan i da ne želi da ga njegov sin vozi. Popularnost je bilo toliko velika gde god da se automobil pojavio se pričalo da je Edsel planirao i serijsku proizvodnju u limitiranim brojevima, ali Henri to ipak nije dozvolio. Automobil je do 1939. godine nekoliko puta dobio primene u vidu nove maske slične onoj kojoj je Gregori dizajnirao na popularnim Lincolnima.
Na žalost, Edsel nije dugo uživao u automobilu i do 1940. godine je otkriveno da ima rak u stomaku, koji mu je ujedno i uzeo život tri godine kasnije. Posle njegove smrti, Model 40 je prodat sa još pet automobila iz lične kolekcije, a trag automobilu se izgubio sve do kasnih četrdesetih godina. Tada se pojavio u prodaji sa dosta visokom cenom za taj period od 2.500 američkih dolara (oko 32.400 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), a novi vlasnik ga je zadržao u garaži sve do 1957. godine.
Automobil je tada prefarban u crvenu boju da ostatak vozila bude u istoj boji kao enterijer, a tokom onda je korišćen za turneje za američku vojsku po Vijetnamu. Modelu 40 se tada opet gubi trag i njegova lokacija nije bila poznata sve do 1999. godine kada je pronađen u jednoj garaži na Flordi. Sa samo devetnaest hiljada milja (oko 40 hiljada kilometara) na satu, Model 40 je prodat kolekcionaru za 1.76 miliona dolara (današnjih 3,3 miliona američkih dolara).
Ubrzo je krenula restauracija i vraćena je originalna zelena boja, a zahvaljujući sitnim modifikacijama motora, snaga je skočila na 140 „konja“. Posle restauracije, vlasnik je pokazivao automobil po skupovima sve do 2010. godine kada je preminuo, a Model 40 kao donacija poslat u nekadašnje imanje Edsela Forda, koje je danas javni muzej.
Model 40 Speedster se posle skoro sedamdeset godina vratio kući, gde je njegova „karijera“ i započela. Edsel Ford je i dalje u senci legendarnog oca, a u Fordovoj istoriji je ostao najpoznatiji po diviziji, koja je dobila ime po njemu i poslovala od 1958. do 1960. godine.
Ipak, Model 40 je najbolji primer koliko je Edsel bio ispred svog vremena, barem sa dizajnerske strane gledanja. Da ga je njegov tvrdoglavi otac slušao, možda bi Ford danas bio najveći svetski proizvođač vozila. Ako ništa drugo, ostaje nam da danas uživamo u mnogim Fordovima s oznakama Deluxea, Mercuryija i Lincolna.
Zoran Tomasović
(241)
Otac nikad ne slusa sina i to je tako.“Sta ti znas, ja sam tebe rodio“. Tako pocinje i zavrsava svaki razgovor izmedju oca i sina.Stariji su „pametniji“, sve znaju i “ nikad“ ne grijese.Kriva Drina se nikad ispraviti ne moze.
Henry je bio posebno surov prema Edselu. Javno ga je sramotio i ponizavao u javnosti, sa pricom da zeli da napravi „jakog coveka od njega koji ce moci samostalno da vodi Ford kada Henryja vise ne bude bilo“. Na kraju je Edsel umro od raka pre Henryja. Ono sta Henry nikada nije oprostio Edselu je sto ga je naterao da ugasi Model T. Edsel je proveo dobar deo 1920-ih godina ubedjujuci Henryja da konkurencija prestize Ford jer je Model T zastareo. Henry je konacno popustio i predstavljen je Model A, koji je bio relativno uspesan, ali ni blizu uspesan kao… Pročitaj više »
A ni sin oca! „Matori, bas si zastareo!“ Itd. 🙂
Ime „Auburn“ me je zaintrigiralo, poznato mi je ali se ne secam kako taj auto izgleda. Evo ga dole.
Imam napisanu istoriju Auburn Speedstera, bice objavljena u buducnosti.
Muzej Auburn-Cord-Duesenberg u Auburn, Indiana se nalazi u zgradi u kojoj se Auburn nekada proizvodio i gde je bilo sediste firme. Bio sam tamo 2020. godine, fantasticno mesto.
https://autorepublika.com/2020/08/04/poseta-auburn-cord-duesenberg-automobilskom-muzeju-megagalerija/