Tokom istorije, Volvo je predstavio mnogo koncepata električnih automobila. Jedan takav je bio Volvo 3CC, koji je prikazan još 2005. godine. Kompaktni električni automobil je imao autonomiju od 300 kilometara i imao maksimalnu brzinu od 135 km/h.
Koncept je imao motor od 80 kW i obrtni moment od 220 Nm. Automobil je ubrzavao od 0 do 100 km/h za oko 10 sekundi. Predviđen za četiri osobe ali akko su dvoje od njih mala deca. Ovde je Volvo bio jasan da je potpuni fokus na efikasnosti i održivom transportu, nešto što je jedinstveni oblik klina morao da ilustruje.
– Sa Volvoom 3CC, Volvo Cars pokazuje potpuno nov način gledanja na transport. Cilj je da buduće generacije budu u mogućnosti da uživaju u istoj slobodi koju je automobil doneo mojoj generaciji, rekao je Lars Erik Lundin, tadašnji šef Volvoovog centra za praćenje i koncepte, VMCC, u Kaliforniji 2005. godine.
Jasno je da je 3CC inspirisao ono što je kasnije postalo Volvo C30, koji je takođe lansiran kao električni automobil u eksperimentalnoj grupi automobila. Ali od tada, mali kompaktni električni automobili su stvar prošlosti Volvoa. Ali sada izgleda kao da će nešto slično Volvou 3CC ponovo ugledati svetlost dana.
Muzej Volvo automobila je iskopao po arhivi i podelio slike 3CC na društvenim mrežama. Možda nisu slike ono što posebno izaziva spekulacije, već kako neko suptilno bira da to implicira na način na koji se izražava.
– Može se samo zamisliti svet u kome ova futuristička vizija postaje svakodnevna stvarnost… Namigni, namigni, gurni, piše u objavi koju je podelio Volvo.
AutoRepublika
(145)
Nije ovo „futuristicka studija“ vec dizajnerski ekzibicionizam. Auto ima dimenzije 3,90 x 1,62 x 1,32 m, sto je samo 10 cm manje od danasnje VW Pola. Na toj duzini moguce je udobno smestiti 4 odrasle osobe a ne samo dve odrasle i dvoje dece. Jedna prava futuristicka studija trebalo bi da se pozabavi ne samo e-pogonom vec i da pokaze sve njegove arhitektonske predosti, tj. povecan koristan prostor. Vrata a la Lamborghini takodje nemaju veze sa buducnoscu. Rezime: dizajneri su upropastili priliku da ubedljivo skrenu paznju javnosti na e-pogon i sve njegove prednosti. Posto „riba s glave smrdi“, odgovornost za… Pročitaj više »
Nisi dosledan, aerodinamika opravdava nedostatak prostora za putnike pozadi.
Slično je kod fastback-a, koji stalno zagovaraš.
100% sam dosledan prioritetima. Ovo je mali auto sa ogranicenom brzinom 135 km/h, ocigledno namenjen prvenstveno gradskom saobracaju. Osnovna funkcija automobila je transport ljudi i tereta – prioritet je da se za to obezbedi dovoljno mesta a tek zatim dolazi sve ostalo.
Fastback je prakticna forma za vece limuzine: bolja aerodinamika bez negativnog uticaja na prostor, veliki poklopac pozadi koji poboljsava univerzalnost upotrebe vozila i sportski dizajn.
Ne bih se složio da nema uticaja na prostor u limuzinama. Pitaj našeg druga Dragovića kako sedi u takvim automobilima.
Dobro se sećam i da si u više navrata hvalio fastback formu na manjim limuzinama pa i „čardacima,“ a oni opet gube na prostoru za putnike i pri tom im ta aerodinamika ne znači nešto.
„Ne bih se složio da nema uticaja na prostor u limuzinama.“ – ni ja. 🙂
Zavisi od duzine limuzine – kod onih duzih, 4,8 – 5 m, moguce je produziti liniju krova nanize bez i najmanjeg uticaja na unutrasnji prostor. Kod kracih vozila dizajneri se sluze sledecim trikom: podignu krov iznad glava prednjih putnika da bi dobili lep i kontinualan pad linije krova iznad glava zadnjih putnika. Nisam za nasilnu aerodinamiku.
Gornja dizajnstudija mogla bi da se optuzi za plagijat! Radi se o dizajnu zadnjeg dela koji neodoljivo lici na 40 godina stariju (!!!) dizajnstudiju Alfa Scarabeo, 1966, dizajner Osi.