Ne baš tako davno smo analizirali seriju Fordovih koncepta pod imenom Probe kao najbitnije u dugugodišnjoj istoriji kompanije. Bilo ih je pet i predstavljeni su u periodu od 1979. do 1985. godine, a Ford je želeo da ih iskoristi kako bi eksperimentisao sa aerodinamičnim dizajnom koji bi uveo firmu u moderna vremena.
I pokazali su se kao veliki pogodak, pošto su poslužili kao baza za neke veoma uspešne serijske Fordove, kao što su recimo Sierra u Evropi, odnosno Tempo, Thunderbird i Taurus u Americi. Više o njima možete da pročitate ovde.
Nažalost, Probe I više nije sa nama, pošto je stradao u požaru dok se nalazio na prikolici u američkoj saveznoj državi Kaliforniji. Istraga je trenutno u toku i još uvek nije poznato kako je ovaj retki koncept završio u plamenu, ali je do incidenta došlo kada je vlasnik napustio veoma poznat skup nazvan Pebble Beach Concours.
U jednom momentu je primetio dim iz prikolice, a kada je otvorio vrata imao je šta da vidi. Probe I je već uveliko bio u plamenu, a svi pokušaji da se požar ugasi nisu dali rezultate. Dok su vatrogasne službe stigle do lokacije, prikolica i automobil su već bili uništeni. U vreme pisanja ove priče nije poznato šta je uzrok požara.
Probe I je inače bio u vlasništvu čoveka po imenu Dru Grandfor, a njegova firma Scott Grundfor Co se bavila restauracijom klasičnih Fordovih automobila. Kupio je Probe I još 2002. godine baš od Forda, a trenutno poseduje petnaest Fordovih koncepata i prototipova (uključujući i Probe IV). Dru je medijima izjavio da je vozilo previše uništeno da bi se restauracija isplatila, ali da će ipak biti izložen zajedno sa drugim četvorotočkašima koje poseduje u kolekciji.
Probe I je inače predstavljen na Sajmu automobila u Frankfurtu 1979. godine, a razvijen je u zajedničkom poslu Fordove američke divizije sa čuvenom italijanskom stilskom kućom Carrozzeria Ghia. Dizajn se često pripisuje dizajneru Donu Kopki, a Probe I je pozajmio plafformu nazvanu Fox sa tadašnje generacije modela Mustang.
To znači da je pružao pogon na zadnje točkove, a pokretao ga je 2,3-litarski turbobenzinac sa 170 konjskih snaga. Njegova aerodinamika je iznosila 0,25 cD, što je bilo za 37% bolji rezultat nego tradicionalni sportski automobili iz navedenog perioda. Posebna pažnja je posvećena i oblasti enterijera, gde je sve bilo kompjuterizovano. Dobio je toliko dobre ocene od strane medija da je „naterao“ Ford da ponudi mnoge dizajnerske linije na serijskim modelima, a takođe i da nastave sa razvojom.
Nažalost, priča nema srećan kraj, pa iako Probe I nije bio najlepši koncept u istoriji, svakako je promenio tok istorije Forda…
AutoRepublika
(104)
Svi veliki proizvodjaci povremeno prave eksperimentalne prototipove kojima ispituju dizajn, aerodinamiku i mnoge druge funkcije automobila. Ni jedan od njih nije ucinio ono sto je uradio Ford – napravio je pravu „serijsku proizvodnju“ eksperimentalnih prototipova po imenom „Probe“! Iz generacije u generaciju Fordov Probe bio je sve zreliji i zreliji tako da je na kraju uveden u serijsku proizvodnju! Dole je poslednji serijski Probe, u proizvodnji od 1992 do 1997 godine.
Vidi se, bio je to lep i elegantan sport-kupe!
Danas bi mogao ponovo da se vrati na ulice, s tim da mu dizajneri dodaju malo vise sportske dinamike.
Meni se prvi Probe mnogo vise dopadao. Nesudjeni Mustang.
Moj jedan drug ga je vozio u srednjoj skoli i to 2,2-litarski turbo 145 ks, manuelni menjac. Jedina stvar na Probeu koja nije bila Mazda je bio opcioni V6 motor.
Bio je to lep i dobar auto, bas mi se dopadao! Steta sto Ford nije nastavio seriju Probe. Ford Cougar, koji je dosao posle Probea, nije mi se dopadao, delovao je hladno, sinteticki, suvise geometrijski.