General Motors je veoma ponosan na svoj takozvani „Heritage Center“. Nalazi se u gradu Sterling Hajts unutar savezne države Mičigen i tamo možemo da pronađemo više od 600 vozila koje je najveći američki proizvođač napravio preko svojih brendova još od 1900. Godine
To se odnosi na bitne drumske modele, zatim koncepte i prototipove, a većina su zatvoreni od javnosti i budu izloženi tek sa vremena na vreme. Na ovoj lokaciji možemo da pronađemo i preko 250 hiljada dokumenata kroz istoriju, pa nema sumnje da je reč o veoma bitnoj instituciji za automobilski svet.
General Motors često voli da otvori svoje arhive i podseti nas šta je radio u određeno vreme, a predmet današnje priče je model Pontiac GTO. Verovatno niko osim zaposlenih nije ni znao da je Pontiac planirao da oživi svoj legendarni automobil krajem osamdesetih godina prošlog veka, a celu priču su otkrile kolege sa stranice „Rare Classic Cars & Automotive History“ na platformi „YouTube“.
GTO nije bio pionir takozvanih „muscle cars“, ali jeste bio prvi komercijalno uspešni automobil u toj kategoriji. Nastao je 1964. godine kada se brilijantni inženjer Džon Dilorijan dosetio da u kompaktni model Tempest uglavi glomazni motor i na taj način proslavi kategoriju po kojoj su Jenkiji i najpoznatiji. GTO će opstati na tržištu narednih deset godina pre nego što su ga sahranili novi zakoni na račun bezbednosti i stope izduvnih gasova.
Ni sam Pontiac nije krio da je planirao naslednike i nekoliko puta je eksperimentisao sa raznim idejama. Primerak iz 1988. godine koji možete da vidite na priloženim fotografijama je najmanje poznat od svih, a nastao je u vreme kada je američko tržište prolazilo kroz veliku (automobilsku) revoluciju. Naime, novoj generaciji kupaca nisu bili zanimljivi tradicionalni američki četvorotočkaši već oni iz Japana kao što su Toyota Celica i Honda Prelude.
Znajući sve to, Pontiac je želeo da novi GTO bude značajno drugačiji od prethodnika. General Motors nije bio jedini koji je eksperimentisao sa ovom idejom pošto je i Ford planirao da zameni tradicionalnog Mustanga sa modernijim na bazi Mazde MX-6, o čemu smo ranije i pisali. GTO nije trebalo da bude Japanac kao Mustang, ali je svakako izgledao mnogo drugačije od svojih rođaka. Doneo je nove aerodinamične linije, od kojih su neke kasnije viđene u serijskoj proizvodnji na modelu Firebird.
Rare Classic Cars & Automotive History tvrdi da je platforma pozajmljena od modela Chevrolet Beretta, što znači da je pogon na prednjim točkovima, a motor 2,3-litarski „Quad 4“ sa 190 konjskih snaga. Beretta je imala izbor petostepenog manuelnog i četvorostepenog automatskog menjača, pa ćemo pretpostaviti da je jedan od njih iskorišten i za ovaj koncept.
Nije nam jasno zašto se Pontiac predomislio i uopšte nije predstavio GTO, ali sudeći prema komentarima na društvenim mrežama, odluka je bila pravilna. Teško da bi Amerikanci ikada oprostili takav „nož u leđa“ gde piše ime GTO na automobilu sa pogonom na prednjim točkovima i sa četiri cilindra ispod haube. General Motors je ipak smatrao da je bitan deo njegove istorije i sačuvao ga, možda da nas podseti na ono, „nije crno koliko je moglo biti“.
AutoRepublika
(175)
Dizajnstudija GTO iz 1988 godine izgleda senzacionalno napredno – futuristicki ali i realno upotrebljiva. Mislim da je velika steta sto je GM nije uveo u seriju! Ako je samo ime „GTO“ bilo problem, onda je trebalo da bude zamenjeno. Nista lakse! Opet jedna nerazumna odluka menadzera. Prednji pogon sa 4 cilindra drasticno ogranicava performanse ovog modela. Otvara se pitanje: da li ovako napredan dizajn treba „potrositi“ za jednu limuzinu prosecnih performansi? Efekat bi bio mnogo bolji da je napred ugradjen V8 i pogon pozadi. Ovakav koncept bi prilicno izmenio proporcije vozila: prednja osovina bila bi pomerena napred, nos bi bio… Pročitaj više »
Da je imao zadnju vucu i V8, onda bi se direktno borio sa Pontiacom Firebirdom. A Pontiac nije zeleo konkurenciju sam sebi. Mnoge dizajnerske linije sa ovog auta su kasnije precrtane na 4. generaciju Pontiaca Firebirda.
Ovaj GTO je zapravio bio prepakovana Chevrolet Beretta sa aerodinamicnijim stilom. Mozda bi se prodavao dobro prvu godinu-dve, ali ne verujem da bi opstao duze od jedne generacije kada se zna kako su slicni auti prolazili pocetkom 1990-ih godina. Trziste auta sa 2 vrata je generalno pocelo da izumire pocetkom 1990-ih godina u Americi.
U obliznjem komsiluku ugledao sam ne jednog vec dva Firebirda ispred kuce bez tablica.Kad jedan balkanac to drzi ispred dvorista, 100 ‘/, je zarazen virusom pontiaka.
Prepoznajem stil ove studije u kasnijim modelima Firebirda.
GM je mogao u samom startu da nesudjeni GTO proglasi novim Firebirdom – uz izmene koje sam naveo. U svakom slucaju, ova studija nije bila uzalud napravljena.