Zanimljivost dana: Najbolji trkački automobil u istoriji

Na ono zlatno pitanje „koji je najbolji trkački automobil u istoriji“ ćemo naravno, dobiti dosta različitih odgovora, zavisno od svrhe i takmičenja u kojima se nadmeće eventualni kandidat. Najbrži su svakako oni „top fuel dragsteri“ u američkom šampionatu National Hot Rod Association (NHRA), koji razvijaju preko jedanaest hiljada konjskih snaga, mogu da ubrzaju od nule do 160 km/h za 0,8 sekundi i da pređu četvrtinu milje (402 metra) za pet sekundi, i to pri brzini od preko 400 km/h.

Ali za ovu diskusiju hajde da uzmemo kategoriju sportskih četvorotočkaša. I ko je tu najveća legenda? Porsche 911? BMW M3? Ako pitate autora ove priče, to je zapravo Porsche 917 koji je terorisao rivale na trkačkim stazama, tokom ranih sedamdesetih godina prošlog veka.

Sve je započelo još tokom kasnih šezdesetih godina kada je Porsche shvatio da njegov model 907 jednostavno nije dovoljno brz da se nosi sa konkurencijom iz Forda i Ferrarija. To se posebno odnosi na takmičenja izdržljivosti, a u navedenom periodu, trka 24 sata LeMansa je bila najveća na svetu i prolazila je kroz veliku krizu identiteta.

Naime, svetska automobilska federacija FIA je odlučila da ograniči zapreminu motora u klasi prototipova na 3,0 litra za 1968. godinu, a za razlog su navedene velike brzine zahvaljujući kojima vozači i publika više nisu bili bezbedni. Realnost je bila sasvim drugačija, pa su organizatora trka izdžljivosti na sve načine pokušavali da privuku konstruktore iz šampionata Formule, gde je zapremina motora takođe bila ograničena na 3,0 litra.

FIA je znala da će takva odluka naljutiti mnoge (Enco Ferari se čak povukao iz ovog takmičenja), pa je zapremina motora za sportske modele ostala na maksimalnih 5,0 litara. Postalo je jasno da su sportisti iz Grupe 4 zapravo brži nego prototipovi iz Grupe 6, što se nikada ranije nije desilo.

Međutim, da bi se automobil kvalifikovao za sportsku klasu, morao je biti napravljen u tiražu od minimalno 50 jedinica (brojka je kasnije snižena na 25 primeraka), zatim je trebalo da ima suvozačevo sedište, rezervni točak i prostor za kofer. Ovaj potez je iskoristio britanski tim John Wyer, pa su uzeli Ford GT40 (Ford se kao brend povukao sa trka izdržljivosti posle sezone vožene 1967. godine), u njega ugradili 4,9-litarski motor i slavili 1968. godine.

Porscheov model 907 sa 3,0-litarskim benzincem nije imao mnogo šansi na LeMansu, pa iako je tim osvojio titulu u kategoriji konstruktora, direktan poraz na tada najvećoj trci na svetu je naterao lidera trkačkog tima Ferdinanda Piha da krene nekim drugim putem. Ovo je inače onaj isti Pih koji je bio unuk Ferdinanda Poršea i koji će kasnije da preporodi marke Porsche, Audi, ali i celu grupu Volkswagen.

Potrebno je spomenuti da je Porsche u navedeno vreme još uvek bio relativno mala firma i svakako nije imao budžet kao Ford ili Ferrari. Ali je tim predvodio inženjer po imenu Hanc Mecger i odluka je pala da ako Nemci žele da poraze GT40, moraće to uraditi sa dvanaest cilindara.

Timu je bilo potrebno samo šest meseci da ga kompletiraju. Razvijao je 550 konjskih snaga iz radne zapremine 4,5 litara, ali šta je bilo još bitnije od svega, pokazao se izuzetno dugotrajnim na duži period, što je svakako bilo potrebno da bi automobil slavio na LeMansu. Ostatak vozila je bio jednako inovantivan, pa je tako šasija bila teška svega 48 kilograma, a veoma aerodinamična školjka razvijena od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima.

Kao što smo spomenuli, da bi se kvalifikovao za Grupu 4 sportskih takmičara, novitet je morao da ispuni seriju uslova, a Porsche ih je nekako sve zadovoljio. Vozilo je imala malo suvozačevo sedište, još manji rezervni točak i prostor za dva kofera ispod spojlera. Pošto se prethodnik zvao 907, novitet je dobio ime 917.

Inženjeri su neko uspeli da naprave potrebnih 25 jedinica tokom samo deset meseci i 917 se po planu pojavio na trkama izdržljivosti u sezoni voženoj tokom 1969. godine. Brzo je postalo jasno da je lagan, aerodinamičan i dovoljno moćan da dostigne brzinu od 354 km/h, ali istovremeno veoma nestabilan pri višim brzinama.

Da je tim imao više vremena za testiranje, problemi bi verovatno bili i uklonjeni, a 917 brzo dobija nadimak „Widow“ (Udovica) pošto su neki vozači stradali. Porsche je uspeo da nagovori četvoricu vozača da ne bojkotuju 917, a njihova imena su Vik Elford, Ričard Etvud, Rolf Stomelen u Kurt Arens.

To znači da je su Porsche predstavljala dva automobila na najvećoj svetskoj trci voženoj 1969. godine. Nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što je jedan učestvovao u teškom sudaru, a kada je i drugi 917 odustao zbog mehaničkih problema, postalo je jasno da će Ford GT40 još jednom trijumfovati. Doduše, odlično mu se suprostavljao stariji Porsche 908 i poražen je sa svega par sekundi razlike.

Nemački proizvođač vozila je 1970. godine uspeo da privuče tim koji ga je porazio prethodne dve godine, a reč je o spomenutom timu po imenu John Wyer Racing. Ovaj je masovno testirao 917 u pauzi između dve sezone i ugradio određene modifikacije, od čega je najznačajnija bila ona koja podrazumeva nešto kraći spojler.

Sportista je na taj način bio dosta stabilniji i nije trebalo da prođe dugo vremena pre nego što su stigli i rezultati. Slavio je na LeMansu voženom 1970. godine, tako što je zauzeo prve dve pozicije, dok je treće mesto pripalo starijem Porscheu 908. Zatim je slavio na još pet od voženih osam trka te sezone i prošetao se do nove titule konstruktora.

Ni sezona vožena 1971. godine nije bila mnogo drugačija. Model 917 je dobio nešto veći motor radne zapremine 4,9 litara i još jednom slavio na LeMansu. Porsche će se povući nakon te godine, u želji da se fokusira na američki šampionat Can-Am gde je tim Penske modifikovao ovaj automobil i dao mu ime 917/30. Sa čak 1.600 konjskih snaga, mogao je da dostigne maksimalnu brzinu od čak 375 km/h, a više o njemu možete da pročitate ovde. 917 će nastaviti da bude popularni sportista na stazama širom sveta još dugo godina.

Porsche 917 je impresivan sportski automobil čak i za današnje standarde i mnogi ga sa pravom smatraju za najboljeg profesionalnog trkača u istoriji. Stavio je nemačku firmu na mapu svetu i doneo inovacije koje će konkurenciji biti potrebno dugo vremena da dostigne, posebno u vremena kada su pravila bila jako oštra. Svoje prave mogućnosti je najbolje pokazao u šampionatu Can-Am gde pravila nisu ekstremna, pa možemo da zamislimo kakav bi 917 bio da je Porsche imao odrešene ruke.

Zoran Tomasović

(292)