Zanimljivost dana: „Bio bi solidan rani prototip“

Američka filozofija sa razvojom i prodajom kompaktnih automobila je uvek bila drugačija od one u ostatku sveta. Za Jenkije se činilo da postoji izvor nafte u svakom dvorištu u Teksasu, a detalji kao što su radna zapremina motora i snaga nikada nisu igrali uloge u cenama registracije i osiguranja.

General Motors, Ford, Chrysler, a ranije i AMC i drugi automobilski brendovi iz Detroita su gledali na kompaktne modele kao na nešto što kupac izabere dok je mlad i onda se reši čim mu se ukaže prilika, s ciljem da priušti nešto bolje, skuplje i naravno veće.

Način poslovanja je zaista veoma prost i veći i skuplji četvorotočkaši su naravno profitabilniji, pa zašto bi se mučili da prodaju više primeraka modela kao što je Ford Escort, kada veće limuzine kao što su LTD ili Crown Victoria donose više novca? Sama teorija je na snazi i do današnjeg dana, kada američki proizvođači više ne prodaju putnička vozila već samo krosovere, terence i pikap kamionete.

Modeli kao što su Ford EcoSport i Chevrolet Trax su tu, tek toliko da omoguće mladom kupcu da poseduje svoj prvi novi automobil, uz nadu da će se vratiti za pet godina (koliko bankovni jaram uglavnom traje) i da će onda kupiti Ford Explorer ili Chevrolet Traverse. Japanski proizvođači naravno nisu mogli da uživaju u takvom luksuzu pošto su jedno vreme prodavali samo manje četvorotočkaše i od njih je zavisila cela budućnost firme.

Ovu kratku istorijsku lekciju smo spomenuli da bismo objasnili koliko se razlikuje način razmišljanja između Amerikanaca i ostatka sveta. A kako dve strane vide razvoj i proizvodnju malih modela je najbolje pokazalo predstavljanje modela po imenu Dodge Neon.

Korporacija Chrysler zapravo nije imala sopstveni kompaktni model sve do 1987. godine. Ranije su prodavali modele kao što su Colt i Horizon, ali su oni bili samo prepakovani Mitsubishiji, odnosno Simce. Ni naslednik pod imenom Plymouth Sundance i njegov blizanac Dodge Shadow nisu bili mnogo bolji, ali su bili zadovoljavajući u svoje vreme.

A onda je na čelo firme stigao čuveni Bob Lac i odlučio da korporaciji Chrysler ponudi moderni kompakt. Zvao se Neon i prodavao se pod značkama Plymoutha, Dodgea i Chryslera. Spomenuti Lac ga je predstavio sa pričom „Detroit nam je govorio da postoje tri karakteristike i to dobar, jeftin i brz, a da je moguće dobiti samo dve u vozilu, što smo odbili da prihvatimo“.

Neon je na papiru zaista delovao kao pobednik. Nudio se kao kupe sa dvoje vrata i kao limuzina sa četvoro vrata, a mogao je da se naruči sa 2,0-litarskim benzincem u konfiguracijama sa 132 i 150 konjskih snaga. Radi poređenja, bazna Honda Civic je imala samo 102 „grla“, a Toyota Corolla i Nissan Versa po 115 „konja“.

Neon je takođe pružao i moderni petostepeni manuelni menjač, mada je trostepeni „automatik“ dobio lošije ocene. Takođe je bio bogato opremljen 13-inčnim felnama, klima uređajem, šest zvučnika, vazdušnim jastucima za vozača i saputnika, a to su sve detalji za koje je bilo potrebno doplatiti kod konkurencije. I za kraj ćemo spomenuti cenu od samo 8.975 američkih dolara (oko 17.716 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) ili u nekim slučajevima i za 25% manje u poređenju sa japanskim rivalima.

Prodaja je započela fantastično i prve godine 257.164 primerka je pronašlo kupce. To nije bilo dovoljno da se nadmaši Honda Civic (289.435) ili Ford Escort (285.570), ali je Neon završio na odličnom trećem mestu u klasi i iza sebe ostavio velikane kao što su Toyota Corolla, Nissan Sentra, Chevrolet Cavalier, Volkswagen Jetta i mnoge druge.

Ali dok je Dodge slavio, jedan od Neona je kupljen od strane Toyote, što su Japanci učinili u želji da ga rastave i prouče da li je zaista dobar kao što se priča. I nakon višenedeljne istrage, jedan od „glavonja“ u Toyoti je navodno izjavio, „Neon bi bilo solidan rani prototip i ništa više od toga“.

Ova tvrdnja na najbolji način oslikava koliko se politika unutar Toyote i Chryslera razlikovala. Ono što su Japanci videli samo kao prototip koji još uvek mora detaljno da se usavršava pre nego što stigne u ruke mušterija, Amerikanci su smatrali gotovim proizvodom, i još su se pritom hvalili kako je najbolji kompakt koji su ikada napravili. Ovako nešto zapravo i nije iznenađujuće za čuti pošto postoji razlog zašto je Corolla baš Corolla, a i zašto je Neon samo jedan u nizu modela kojeg se javnost više ni ne seća.

Ruku na srce, ipak trebalo bni reći da je Neon imao solidnu karijeru i opstao je u dve generacije, pre nego što ga je zamenio model Caliber, a takvo ime se i dan danas koristi u Meksiku. Ipak je zanimljiva priča kako dve strane vide definiciju priče „dobar automobil“ i sumnjamo da će se ta percepcija ikada promeniti.

Zoran Tomasović

(828)