Prošlo je nekoliko nedelja od kada je američki predsednik Džo Bajden uveo visoke carinske stope na uvezene automobile koji su proizvedeni u Narodnoj Republici Kini. Oni koji žele da dopreme četvorotočkaše iz ove države će morati platiti dodatni namet u vrednosti od 27,5%, a ukoliko je vozilo na struju, onda brojka raste do 100%. Amerikanci su protekle godine kupili oko 104 hiljade vozila napravljenih u Kini i većina je otpala na domaće brendove kao što su Buick Envision i Lincoln Nautilus.
Ovakva politička odluka, skoro da je zatvorila vrata kineskim proizvođačima da uopšte posluju „preko bare“, osim ako u nekom slučaju odluče da naprave svoje fabrike u Sjedinjenim Američkim Državama baš kao što su to Japanci uradili tokom osamdesetih godina prošlog veka.
Međutim, često se mogla čuti i ona priča da odluka Bajdenove administracije zapravo i nije toliko bitna, jer je Jenkijima kao ispod časti da voze kineske automobile (iako je većina onoga što imaju po kući, verovatno „Made in China“).
I da li je tako nešto istinito ili se svodi na ono čuveno „rekla-kazala“? Kolege sa sajta AutoPacific su nedavno uradili istraživanje iz kojeg proizilazi da čak 35% Amerikanca, starosne dobi od 18 do 80 dade potvrdan odgovor na pitanje da li bi kupili kineski četvorotočkaš. Ono što je možda još impresivnije jeste informacija da je čak 76% ispitanih mlađih od 40 godina dalo potvrdan odgovor. To praktično znači da bi tri od četiri osobe koje su i dalje mlađe od četiri decenije, rado posedovale automobil sa pečatom „Proizvedenu u Kini“.
Na pitanje zašto je tako, predsednik AutoPacifica po imenu Ed Kim kaže da su društvene mreže napravile svet izuzetno manjim i da u današnja vremena nije teško znati šta se dešava na drugom kraju sveta onog momenta kada se desi. Dok njihovi očevi ili pak dede možda imaju predrasude prema kineskim proizvodima, mlađarija je ipak manje lojalna domaćim četvorotočkašima i želi da dobije najviše za svoj novac bez obzira na državu porekla.
Na pitanje šta ih najviše brine kod kineskih automobila, većina zapravo nema konkretnih primedbi na račun pouzdanosti ili završne izrade. Čak 70% ispitanika neguje brigu da ih njihov automobil špijunira, a da bi informacije zatim bile prodate onima koji najviše plate, ali tako nešto važi i za automobile sa zapada. O tome smo nedavno i pisali. Za kraj ćemo spomenuti da bi 16% ispitanih dalo veću šansu kineskim automobilima prilikom kupovine ako se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Svidelo se Jenkijima ili ne, Kinezi će stići „preko bare“ pre ili kasnije, a mnogi očekuju da će napraviti jednaku revoluciju kao japanski proizvođači tokom osamdesetih godina, odnosno Korejci desetak godina kasnije…
AutoRepublika
(130)
Slicnu situaciju imamo i u EU – ankete pokazuju da je vise od polovine gradjana raspolozeno da kupi kineski auto! U cemu je stvar? Kinezi dolaze sa novim dizajnom i veoma dobrom tehnikom, sto vazi i za gorivne i e-pogone. Pored toga, kineski auto je u startu dobro opremljen, potreba za doplatama je minimalna. Ono od cega EU proizvodjaci strahuju nisu niske cene vec inovacije koje Kinezi donose!
Verujem da je šablon za dobru ponudu isti kao svojevremeno sa japancima i koreancima. Dok EU proizvođači nude visok stepen personalizacije, možeš da biraš sve i svašta, naravno po visokim cenama, kinezi će nuditi jedan do tri paketa, koji sadrže skoro sve što treba prosečnom kupcu, a i više, naravno po bitno nižim cenama.
„visok stepen personalizacije“ – da li pod time podrazumevas doplatu za zadnji brisac kod BMWa? 🙂
u principu mislim baš na to, masa sitnica koje proizvođači papreno naplate. Neke stvari koje su do juče bile podrazumevane, sada se dodatno naplaćuju, i to masno
Pa, to nije „visok stepen personalizacije“, to je cista pljacka kupaca! 🙂
„Auto, Motor und Sport“ citam od kako sam dosao u Nemacku. Posebno su me interesovali testovi vozila. Na kraju svakog testa stoji tabela sa svim informacijama o testiranom automobilu, cena takodje. E, sad – kada se radi o nemackom automobilu, BMW ili Mercedes na primer, stoji sledece: „pocetna cena“ i „cena testiranog vozila“. Razlika se krece u opsegu od 20 – 30 hiljada evra!!!
Mislim da je tako danas kod svih. Ja sam preplacen na Car & Driver, Motor Trend, Road & Track, itd i primetio sam istu stvar, ali kod vozila iz celog sveta.
Pa, to je ta cena „personalizacije“ 🙂
Sumnjam da većina Amerikanera zna gde je PRC ili ti Kina. To bi za njih bilo negde na Divljem Zapadu. Pa ako su uspeli da reše Indijance, rešće oni i Kineze. Ako su mgli da jašu mustange, voziće i Knez automobile. To bi bila neka narodna amer filozofija. Samo da zapeva Brus Springstin (prolećni brushalter), Born in the USA, i ima da reše Kinu ko u Top Ganu.
Sumnjam da se gosn Bajden seća šta je danas ručao. Idealan predsednik za USA oligarhiju.
„Born in the USA“ …
Eh, kako si se toga setio. Taj sam album nabavio davne 1984. godine 😊
Tad su se neki ponosili time, sad više nemaju razloga 😉
Ti znas da „Born in the USA“ uopste nije patriotska pesma? Sasvim suprotno zapravo … 😉
Nisam ulazio u trmatiku pjesme… Hvala na objašnjenju! A vidiš onda je neko bio vidovit…
od nemačkog skupog polukvalitetnog smeća bolje je i indijsko smeće