Da li Evropa treba da sledi američkog hegemona sa kaznenim carinama protiv Kine?

Nakon najave SAD da će uvesti kaznene carine na brojne kineske proizvode, Evropa sada raspravlja o tome da li treba preduzeti slične mere.

Američki predsednik Džo Bajden najavio je da će povećati carine na kineske električne automobile, litijum-jonske baterije, solarne ćelije, poluprovodnike kao i određene minerale i medicinske uređaje. SAD optužuju Kinu da preplavljuje svetska tržišta jeftinom robom, narušava međunarodnu konkurenciju i dovodi do toga da se domaće kompanije bore za opstanak. Kina je najavila odmazdu.

U Evropi, Komisija EU trenutno ispituje antidampinške dažbine na kineske električne automobile. Postoje četiri glavne linije argumenata u debati o tome da li ta mera ima smisla. Ima onih koji su oštro protiv carina i onih koji su generalno protiv, ali to ne isključuju kao krajnje sredstvo. Ima i onih koji se snažno zalažu za jedinstvene carine Evrope – i onih koji su otvoreniji za ovo, ali i za druga rešenja.

Sledi pregled četiri tabora i njihovih argumenata…

Snažno protiv carina

Među donosiocima odluka koji oštro govore protiv carina su kancelar Olaf Šolc i švedski premijer Ulf Kristerson.

Šolc je rekao da, iako ne želi da iščekuje odluku Komisije EU, ipak je istakao da se takvim carinama kažnjava i sama EU. Trenutno, oko 50 odsto električnih automobila koje Evropa uvozi iz Kine proizvode zapadne marke koje upravljaju fabrikama u Narodnoj Republici Kini.

Kristerson je dodao da su evropski proizvođači takođe prodali mnoga vozila na kineskom tržištu – i da će se suočiti sa odmazdom Kine u slučaju kaznenih evropskih carina.

Dirk Jandura, predsednik Saveznog udruženja za veleprodaju, spoljnu trgovinu i usluge (BGA), takođe je upozorio na veće troškove za potrošače i kompanije kao rezultat evropskih kaznenih carina. Nemačka automobilska industrija, na primer, takođe zavisi od delova i električnih modela iz Kine.

Šef BMW-a Oliver Cipse upozorio je na spiralu protekcionizma koja bi mogla da dovede do dodatnih dažbina i podvukao značaj elektromobilnosti kao brzorastućeg, „ekološki održivijeg“ oblika vožnje. Kaznene carine bi mogle da ugroze ovaj rast, rekao je on.

Radije protiv carina

Savezno (nemačko) ministarstvo ekonomije nije se izjasnilo apsolutno protiv kaznenih carina. U principu, pozdravljaju činjenicu da Komisija EU aktivno koristi svoja ovlašćenja da se zalaže za poštenu međunarodnu konkurenciju i otpornost na neuspehe isporuke i zavisnosti od isporuke.

Ipak, kaznene carine bi trebalo da budu samo „ultima ratio“ mera Evropske komisije. „Naš cilj je i dalje da postignemo konkurentsku ravnopravnost dogovorom i po mogućnosti na multilateralnom nivou“, rekao je portparol ministrastva.

Komisija je vrlo oprezno reagovala na saopštenja američke vlade. Kaznene carine mogle bi biti neophodne da bi se stvorili fer konkurentni uslovi i zaštitila EU od neuspeha isporuke i zavisnosti, rekao je portparol Komisije. Međutim, mere bi trebalo da budu u skladu sa principima Svetske trgovinske organizacije (STO) i poželjno je da se preduzimaju u dogovoru sa Kinom.

Radije za carine

Sudeći po njenim izjavama, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je više pristalica kaznenih carina. Samo prošle nedelje, na sastanku sa šefom kineske države i partijskim liderom Si Đinpingom, ona je ponovo potvrdila da će se EU braniti od nepoštene trgovinske prakse Pekinga.

Prošlog decembra je rekla: „Šefovi evropskih država i vlada neće tolerisati neravnotežu u trgovinskim odnosima na duži rok“. Trgovinski disbalans se udvostručio u poslednje dve godine na skoro 400 milijardi evra. Sve u svemu, čini se da se fon der Lajen oslanja na dijalog sa Kinom, bar za sada.

Parlamentarna grupa Stranke slobodnih demokrata (FDP) je takođe bila otvorena za kaznene carine protiv Kine i, s obzirom na masovno povećanje američkih carina, pozvala je da se brzo završi istraga subvencija Komisije. „Ne možemo to da prihvatimo kada Kina koristi nepoštene prakse subvencionisanja“, rekao je Rajnhard Huben, portparol za ekonomsku politiku parlamentarne grupe FDP, za Handelsblatt. „Na kraju krajeva, kaznene carine, u skladu sa pravilima STO, ne bi trebalo da budu tabu“.

Snažno za carine

Savez nemačke industrije (BDI) je jedan od najjačih zagovornika kaznenih carina u dosadašnjoj debati. „Nemačka i EU treba da budu oprezne da obezbede da unutrašnje tržište EU ne postane tampon za kineske prevelike kapacitete koji se usporavaju na američkom tržištu“, rekao je Volfgang Nidermark iz sedišta BDI. „Nažalost, ova iskustva su ostvarena na međunarodnom tržištu čelika poslednjih godina“.

Kina se mora posmatrati kao ekonomija koju kontroliše država, rekao je Nidermark. EU ima zaštitne instrumente protiv robe iz trećih zemalja koja se nudi po iskrivljenim cenama. „Ako ova pravila dokažu da je došlo do dampinga ili subvencija, ove instrumente treba dosledno primenjivati“.

AutoRepublika

(294)