Superautomobil Ferrari 12Cilindri menja model 812
Iako se Ferrari uključio u proces elektrifikacije, ne namerava da napusti tradicionalni atmosferski motor V12. Prvo, takav motor je ugrađen na krosover po imenu Ferrari Purosangue, a drugo, novi superautomobil je debitovao pod jednostavnim imenom Ferrari 12Cilindri. Kao takav će zameniti Ferrari 812 Superfast iz 2017. godine i nastaviće istoriju klasičnog dvanaestocilindarskog Gran Turisma sa kojim je Ferari počeo.
Međutim, bilo bi naivno očekivati pojavu zaista novog motora sada. Ferrari 12Cilindri pokreće sledeća iteracija aluminijumskog motora F140-a, sa uglom nagiba od 65 stepeni i suvim karterom, a koji datira iz 2002. godine Nova verzija F140HD-a praktično ponovo donosi motor iz kupea Ferrarija 812 Competizionea iz 2021. godine.
To znači da atmosferski blok radne zapremine od 6,5 litara pruža direktno ubrizgavanje goriva (pri pritisku od 350 bara), titanijumske klipnjače, a koje su za oko 40% lakše od čeličnih, laganu radilicu i klipove, kao i pumpu za ulje promenljive performanse.
Da bi se ovaj motor uklopio u moderne ekološke standarde opisane u protokolu Euro 6E, izduvni trakt je morao da bude potpuno rekonstruisan i da bude ugrađen filter za prečišćavanje čestica. Nažalost, to je uticalo na najveću moć agregata.
Da, snaga ostaje na istom nivou kao kod modela koji ispraćamo i koji se zove 812 Competizione. To podrazumeva 830 konjskih snaga pri 9.250 o/min. Međutim, maksimalni obrtni moment je smanjen. Ako je osnovna „osamstodvanaestica“ imala 718 Nm, modifikacija Competizione nudiše 692 Nm, sada ova verzija ima 678 Nm pri 7.250 o/min. Ali motor proizvodi 80% furiozne sile već pri 2.500 o/min, dok se svrš postiže tek pri 9.500 o/min!
Menjač je nov. Tako umesto dosadašnjeg sedmostepene robotizovane transmisije, na zadnju osovinu je ugrađen osmostepeni automatski preselektivni menjač tipa Magna, a koji se prvi put pojavio na modelu SF90-u, dok se sada koristi na svim modelima Ferrarija. Stepene prenosa prebacuje za čak 30% brže od prethodnog menjača. Pogon je isključivo na zadnje točkove.
Ferrari 12Cilindri pruža potpuno upravljivu šasiju sa sistemom PCV 3.0 (virtuelno kratko međuosovinsko rastojanje) kao i sa sistemom SSC (kontrola bočnog proklizavanja) u novoj verziji 8.0, dok je kupe 812 Competizione pružao verziju s numeričkim indeksom sedam. Sa ovim sistemom, brzina koja se postiže u krivinama je povećana za 10%. Pa ipak, glavna tehnička inovacija je došla usled primene kočnog sistema gde se impuls prenosi žičanim putem.
Za razliku od modela s indeksom 812, novi kupe ima međuosovinsko rastojanje koje je skraćeno za 20 milimetara na 2.700 mm i izdržljiviju karoseriju. Ovo stoga što konstruktor navodi da je torziona krutost povećana za 15%. Dizajn novajlije poseduje sličnosti s modelima iz šezdesetih godina prošlog veka.
To kažemo jer, na primer, oblik prednjih svetlosnih grupacija, kao i cela njuška Ferrarija 12Cilindrija, može biti asocijacija na klasični model nazvan Daytona. Hauba, tradicionalno za Ferrarijeve automobile s napred postavljenim motorom, počiva na prednjim šarkama i naginje se ka napred. Dužina ljute romanske mašine iznosi 4.733 mm, širina je 2.176 mm, dok je visina 1.292 mm.
Kupe standardno dolazi sa staklenim krovnim panelom. Istovremeno, prikazan je i roudster koji će se zvati Ferrari 12Cilindri Spider. Promoviše sklopivi tvrdi krov koji se transformiše za četrnaest sekundi. Obe verzije su opremljene aktivnim aerodinamičkim elementima karoserije.
Shodno tome vidimo par zakrilaca na uglovima stražnjice, a koja se podižu pri brzinama kretanja iznad 60 km/h, povećavajući aerodinamičnu vertikalnu potisnu silu (dodatnih 50 kilograma pri 280 km/h). Ovaj režim, High Downforce, se aktivira prema impulsima koje šalje elektronike, i to sve do brzine kretanja od 300 km/h, ali ova zakrilca rade samo sinhrono, odnosno sistem ne može da distribuira silu pritiska u krivinama.
Najviša brzina kretanja ovog automobila sa 12 cilindara „prevazilazi 340 km/h“. Kupe krasi neto težina od 1.560 kg, i može da ubrza ni iz čega do 100 km/h za 2,9 sekundi, dok prag od 200 km/h dostiže za 7,9 sekundi. To će reći da su ovo potpuno iste performanse kao one koje su karakterisale prethodni model Ferrari 812 Superfast. Roudster je primetno teži (1.620 kg neto mase), pa je njegova dinamika lošija. Potrebno mu je 3,0 sekundi do „stotke“ i 8,3 sekundi do 200 km/h.
Unutrašnjost egzotika je izvedena u istom stilu kao i ona koju videsmo kod krosovera Purosanguea, ali postoje tri ekrana umesto dva. Displej instrumenata je najveći, pa po dijagonali meri 15,6 inča. Zato je centralni ekran osetljiv na dodir manji (10,25 inča), a najmanji je pak ekran suvozača (8,8 inča).
U skladu s vremenom u kom živimo, tu su protokoli Apple CarPlay, Android Auto i bežično punjenje pametnih telefona, a presvlake su delimično reciklirane (Alcantara je napravljena od 65% plastičnog otpada). Instaliran je Burmesterov muzički sistem snage 1.600 vati koje se prenose ka ušima putnika s petnaest zvučnika.
Prodaja superautomobila Ferrarija 12Cilindrija počinje u četvrtom tromesečju ove godine. Kupe će u rodnoj Italiji koštati od 395 hiljada evra, a za verziju Spyder će tražiti najmanje 435 hiljada evra.
AutoRepublika
(803)
Vizuelno dopadljiva mašina, meni… Ne smijem reći „ijep“ jer se bojim bitke oko toga Matije i Dejana 😉
Odlično izgleda, malo mi hauba i onaj crni deo podseća na Hondu Civic..
Ja tako kratko, a Matija može celu stranu da popuni opisom lepote 😉
Divim se Ferrariju, tako male serije, a tako fantastičnih motora, menjača…. svaka čast inžinjerima
Zaista izgleda impresivno sa ovim ekranom ispred suvozača. Na šta li je Ferrari došao kada mu taj cirkus treba.
Motor 6,5 litara sa 830 ks pri 9.250 o/min, uz 678 Nm pri 7.250 o/min. Za masu od 1.560 kg ili 1.620 kg i ubrzanje od 2,9 ili 3 sekunde.
Da li je to zaista tako impresivno ?
Što se tiče dizajna, da u naslovu i tekstu ne piše da je u pitanju Ferrari, kao i da na vozilu nema značke Ferrarija, ja nikada ne bih pomislio da je ovo Ferrari.
Prednji kraj jako podsjeća na nekadašnji Ferari Dajtonu i to nije slučajno. Taj auto sam prvi put vidio u kultnoj krimi seriji „Poroci Majamija“.
Mnogo si zajedljiv u poslednje vreme.
Ja „zajedljiv“? Zato što me ne impresionira dizajn ovog vozila ? Postoje mnogi modeli Ferrarija koji su dizajnerski prave skulpture. Ali, ovaj nije jedan od tih. Što se tiče ovog motora, ja ne sumnjam da njegov V12 atmosferski motor od 6,5 litara ima prelep zvuk, ali, isto ubrzanje kao ovaj Ferrari ostvaruje, primera radi, i Maserati MC20 sa V6 turbo motorom od samo 3 litra sa 630 ks, koji pri tome ima i veći obrtni moment (730 Nm). I „zajedljiv“ sam jer me ne impresioniraju perfomanse ovog Ferrarija, u toj klasi vozila kojoj on pripada ? Da je u pitanju… Pročitaj više »
Bez kompresora jeste!
Danas svaki bolji Kinez – elektricni – ima ove performanse. Ali samo kratkotrajno dok se baterija ne potrosi! 🙂
„Dodici Cilindri“ – lep auto ali nije bas perfektan! U pogledu sa strane ima proporcije klasicnog rodstera – dugacka hauba, kabina pomerena do same zadnje osovine i veoma kratak rep. Mislim da bi njegov dizajn mogao da bude moderniji. Prednji kraj lici na staru Daytonu iz 70-tih. Razlika je da je Daytona imala napred srebrnastu traku a ne crnu. Kratki ali visoki „klobuk“ iznad zadnjih tockova nije ni malo lep – trebalo je da bude razvucen u duzinu i da sugerise duzi zadnji deo i tako bolje proporcije. Pogledajte gde mu je motor – povucen unazad u centralnu poziciju iza… Pročitaj više »
Auuu, koliki filter vazduha 😂🤣😂
Ovaj dizajn mi ne da mira, moram jos nesto da kazem: ceo auto deluje „istegnuto“, kao jazavicar! Onaj luk preko zadnjih tockova trebalo bi obavezno izduziti da prikrije suvise dugacak srednji deo karoserije – izmedju osovina. Ova disproporcija je posledica konsekventne centralne pozicije motora na koju se nastavlja kabina. To je bilo neizbezno ali je zadatak dizajnera da to zamaskira takodje neizbezan! Dizajner je uradio upravo suprotno – ucinio je zadnji deo upadljivo kratkim a srednji deo izuzetno dugackim! Proporcije su katastrofalne.
Ovo je prvi put da sam dizajnom Ferrarija sasvim nezadovoljan!
Ko o cemu – Matija o dizajnu! 🙂 Na donjoj slici je poredjenje novog Ferrarija sa jednim starim italijanskim modelom iz 60-tih godina: proizvodjac je Iso Grifo a konstruktor Bizzarini, model 5300 GT. Oba automobila imaju isti koncept – motor napred u centralnoj poziciji. Stari majstor je kreirao karoseriju sa perfektnim balansom prednjeg i zadnjeg dela, harmonicna talasasta linija perfektno sakriva dugacak srednji deo karoserije. Sa ovim uzorom Ferrari bi mogao da izgleda mnogo lepse!
Dijelim isto mišljenje.Zadnji kraj je „amputiran“ za bar 30 centimetara. Interesantno je da ovaj stil fura Zagato.Bilo da se radi o Alfi, Ferariju, Aston Martinu,… Oni njega pozadi prekrate i naprave od njega kao što kažeš „jazavca“.