Da li je bioetanol alternativno rešenje za sintetička goriva posle 2035?

Nakon što im je dugo „prećeno“ potpunom zabranom nakon 2035. godine u Evropi, vozila sa termičkim motorima su „našla“ malo nade.

Pod pritiskom nekoliko zemalja, počevši od Nemačke, Evropska Unija je ostavila otvorena vrata upotrebi ugljenično neutralnih goriva kao alternative za čisto električna vozila ili vozila sa gorivnim ćelijama.

Ali tačna definicija ovih „klimatski neutralnih“ goriva ne bi trebalo da bude utvrđena pre naredne godine. U ovom trenutku, ona je još uvek predmet žučnih diskusija između različitih država članica.

Za Nemačku, samo čisto sintetička goriva, poznata nekima kao e-goriva, koja je posebno razvio Porsche, treba da budu odobrena. S druge strane, za osam drugih zemalja, uključujući Italiju, Poljsku i Rumuniju, biogoriva iz biljaka, koje hvataju CO2 tokom fotosinteze, ne bi trebalo prebrzo da se eliminišu.

Da bi pokušao da ubedi Francusku da se pridruži ovoj koaliciji, bioetanolski kolektiv je sproveo istraživanje. Testirao je tri vrste superetanola E75, u kojima je trenutno korišćeni bezolovni fosilni benzin zamenjen drugim benzinom obnovljivog porekla, do 25%.

Ostatak, 75%, je udeo etanola sadržanog u proseku tokom godine, sa stopom koja varira između 65% zimi, da bi se olakšalo hladno pokretanje, i 85% tokom drugih godišnjih doba.

Jedna od ove tri mešavine zapravo uključuje sintetsko gorivo, koje zahteva složen proizvodni proces, kombinujući CO2 „uhvaćen“ iz vazduha i vodonik. Ali za sada jedva da je prešao eksperimentalnu fazu, njen veliki proizvodni kapacitet je i dalje neizvestan, a očekuje se da će cene biti prilično visoke. Stoga su razmotrene dve druge alternative koje je lakše primeniti.

Prvi koristi derivat etanola pretvoren u klasičan ugljovodonik hemijskim procesom za dobijanje bezolovnog benzina. Druga koristi biogorivo, ili biodizel, koja je rezultat transformacije biomase, uglavnom korišćenih ulja za kuvanje.

U svakom slučaju, testovi sprovedeni na klupama sa valjcima pokazali su se ohrabrujućim. Budući standard Euro 7 mogao bi se ispoštovati bez poteškoća, sa ukupno boljim rezultatima od onih zabeleženih na ekvivalentnom vozilu sa pogonom na bezolovni E10. Međutim, pokazalo se da je gorivo koje koristi derivat etanola (E75 ETG) manje dobro u pogledu čestica (PN 10), do te mere da je u ovoj oblasti bilo manje dobro od konvencionalnog benzina.

Ali ostaje ispod regulatornih pragova, a već omogućava smanjenje drugih zagađivača. Stoga ga ne bi trebalo nužno eliminisati prebrzo, posebno zato što bi to bio „možda najkompatibilniji proizvod sa trenutnom flotom“ prema Mikaelu Matratu, menadžeru projekta goriva u Francuskom institutu za naftu i energiju (IFPEN).

Kao i druga proučavana goriva, E75 ETG bi takođe značajno smanjio emisije CO2 koje doprinose globalnom zagrevanju. Po ovom pitanju, sadašnji E85 se već ponosi napredovanjem svake godine. U 2022. godini, to bi omogućilo smanjenje emisije gasova staklene bašte za 78% u poređenju sa benzinom, u poređenju sa samo 50% u 2011. godine.

Međutim, ove brojke treba uzeti sa rezervom jer dolaze od ePure-a, organizacije odgovorne za odbranu etanola u Evropi.

Cilj koji teži bioetanolski kolektiv nije da se direktno takmiči sa električnim vozilima. „Mislimo da je to veliki deo rešenja“, kaže Silvain Demoures, generalni sekretar Bioethanol France (ranije SNPAA). Ko dodaje: „Ali 100% električna energija nam se ne čini optimalnom. Veruje se da će biti oko 20 odsto vozila koja će morati da budu i elektrifikovana i da rade na tečna goriva.

„Modeli pokretani obnovljivim bioetanolom zamišljeni za 2035. ne bi bili samo sa termičkim motorom. Svi bi oni bili plug-in hibridi. Prema studiji IFPEN objavljenoj 2022. na inicijativu SNPAA, njihova manja baterija, dakle manje zagađujuća za proizvodnju, čak bi im omogućila da ispuštaju manje CO2 od čisto električnog ekvivalenta tokom čitavog životnog ciklusa od 150.000 km.

Što se tiče dostupnosti ovih novih goriva, favorizovala bi potreba da se vazdušni transport učini boljim. Proizvodnja biogoriva ili e-goriva za avione će u stvari „nužno proizvoditi goriva za koja moramo pronaći izlaz“, objašnjava Aubin Desoteux-Gilson, menadžer misije goriva u Bioethanol France. Prema ovom sektoru, korišćenjem 1% neto poljoprivredne površine, bilo bi moguće pokretati 5 miliona automobila na E85 u Francuskoj. Dovoljno da pokrije više od 15% voznog parka u 2035. godini…

Naravno, pod uslovom da potrošnja ne prelazi 3,5 l/100 km, što podrazumeva redovnu upotrebu u električnom režimu ovih budućih „E85“ plug-in hibrida. Međutim, prema nedavnom izveštaju EU, stvarna potrošnja ovog tipa motora danas je bliža 6 l/100 km.

Međutim, čini se da je glavna zamka ovog projekta nedostatak interesovanja među proizvođačima automobila za etanol u Evropi. Čak je i njegov glavni branilac u Francuskoj, Ford, nedavno smanjio svoju ponudu napuštajući „E85“ verziju Pume, koja je ipak bila njegov najprodavaniji model u Francuskoj. Može li se situacija promeniti do 2035. godine?

Za sada se čini da se ne krećemo u ovom pravcu, jer je većina investicija usmerena na 100% električnu energiju. Bioetanolski kolektiv, međutim, vidi nekoliko tračaka nade. Prema njihovim rečima, popuštanje standarda Euro 7 „daje prilično značajne izglede za povraćaj ulaganja za proizvođača koji bi danas uložio malo novca u odobravanje originalnih automobila E85.

Pored toga, u Francuskoj, vodećem tržištu etanola u Evropi, korišćenje ovog goriva će omogućiti da se smanji 40% emisije CO2 za obračun poreza na službena vozila od 1. januara 2025. Do sada je ovo smanjenje važilo samo za ekološku kaznu (ekološki malus). Ali najpozitivniji znak bi mogao doći iz Brazila, gde se etanol masovno koristi u svom sirovom stanju (E100).

Toyota i Stellantis su zaista najavili razvoj flexfuel plug-in hibridnih modela namenjenih prvenstveno Južnoj Americi. Čak i ako standardi protiv zagađenja ostanu drugačiji, ovaj kontinent se otvara za modernije motore nego ranije. Dovoljno da se mnogo lakše zamisli dolazak u Evropu nego pre nekoliko godina.

AutoRepublika

Fotografije: Collective du bioéthanol

(141)