Za razliku od mnogih evropskih proizvođača automobila, većina kineskih proizvođača očigledno želi da nastavi rad na dva koloseka u dužem vremenskom periodu: pored povećanja elektromobilnosti za visoko razvijena tržišta, takođe žele da se drže tehnologije motora sa unutrašnjim sagorevanjem za tehnički manje razvijene zemlje. Kako prenosi Automobilwoche, alternativna goriva kao što su sintetička iliti e-goriva će se sve više koristiti u ove svrhe.
„Vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ostaće razvojni put za automobilsku industriju dugo vremena“, navodi se u dokumentu kineskog Ministarstva za ekonomska pitanja, prenosi Automobilwoche. Kineski proizvođači bi u budućnosti mogli ne samo da napadnu etablirane proizvođače automobila kada su električni automobili u pitanju, već i masovno pokušavaju da zauzmu veći udeo u prodaji vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Ali to ne znači da Kinezi žele da koriste vozila sa unutrašnjim sagorevanjem kao i obično. „Konvencionalni motor sa unutrašnjim sagorevanjem će nestati u narednih nekoliko godina“, kaže Johen Sibert, generalni direktor kompanije JSC Automotive. Međutim, barem za sada, nastaviće da živi delom u ekonomičnim hibridnim vozilima, a delom u vozilima koja će se u budućnosti pogoniti sintetičkim gorivima.
Kina očigledno želi da ih proizvodi u velikim razmerama u svojoj zemlji. „Kina iscrpljuje sve mogućnosti da smanji uvoz energije. Zato se i vlada oslanja na sintetička goriva koja se proizvode u zemlji“, kažu u Ministarstvu ekonomije.
(Primedba redakcije: u sintetička goriva ubraja se i alkohol koji se odnedavno forsira na inicijativu kineske države)
Kina ciljano traži saradnju sa zapadnim proizvođačima
Sve veća saradnja sa afirmisanim zapadnim proizvođačima očigledno ima za cilj da pomogne kineskim proizvođačima. Najveći nemački proizvođači automobila već dugo sarađuju sa kineskim kompanijama. Dok su Kinezi često veoma dobro pozicionirani kada je reč o softveru i elektrifikaciji, nemački proizvođači automobila imaju višedecenijsko iskustvo u razvoju motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
U Evropi se veoma kontroverzno raspravlja o temi sintetičkih goriva. Automobilwoche piše: „Pristup koji koristi sintetičko gorivo i motore sa unutrašnjim sagorevanjem je do sada dobio relativno malu podršku u Nemačkoj. Argument: mnogo energije se gubi zbog konverzije goriva i konvencionalne tehnologije sagorevanja”. Za proizvodnju je neophodan vodonik, koji se zauzvrat mora dobiti iz obnovljivih izvora energije, tako da ovo ima smisla iz klimatske perspektive. Ovo zahteva znatno veće količine električne energije nego korišćenje energije iz baterije.
Međutim, napor potreban za nadogradnju elektroenergetskih mreža bio bi manji ako bi se sintetička goriva koristila kao druga komponenta pored električne mobilnosti. Oni su trenutno jedini način da se zaliha vozila sa unutrašnjim sagorevanjem učini klimatskom prihvatljivom na srednji rok. Međutim, upitno je da li će potrebne količine veštačkih goriva ikada biti dostupne.
Međutim, u zavisnosti od brenda, kineski proizvođači takođe imaju različite pristupe ponderisanju i na kojim tržištima se promovišu tipovi pogona. „Na domaćem tržištu, kineski proizvođači napadaju svoje etablirane konkurente prvenstveno električnim automobilima. Na manje razvijenim tržištima, oni bi u budućnosti mogli sve više da se takmiče sa tehnologijom motora sa unutrašnjim sagorevanjem“, piše Automobilwoche.
AutoRepublika
(113)
Kao i uvek do sada, Kinezi dalekometno misle i rade! Njihova razvojna strategija ide u vise pravaca: baterija, vodonik, sinteticka goriva, alkohol. Sve mora da bude ekoloski cisto! Diskusije o kolicini i ceni energije potrebne za proizvodnju vodonka, sintetickog benzina i alkohola su absurdne – energija za njihovu proizvodnju dolazi sa neba a ne iz uticnice!
Ko li je taj sto misli drugacije – i zasto?
Drži prijatelja blizu, drži neprijatelja još bliže.
Zapad je uvideo da Istok brzim koracima napreduje, a Istok je uvideo da im je ime istočno, i da će se to ime lakše probiti / uzdići uz Zapadno ime.
Win WIn za sve, ali nekako mi se čini da će Istok više dobiti.
Pitanje „da li je Kina neprijatelj ili nije“ zahteva pre svega psihoanalizu Zapadne civilizacije. Zapadnjaci, EU i USA, jos uvek ne mogu da se oslobode osvajackog i kolonijalnog mentaliteta, USA uz to ima i robovlasnistvo u svojoj kratkoj istoriji! Sa takvim mentalitetom, svako ko pokusa da sa njima bude ravnopravan bice automatski proglasen za neprijatelja! Osnovni zakon kapitalizma – slobodna konkurencija na trzistu – odjednom se brise preko noci, onog momenta kada Kinezi postaju ravnopravan konkurent. Toliko o principijelnosti Zapada.