Zanimljivost dana: Volkswagen je imao „Mini“ pre Minija

Postoji ono verovanje da je Volkswagen konstrusaoo modele Type 1 (Buba) i Type 2 (Microbus) i da onda ništa nije radio sve do dana kada je Golf stigao u izložbeno-prodajne salone. Situacija naravno nije baš tako crno-bela, pošto su postojali i drugi serijski modeli (Type 3, Karmann-Ghia, 411/412), ali je posebna priča koliko je nemački gigant investirao u razne projekte sa ciljem da zameni „Bubu“.

Većina nije dala rezultate, mada su neki kasnije ušli u serijsku proizvodnju na drugim kontinentima, ali bi se mogla napisati poduža knjiga o raznim prototipovima i konceptima koji su kompletirani između dana kada je debitovala Buba i momenta kada je prvi Golf sišao sa proizvodne trake.

U današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo na kratko analizirati jedan takav model. Doduše, on nije trebalo da bude zamena za Bubu već da bude pozicioniran ispod nje, ali da je ušao u serijsku proizvodnju, koncept EA48 mogao je da donese jednaku revoluciju kao što je to učinio Mini nekoliko godina kasnije.

Mini se danas smatra osnivačem klase modernih gradskih četvorotočkaša. Inžinjer Alek Isigonis je dobio zadatak od BMC-a (British Motor Corporation) da osmisli mali automobil koji će pritom biti jako prostran, pouzdan, ekonomičan i naravno jeftin. Mini je doneo karakteristike kao što su poprečno napred postavljen motor, pogon na prednje točkove i mogao je da komotno smesti četvoročlanu porodicu i pored svoje skromne dužine od svega tri metra.

Ali Britanci nisu bili jedini koji su radili na takvom projektu i slične ideje je imao i Volkswagen. Prodaja Bube još uvek nije bila toliko velika da osigura budućnost brendu, pa je pala odluka da bi ponudu trebalo proširiti na još jedan automobil manjih dimenzija. Razvoj na njemu je počeo 1953. godine i za razliku od Bube, Porsche nije bio uključen u celu priču.

Posao je dopao ruku inženjera Gustava Majera, što znači da je EA48 zapravo bio prvi Volkswagen za čiji razvoj nije bio zaslužan neko drugi. Majer nije želeo samo umanjenu Bubu, već je EA48 napravljen sa potpuno drugačijom konstrukcijom. Šasija je bila samonoseća, pogon na je bio na prednje točkove, a motor s vazdušnim hlađenjem je postavljen napred.

Mekfersonovo ogibljenje, koje je debitovalo svega četiri godine ranije, po prvi put je viđeno na nekom automobilu s pogonom na prednje točkove. Sve su ovo karakteristike koje će Mini imati kasnije, mada moramo spomenuti da je britanski model imao poprečno postavljen motor, što nije bio slučaj kod ovog Volkswagena.

Nismo sigurni ko je bio zaslužan za stil, ali je i on bio jednako revolucionaran u svoje vreme. Mnoge linije će ličiti na kasniji Mini, što posebno važi na račun farova i krova. Volkswagen je želeo da uštedi na troškovima, pa tako EA48 nije imao bočna stakla osim na vratima, a ni vrata prtljažnika se nisu mogla otvoriti. Majer će kasnije reći da su ovi detalji biti rezervisani samo za prototip i da je priča trebalo da bude drugačija sa serijskom modelu.

EA48 je, inače, pokretao benzinac sa dva cilindra radne zapremine 600 „kubika“ sa osamnaest konjskih snaga, što mu je omogućavalo maksimalnu brzinu od oko 100 km/h. Menjač je bio četvorostepeni manuelni dok je težina vozila iznosila svega 570 kilograma. Zanimljivo je da je Majer želeo da testira i dizel, ali nije dobio odobrenje od čelnika nemačke firme.

Testovi su pokazali da je EA48 jednako prostran kao i „Buba“, a pri tom je bio jednako brz i za oko 30% ekonomičniji. Detalj na račun prostora je bio dosta impresivan kada se zna da je ovaj koncept bio dugačak svega 3,3 metra ili za čak 800 mm kraći od „Bube“. Njegov najbliži rival po dimenzijama bi bio Fiat 600, a ironičan je i detalj da je Volkswagen planirao da nazove i svoj novitet 600 po zapremini motora.

Testovi su bili veoma zadovoljavajući osim jednog podatka. Naime, EA48 je bio sklon pregrejavanju pošto su inženjeri originalno ugradili mali ventilator. Volkswagen će pronaći pomoć u Porscheu i pozajmiće jedan od njegovih ventilatora, što će se ispostaviti kao jedini način na koji je veliki Porsche igrao ulogu u razvoju ovog koncepta.

Iako će EA48 detaljno biti testiran i spreman za serijsku proizvodnju oko dve godine, predsednik Volkswagena Hajnc Nordhof je na kraju otkazao planove iz dva razloga. Jedan od njih je bio onaj da je „Buba“ iznenada postala jako popularna i počela da se prodaje u rekordnim brojevima, ne samo u Evropi već i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prvi čovek firme se bojao da bi EA48 mogao da krade prodaju, a samim tim i profit pošto bi bio značajno pristupačniji za kupovinu. Međutim, čini se da je mnogo veću ulogu igrala politika i to pretežno nemački ministar ekonomije po imenu Ludvig Erhard. On je navodno upozorio Volkswagen da bi njegov projekat malog gradskog automobila odveo u stečaj kompaniju Lloyd, koja se takmičila u istoj kategoriji, i to bi rezultiralo u velikom broju izgubljenih poslova.

Istraživanja su navodno pokazala da bi se EA48 prodavao značajno bolje do te mere da bi Lloydova prodaja pala i zbog toga morao da zatvori vrata. Ovu priču nije rekao sam Erhardt već industrijalac Karl Borgvard, koji je bio osnivač i vlasnik firme Borgward, a ona je u svom vlasništvu imala spomenuti Lloyd.

Bez obzira šta je istina, nemački proizvođač vozila je zvanično prestao sa razvojem EA48 u februaru 1956. godine. Jedan prototip je poslat pod presu, a onaj preostali sačuvan i danas se može videti u Volkswagenovom zvaničnom muzeju u Volfsburgu.

Mnogi smatraju da su Nemci propustili veliku priliku da naprave svoj „Mini“, posebno zato što je Lloyd i tako otišao u stečaj 1963. godine. Britanski Mini će na kraju imati karijeru dugačku više od četiri decenije u originalnom izdanju i privući 5,3 miliona kupaca, a takođe je osnovao i istoimeni zaseban brend koji posluje do današnjeg dana. Malo je falilo da istorija bude drugačija i da takav uspeh pripišemo Volkswagenu…

Zoran Tomasović

(2123)