Zanimljivost dana: Isplivao redak prototip Yuga u Americi

Taman kada pomislimo da smo napisali sve šta se može reći o Yugu, uvek procure neke nove informacije koje nas vraćaju u stara vremena. Tema našeg mališana u Sjedinjenim Američkim Državama je nešto o čemu smo toliko pisali na sajtu Auto Republike, a istorijske knjige kažu da je u periodu od 1985. do 1992. godine isporučen 141.651 primerak. Yugova najveća prodajna karakteristika je bila njegova famozna početna cena od 3.990 dolara (oko 10.900 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), čime je bio ubedljivo najjeftiniji novi četvorotočkaš „preko bare“.

Ideja o uvozu u Sjedinjene Američke Države je nastala 1982. godine kada je američki industrijalac Miro Kefurt kontaktirao Zastavu i osnovao firmu Yugo Cars Inc. Naš automobil je zvanično predstavljen na Salonu automobila u Los Anđelesu 1984. godine, a tamo je privukao pažnju još jednog industrijalca. Reč je o Malkomu Briklinu, koji je ranije bio ključna osoba za uvoz Subarua na američko tlo i tražio je novi projekat. Briklinu se dopala ideja i otkupio je pravo na uvoz Yuga, a ostatak je istorija. Naš automobil se uvozio sve do 1991. godine kada je avantura završena iz već poznatih ratnih razloga, a preostali neprodati primerci su dobili novu dokumentaciju da se vode kao modeli za 1992. godinu.

Većina misli da se tu završava priča sa Yugom i Jenkijima, ali nije baš tako. Briklin je opet kontaktirao Zastavu krajem devedesetih godina i želeo da uspostavi uvoz „preko bare“. Znao je da je Yugo bio izuzetno zastareli automobil i da su mu potrebne velike promene ukoliko želi da ostvari komercijalni uspeh. Iz tog razloga je finansirao razvoj novog prototipa nazvanog Euro. Možete da ga vidite na priloženim fotografijama, a već na prvi pogled je jasno da je reč o nama svima poznatom Yugu sa nosom sa modela Florida.

Međutim, mnogo veće izmene su bile na račun onoga šta nije bilo vidljivo na prvi pogled. Za početak, pokretao ga je 1,3-litarski benzinac sa 65 „konja“, a snaga se prenosila na prednje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Euro je imao i opremu koju nijedan drugi Yugo nije, kao što su klima i nekoliko dodatnih satova (za struju, pritisak ulja i slično). Ono šta je trebalo da igra ključnu ulogu u novoj prodaji američkim kupcima su veoma niski troškovi održavanja, pa je tako ulje trebalo biti menjano tek svakih 40 hiljada kilometara, a nijedno drugo ulje ili filteri pre čak 200 hiljada kilometara. Reklamiran je sa pričom da može da ubrza od nule do 100 km/h za manje od dvanaest sekundi i dostigne maksimalnu brzinu od 155 km/h.

Napravljena su četiri primerka 1998. godine, a onda poslati u grad Henderson unutar američke savezne države Nevade. Zašto baš tamo? Pa u ovom gradu sa populacijom od 317 hiljada stanovnika se nalazio najveći izložbeno-prodajni salon u Americi nazvan Ben Stepman Yugo. Prve tri priložene fotografije pokazuju Euro baš u Sjedinjenim Američkim Državama. Neki izvori kažu da je uvezen pre bombardovanja dok drugi kažu da se to desilo nakon toga, a serijska proizvodnja je trebalo da krene 2000. godine.

Međutim, kao što nam je svima poznato, fabrika u Kragujevcu je značajno oštećena tokom NATO bombardovanja, čime su sve šanse za ponovni izvoz „preko bare“ pale u vodu.

Dugo se nije javno znalo šta se desilo sa konceptom uvezenim u Ameriku, ali je na društvene mreže nedavno procurila fotografija koja ga pokazuje u gradu Žan (Jean) lokaciranom takođe u Nevadi. Možete da je vidite na poslednjoj priloženoj fotografiji. Pretpostavićemo da se automobil zapravo nalazi u okolini pošto Žan nema privatnih stanovnika već je napravljen isključivo kao industrijski grad.

Jedan izvor kaže da je Euro originalno zadržao spomenuti Ben Stepman i da je bio u njegovom vlasništvu sve do smrti. Na stranici „Yugo America Chat/Buy/Sell“ na društvenoj mreži „Facebook“ se može naći informacija da je Euro trenutno u vlasništvu osobe koja poseduje još dvadesetak Yugića (uključujući i retki kabriolet koji je izvezen u manje od 100 jedinica) i da je trenutno u procesu raspada. Takođe mu fali veliki broj originalnih delova. Vlasnik je navodno spreman da ga proda, ali traži poveću sumu novca.

Bilo kako bilo, tema je svakako zanimljiva iako nema sretan kraj, a ne sumnjamo da nije poslednja na račun jednog od najprodavanijih automobila na Balkanu…

Zoran Tomasović

(7679)