Honda otuđuje distributivnu mrežu u Americi kako bi finansirala tranziciju ka elektromobilnosti

Rukovodstvo japanskog proizvođača automobila (i čega sve srodnog ne) je zapalo u težak očaj uslovljen nemogućnošću samostalnog finansiranja kapitalno intenzivne tranzicije ka električnim vozilima. U skladu s aktuelnim sentimentom uprave je doneta odluka da se proda distributivna mreža marke u Sjedinjenim Američkim Državama.

Automobilski brendovi se širom sveta snalaze u želji da vide ko će platiti prelazak sa automobila pokretanih motorima SUS na električne automobile. U Evropi su to građani, a u SAD-u i Kanadi će to biti koncesionari. Barem je to tako definisala Hondina divizija u ovim zemljama, smanjujući stopu dobiti za skoro polovinu.

Strategije kojim pribegavaju preduzeća su raznovrsne koliko i sramotne, posebno ako znamo i uzmemo u obzir koliko je ogroman profit koji generišu proizvođači. Iz tog iznosa oni lagano mogu da pokriju ova finansijska naprezanja koje donosi tranzicija. Međutim, postoji ključna stvar za razumevanje ovog pristupa konstruktora, a ona se tiče činjenice da baterijski automobili nisu samo varijacija na temu konvencionalnih, kao što su to hibridi, već je to potpuno novi par cipela koji nameće Evropska unija, za šta su neke zemlje glasale.

Proizvođači znaju da im je u Sjedinjenim Državama i Kanadi mnogo teže da dobiju multimilionsku bespovratnu pomoć. Ako bi je i dobili, svakako bi morali da sredstva vrate, pa tamo više vole da se snalaze sami. Upravo to je ono što je Honda opredeljena da uradi u ove dve zemlje. Shodno tome, japanski entitet je poslao pismo predstavnicima distributivne mreže najavljujući smanjenje profitnih marži za ne manje od 44%.

Mera je neizbežna i poklapa se s lansiranjem nove Honde s indeksom Prologue, električnog SUV-a zasnovanog na tehnologiji General Motorsa (Ultium). „Ovo je bez presedana“ istakao je jedan od ljudi koji su bili zaduženi za izložbeno-prodajni salon, a koji nije želeo da otkrije svoj identitet, dok je drugi ukazao na „očiglednu krađu novca“. Mera koja je podigla pravi oblak prašine, pošto je nijedan drugi proizvođač nikada nije primenio. Pride, Honda je ovo rešila bez konsultacije bilo s kim.

Svi znamo da prodavci zarađuju mnogo na svakoj pojedinačnoj prodatoj jedinici, i tako je širom sveta. Ali američki i kanadski prodavci Honde sada imaju stopu dobiti koja varira između 4,5 i 8%. Niža vrednost se odnosi na američki Civic i CR-V, a viša vrednost se odnosi na novi Prologue. Trgvoci će zaraditi mnogo manje ako daju veći deo proizvođaču. Da damo primer na temelju kog je najlakše sagledati dubinu problema. Naime, ako jedan od njihovih modela košta 45 hiljada dolara (oko 41,5 hiljada evra), primenom procenta najniže marže, dolazimo do zaključka da bi trgovci inkasirali bruto sumu od oko 1,6 hiljada evra.

Ali novopreduzetom merom, stopa profita  je smanjena do dva procenta, ili upola, pa bi u gornjem primeru „dognam-prodam lik“ zaradio tek nešto više od 800 evra. Kanadski distributeri očekuju obeštećenje od Honde, ali ako ga nema, onda će pokucati na vrata suda. Pride, ovo nije jedini konflikt koji je Honda otvorila u svetu. Japanci su pre tri godine prešli na agencijski model poslovanja u Australiji, uspostavljajući pravilo fiksnih cena bez popusta, plaćajući nadoknade koje nisu zadovoljile distributere i zbog kojih je konstruktor naposletku i tužen. Jasno je da prelazak na električni automobili predstavlja kamen oko vrata mnogim zvučnim imenima globalne automobilske industrije.

AutoRepublika

(69)