Šef Mercedesa kaže da njima, za razliku od Francuza, nije potrebna carinska zaštita od Kineza

Politički vrhovi tela Evropske unije su veoma rečiti kada se priča o slobodnoj trgovini, ravnopravnim tržišnim uslovima, demokratiji i slobodi. Naravno, sve dok primena tih načela ne počne da košta države članice. Tako i postoje planovi EU da u doglednoj budućnosti carinama optereti kineske električne automobile, sve kako bi se obezbedili povoljniji uslovi za lokalne proizvođače da nastave s obesmišljavanjem ušteđevine kupaca. Ali, onda je šmekerski istupio šef Mercedesa, Ola Kelenijus…

Njegov stav se može sažeti u svega par reči: „Mi kao kompanija ne tražimo zaštitu na tržištu.“

Evropski proizvođači automobila su važni igrači na globalnom tržištu već decenijama unazad. Ali, sa sve većim fokusom na električne automobile, proizvođači iz Kine preuzimaju deo kolača. Komisija EU optužuje kinesko rukovodstvo da nelegalnim subvencijama daje prednost lokalnim proizvođačima, pa će Evropljani shodno tome, u narednim mesecima odlučiti da li će uvesti veće uvozne dažbine na električne automobile sklopljene u Kini.

Ali nemačka automobilska industrija nije baš oduševljena ovim planovima, kao što je šef Mercedes-Benza Ola Kelenijus razjasnio. Umesto toga, pozvao je Komisiju EU da snizi carinske stope na električne automobile uvezene iz Narodne Republike Kine. „Ne dižite carine. Baš se ne slažem, mislim da bi trebalo da idemo drugim putem, odnosno da bi bilo dobro, naprotiv da spustimo carine“, rekao je on za Financial Times.

EU je, zauzvrat, nedavno preduzela prve korake da možda čak i retroaktivno uvede carine na kineska električna vozila. Dok francuski proizvođači automobila kao što je Renault nemaju velika preduzeća u Kini i vode kampanju za izolaciju proizvoda na četiri točka iz te države, dotle se nemački proizvođači automobila u velikoj meri baš oslanjaju na poslovanje u Kini. Oni se zato plaše eventualne odmazde kineske vlade.

Konkurencija sa Kinom u dugoročnim okvirima analizirano, pomaže evropskim proizvođačima u težnji da proizvode bolje automobile, rekao je Kelenijus. Protekcionizam vodi stvari „u pogrešnom pravcu“. Stoga bi obe strane trebalo da rade na uspostavljanju uslova tržišne konkurencije, na temelju kojih bi obe strane profitirale.

Želja kineskih kompanija da izvoze u Evropu predstavlja „prirodan razvoj konkurentskih odnosa, i on se mora dočekati boljim proizvodima, boljom tehnologijom i većom fleksibilnošću“, rekao je menadžer iz Švabije. „Ovo je tržišna ekonomija. Pustimo da neometano takmičenje ide svojim tokom.“

Rezon i zalaganje Mercedesa nije utemeljeno samo u značaju kineskog tržišta u smislu generisanja prihoda, već je oko petine kapitala diva iz Štutgarta u vlasništvu kineskih proizvođača vozila. Pričamo o kompanijama po imenu Geely i BAIC.

Komisija EU od oktobra istražuje kinesku praksu subvencionisanja tamošnjih proizvođača EV. Odluka o tome da li će carine biti uvedene zarad navodne zaštite proizvođača iz EU zavisi od rezultata te istrage koju komisija sprovodi. Očekuje se da će povezani procesi biti završeni do novembra.

„Nismo ovo tražili“, rekao je Kelenijus, misleći na planove komisije EU. „Mi kao kompanija ne tražimo zaštitu, a verujem da ni najbolje kineske kompanije ne traže zaštitu. Oni žele da se takmiče u svetu kao i svi drugi.”

Istorija nas učit tome kako protekcionizam ne vodi dugoročnom uspehu, rekao je menadžer. „Otvaranje tržišta je dovelo do prirasta prosperiteta i blagostanja, posebno u ekonomskom čudu Kine, koje je izvuklo stotine miliona ljudi iz siromaštva.“

Kineski električni automobili prilikom uvoza u Evropu, trenutno podležu carinskoj stopi od 10%. S druge strane, evropski proizvođači automobila plaćaju 15 odsto kada izvoze u Kinu. Većina nemačkih modela koji se prodaju u Kini, upravo se tamo i proizvode.

AutoRepublika

(223)