Zanimljivost dana: Da li se sećate famoznih „276 KS“ u japanskim automobilima?

Japanci imaju imidž i reputaciju da su veoma uredni, organizovani i odgovorni za svoje postupke. Kada se spomene ova ostrvska država, uvek mi je u sećanju scena sa poslednjeg svetskog prvensta u fudbalu kada su ostavili svlačionicu urednijom nego što su je zatekli, što nije bio slučaj sa ostalim fudbalskim reprezentacijama.

Današnja tema je o automobilskoj industriji, ali u neku ruku, takođe je povezana sa tim koliko su Japanci odgovorni i organizovani. Pričamo o nenapisanom dogovoru između automobilskih proizvođača kada je snaga motora ograničena na 276 „konja“…

Čak i ako niste upoznati sa ovim „pravilom“, sigurno ste primetili da ni jedan japanski model nije razvijao više od 276 „grla“ tokom devedesetih godina prošlog veka. Da se to desilo jednom, možda bi i bila slučajnost, ali kada je reč o brendovima bez neke povezanosti, onda je previše često da bi bila slučajnost iako ne potoji nikakav dokument za suprotno.

Kako pišu kolege sa sajta „The Japan Times“, ideja o takvom dogovoru se desila tokom sedamdesetih godina kada se nekada razrušeni Japan oporavio i na ulicama je odjednom bilo mnogo vozila na dva i četiri točka. Samim tim se rodio i novi trend nazvan „bosozuku“, a reč je o huliganima koji su divljali ja javnim putevima za volanima motocikla i automobila sa ciljem da naprave što veći haos.

U jednom momentu broj stradalih u saobraćaju se popeo na deset hiljada ljudi na godišnjem nivou, pa je automobilska asocijacija japanskih proizvođača JAMA predložila firmama da ograniče maksimalnu brzinu vozila na 180 km/h.

Javnost je prihvatila ovaj predlog, ali to nije rešilo problem. Sledeća preporuka ove ogranizacije je bila da smanji snagu motora na „samo“ 276 „konja“. Zašto baš toliku snagu? Nikada nismo saznali tačan odgovor, ali se takav predlog rodio baš u vreme kada je Nissan predstavio novu generaciju modela Fairlady Z i igrom slučaja je razvijao baš 276 „grla“. Predlog je stupi na snagu 1989. godine i odnosio se samo na modele koji su se prodavali na japanskom tržištu. Toyota, Honda, Nissan, Mitsubishi, Subaru i ostali proizvođači iz „zemlje izlazećeg Sunca“ su se složili.

Kao što smo spomenuli, ovaj dogovor nije bio nikakav zakon, pa čak ni na papiru napisan, već samo „džentlimensko rukovanje“, pa samim tim nije trebalo da prođe dugo vremena pre nego što se neko našao da ga prekrši. Naravno, nezvanično, pošto je takav automobil i dalje reklamiran kao da razvija 276 konjskih snaga, iako je u realnosti bio daleko moćniji. Lista je zapravo poduža i takvi modeli su oglavnom stupili na scenu sredinom devedesetih godina.

Primera radi, čuveni Mitsubishi 3000GT, ili kako ga je Japan poznavao pod imenom GTO, mogao se pohvaliti sa 320 „grla“ u Sjedinjenim Američkim Državama, ali sa „samo“ 276 konjskih snaga kod kuće. Slična je situacija i sa modelom Nissan 300ZX Turbo, koji je „preko bare“ imao 300 „konja“, ali 24 „grla“ manje u Japanu. Najčešći prekšilac je zapravo bio Subaru, posebno u vreme kada je krenuo da predstavlja još ekspremnija dela modela Impreza.

Do kasnih devedesetih godina je tehnologija na račun bezbednosti napredovala do te mere da je broj stradalih na putevima značajno počeo da opada u Japanu. Honda će postati prva firma koja je javno prekšrila dogovor. Desilo se to u oktobru 2004. godine kada je debitovala nova generacija modela Legend (Acura RL na američkom tržištu), a luksuzna limuzina je reklamirana sa 300 „konja“ iz novog 3,5-litarskog motora.

Godinu dana kasnije, i prvi čovek organizacije JAMA će izaći u javnost i reći da ne postoje jasni dokazi o vezi između brzine i broja smrtnih slučajeva. Samim tim džentlemenski dogovor je prestao sa radom i od tada smo videli da se snaga četvorotočkaša u Japanu otela kontroli.

Eksperti će kasnije reći da je zamisao bila dobra, ali realizacija slaba. Ipak, urednim Japancima nije trebalo dugo vremena da povećaju bezbednost čak i sa rastom broja vozila na ulicama i još uvek problema sa huliganima „bosozuku“…

Zoran Tomasović

(3675)