AR pijaca klasika: Surf’s Up

Tema koja obrađuje pitanje šta se smatra luksuzom u mnogim državama je uvek bila veoma zanimljiva iz prostog razloga što ne postoji samo jedan tačan odgovor. Primera radi, u američkoj saveznoj državi Teksas, pikap kamionet se smatra mnogo većim kultnim, statusnim simbolom nego neki model od strane Rolls-Roycea ili Bentleya.

Pre više od sedamdeset godina je postojao još jedan trend kojem su se Jenkiji divili. Pričamo o vozilima nazvanim kratko i jasno „Woody“ ili „drveni“, a lako je videti zašto je tako.

Naime, Woody bi obično imao školjku obloženu drvetom, zatim kontrolnu tablu od istih materijala i još mnoge detalje u enterijeru koji su napravljeni isključivo od drveta. Takvi automobili su bili najpopularniji u Kaliforniji među surferima, ali većina onih vlasnika koji su ih posedovali su imali uglavnom reči kritika.

Kao što nam je poznato, drvo na otvorenom vremenu zahteva dosta održavanja, a čak i u takvim uslovima, pokazuje godine veoma brzo. Automobilski proizvođači su u većini slučajeva poslali svoje modele samostalnim kućama i oni bi onda kompletirali proces prerade. Izuzetak je bila jedino korporacija Ford sa svojim brendovima Fordom i Mercurijem, koja je imala sopstvenu diviziju za takav posao.

Za današnju pijacu smo izabrali baš jedan takav Ford i to onaj pod nadimkom „Shoebox“ (Kutija za cipele). Reč je o prvom posleratnom Fordu i proizvodio se od 1949. do 1951. godine. Pokazao se velikim komercijalnim uspehom i osigurao je budućnost kompaniji u vreme kada je Ford bio u teškoj finansijskoj situaciji. Štaviše, Ford će završiti 1949. godinu kao bestseler „preko bare“, što je bio prvi put još od Modela T da nadmašuje rivalski Chevrolet.

Nudio se u dosta konfiguracija kao što su limuzina sa dvoje i četvoro vrata, zatim kao kupe, kabriolet i na kraju kao karavan. Woody je uglavnom bio rezervisan za karavansko izdanje i to konkretno za verziju sa tri reda sedišta.
Bez obzira koliko je Shoebox bio moderan, ipak je postojala jedna kategorija po kojoj je pokazivao godine. Odnosilo se to na motore i većina je bila stara skoro dve decenije.

Standardan 3,7-litarski benzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji je razvijao 95 konjskih snaga dok je opcioni 3,9-litarski „osmak“ bio za pet „grla“ moćniji (uz nešto veći obrtni momenat). U samom početku je bio dostupan samo trostepeni manuelni menjač da bi automatik sa istim brojem stepena prenosa bio dodat u ponudu 1951. godine.

Za današnju pijacu smo izabrali Woody iz 1951. godine i trenutno se nalazi u gradu Hantington Bič unutar američke savezne države Kalifornije. Do sada je prešao 67.200 kilometara, a reč je o verziji sa moćnijim od dva motora. To znači da mu je potrebno oko sedamnaest sekundi da ubrza od nule do 100 km/h, a maksimalna brzina iznosi 136 km/h.

Prodavac napominje da je automobil u originalnom stanju prodat baš u Kaliforniji i tamo je opstao većinu karijere, a prošao je kroz detaljan proces restauracije 2006. godine. Tada je zamenjeno svo drvo, a suvo vreme u Kaliforniji je svakako pozitiva. Pored drvenih detalja, Woody se smatrao prestižom zahvaljujući dosta implementiranog hroma, kožnim sedištima i sličnim detaljima.

Aukcija je trenutno u toku, a najviša od osam ponuda iznosi 22.500 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(82)