AR test: Renault Arkana 1.3 TCe 160 Esprit Alpine

Zimska konfekcija

Na tržištu tek dve godine, model Renault Arkana, iz nekog meni neshvatljivog razloga u Srbiji nazvan Megane Conquest, lagano je osvežen. Razloge treba tražiti u jakoj kućnoj konkurenciji, kao i osetnom padu prodaje.

2021. godine Renault Arkana lansiran je uz zvuke fanfara, no nije trebalo dugo čekati pa da potražnja za njim počne gubiti na brzini! U poređenju s 2022. godinom prodaja je u 2023. opala za nekih 6 %, razloge za to treba tražiti u dolasku modela Austral, sličnih dimenzija ali znatno modernije koncepcije i privlačnije unutrašnjosti.

Ni manji Captur nije u celoj priči „nevin“, iako u godinama (ove se očekuje značajna restilizacija i produžena verzija), i dalje se veoma dobro prodaje, a kako su u ponudi i verzije s slabijim agregatima nego li kod Arkane, logično je i jeftiniji. No naš kupe-krosover ne predaje se tako lako, bez obzira što na tržištu neće dugo ostati, životni vek Arkane završava se krajem 2025. godine.

Dakle, po ugledu na Clio i Captur, na čijoj je uostalom platformi postavljen, izvršena je laka, jedva vidljiva retilizacija. Jedino će vlasnici Arkane i odlični poznavaoci brenda primetiti novi znak Renaulta na „nosu“, kao i modifikovani gril, sa kojeg je odstranjena aluminijumska lajsna. Nema kod vožene verzije ni hroma na okvirima prozora, dok je zadnja svelosna grupa sada od takozvane „dimljeno kristalne“ plastike.

Spomenimo još i nove aluminijumske naplatke, u našem slučaju crne i lakirane, jer se radi o novom završnom nivou nazvanom Esprit  Alpine, koji zamenjuje sada bivši R.S Line. Ovaj na prednjim krilima ima specifične značke, no razlike su pre svega vidljive u unutrašnjosti.

Inače, Arkana je prvi kupe-krosover Renaulta, kategorija koja je trenutno u modi, a koja je do pre par godina bila rezervisana za nemačke premijum proizvođače. Dakle, opšte forme su po meni i dalje privlačne i dinamične, ali poznavajući usku aktuelnu gamu agregata kod Renaulta, Arkana može samo da sanja snažne motore, kakve poseduju nemački proizvođači.

Za neupućene, po lansiranju Renault Arkana ponuđen je samo s benzinskim 1.3 TCe/140 KS, plus hibridna verzija 1.6/145 KS, tehnologija opet preuzeta iz modela Clio i Captur. Malo kasnije njima s priduzila i snažnija verzija 1.3 TCe od 160 KS (vožena), no sve je to i dalje „tanko“, srećom te Arkana nije imala, niti i dalje ima, prevelike ambicije, na Starom kontinentu našla se gotovo slučajno.

U startu ovaj model nije bio  predviđen za evropske kupce, karijera Arkane započela je 2019. god u Rusiji, da bi se godinu dana kasnije nastavila u Južnoj Koreji, gde je uostalom i proizveden, ali za lokalno tržište s znakom Samsunga na nosu (model XM3). Tek nakon izvesnog uspeha  odgovorni u Renaultu odlučili su da ovaj model ponude i u Evropi, iako se i dalje proizvodi isključivo u Koreji.

Lakše reći nego li izvesti, jer iako je spoljašni dizajn manje više identičan, u osnovi se ne radi se o istom automobilu! Verzija za Rusiju postavljena je na staroj platformi Dacije Duster, dok je za evropljane bazirana na znatno modernijoj CMF, podrazumeva se značajno modifikovanoj i prilagođenoj superiornijim dimenzijama Arkane. Međuosovinsko rastojanje je povećano za 8 cm (2,72 m), tako da Arkana ima respektabilnih 4,57 m dužine (+ 34 cm u poređenju s Capturom).

Upravo tu se i krije odgovor na pitanje zašto se toliko dugo čekalo na evropsku verziju, Renault je morao prilagoditi vozilo višim standardima i drugačijim ukusima. Kada kažem standardima mislim pre svega na sigurnosne sisteme i sofisticiranu opremu, ujedno trebalo je vremena i za prilagođavanje hibridne verzije, nedostupne za rusko i korejsko tržište. Rešivši probleme, proizvođač se mogao posvetiti detaljima i ulickati svoje čedo, po ukusima domaće klijantele. No, eto proleteše dve godine od pojavljivanja i opet dođe red da se malo ulicka, kao što rekosmo interesovanje za Arkanom počelo je da opada.

Prijatelj porodice

Bez obzira na „šminku“ osnovne crte prednjeg dela su neizmenjene, svima je jasno da se radi o jednom Renaultu. No ukoliko se gleda iz profila, kao i od pozadi, do izražaja dolaze forme kupea, linija krova snažno je padajuća, za razliku od „klasičnih“ krosovera. Spomenimo i ostale atribute specifične za ovaj nazovi segment, gde pre svega mislim na povišen klirens (18 cm), velike proreze za točkove uokvirene crnom plastikom, kao i zaštite pri dnu vrata, od sada bez hromirane lajsne (crna brut plastika).

Batalimo izgled, koji je dobrim delom samo stvar ukusa, znatno važnija je upotrebna vrednost, koja je kod ovog Renaulta na veoma visokom nivou. Jer prvo što mnoge zaintrigira kada se spomene jedan kupe je prostor na zadnjoj klupi.

Podsečen krov i zakošen C stub u principu su pogubni po glave putnika, ne i kod Arkane gde ovi mogu imati i do 1,9 m visine. Jedino se prilikom ukrcavanja glava mora pognuti, no jednom u unutrašnjosti dve odrasle osobe osećaju se komotno. Kažem dve, ne i tri, jer je širina vozila skromna, ponovimo još jednom platforma je na bazi B segmenta.

No, kako je međuosovinsko rastojanje razvučeno do maksimuma, prostor za kolena je dobar, staviše veoma dobar. Klinci, upravo kao i odrasli, biće zadovoljni kada ugledaju dva USB priključka, kao i izduve za topli/hladni vazduh između prednjih sedišta. Za pohvalu je i zapremina prtljažnika od preko 500 litara, s velikim i praktičnim za utovar petim vratima. Predviđena je i polica na dva nivoa, kao i udubljenja sa strane, praktično da se odloži par flaša, kako se ne bi kotrljale po unutrašnjosti.

Rezervni točak „ćopavac“ ovoga puta bio je na za to predviđenom mestu, bolje išta nego ništa. Šteta je što pored silne opreme Renault nije predvideo i električnu asistenciju za vrata prtljažnika, velika su i otvaraju se visoko, niže osobe i klinci podižu se na prste da ih dohvate.

Pređimo sada na prednja sedišta, udobna i lepa na oko, barem kada se radi o završnom nivo Esprit Alpine. U Renaultu kažu da poseduju znatno veću površinu od alkantare (prevrnuta eko koža), s izvezenim natpisom plave boje Alpine.

Zapravo čitava unutrašnjost je u istom stilu, plavu boju i konac pronazimo na naslonima za glave, upravljaču, sigurnosnim pojasevima… Sama pozicija za lepim i prijatnim na dodir upravljaču je blago uzdignuta, uz veoma dobru ergonomiju komandi. Sam dizajn komandne table nam je poznat iz Captura, što nikako ne treba uzeti za manu.

Iako tu nema ništa posebno „uzbuđujuće“, deluje skladno, u stilu aktuelnih modela kuće! U voženom zapazih dosta plastike koja uspešno imitira umetke od drveta, zapravo sve dok ih nisam zagrebao nisam ni mogao utvrditi od čega su. Globalno uzevši kvalitet materijala je na nivou „generalista“, u voženom ne beše ništa lošiji nego li kod konkurentskog Peugeota 408, ali znatno bolji od letos voženog Citroena C4 X.

I numerička instrument tabla od 10,2 inča (25,9 cm) je prekopirana od Captura, kao i kod ostalih modela kuće u zavisnosti od izabranog programa (Eco, Sport i My Sense) menja se i grafika, odnosno boja podloge. Lepo deluje ta imitacija klasičnih instrumenata, „kazaljke“ zaista izgledaju kao prave, tanke su i precizne. Spomenimo i veliki vertikalno postavljen ekran od 9,3 inča, koji je sada obogaćen bežičnom konekcijom za Android Auto i Apple CarPlay.

Treba spomenuti i ručicu automatskog menjača, nekadašnja je kod Esprit Alpine zamenjena novom, modernijom, istom kao kod hibridne verzije (pogledajte sliku). Umesto četiri pozicije poseduje samo tri, kada se želi parkirati treba se pritisnuti dugme pored, no kako se radi o „pametnom „menjaču, čim se otvore vrata samostalno prebaci u mod P i aktivira električnu ručnu kočnicu. Praktično i sigurno pre svega!

Dovoljno, moglo bi i više

Ko je upoznat s aktuelnom gamom Renaultovih agregata sigurno zna da četvorocilindarski blok 1.3 TCe razvija (ili je razvijao) između 115 i 160 KS, pojedine verzije ovog agregata pronalazimo kod Nissana i Mercedesa. Isto tako verovatno znate da između modela od 140 i 160 KS nema velike razlike, obrtni moment kod snažnijeg iznosi 270 Nm, što je tek za 10 Nm više od slabijeg.

Iz tog ugla gledano jasno je da ni performanse ne mogu biti znatno bolje kod snažnijeg , radi se o nijansama. Oba isto tako poseduju mali električni motor nepoznate snage (negde naletih na podatak od samo 0,13 kW), Renault jedino navodi da se radi o mikro hibridu (zvanično se naziva Mild Hybrid) sa skromnom litijum-jonskom baterijom od 12 V, smeštenoj ispod suvozačevog sedišta.

Nakon jedne sedmice provedene za upravljačem najsnažnije verzije uverih se da služi uglavno za napajanje Stop&Start sistema (funkcioniše odlično čim motor postigne radnu temperaturu) i za snižavanje nivoa izduvnih gasova za par grama. Dakle, kao što se moglo i očekivati, pogonske jedinice, ogibljenje, upravljanje, …, nisu ni dotaknuti, proizvođač nije hteo da ulaže značajnija sredstva u model čiji je životni vek ograničen na nepune dve godine.

No, zahvaljujući skromnoj težini od 1.347 kg, agregat obezbeđuje solidne perfomanse, zadovoljavajuće za jedan porodični krosover. Do 100 km/h  uspeva da ubrzava za 9 s (nepunu sekundu bolje od slabije verzije), dok maksimalna brzina prebacuje 200 km/h.

Uz to, tu je moderan automatski sedmostepeni menjač EDC, s duplom spojnicom, sada dobro „naštimovan“! Svojevremeno sam konstatovao kako je pri nižim brzinama previše osetljiv na dodir papučice gasa (vozilo naglo poskoči, bilo je teško dozirati gas prilikom parkiranja).

Na otvorenom putu u principu uvek brzo izabere adekvatan prenosni odnos, po želji vozač ih može korigovati ručicama pored upravljača. Kažem korigovati a ne izabrati manuelni mod i brzine menjati isključivo ručno, takva opcija nije predviđena.

Uzgred rečeno, ručni menjač upošte nije ponuđen, sve verzije su s automatskim! Naprotiv, po želji može se uključiti sistem „slobodni točkovi“, kada ovi nastavljaju da se slobodno kotrljaju po podizanju stopala s papučice gasa. Cilj je pre svega smanjiti potrošnju, ekonomičnom vožnjom po regionalnim putevima, uz upotrebu gradskog auto-puta gde je brzina ograničena na 90 i 110 km/h, Arkana se zadovolji s nepunih 6 l.

Ni na autoputu motor se nije pokazao previše „alavim“, ukoliko se pridržava ograničenja od 130 km/h potrošnja ne prelazi 7 l. Podrazumeva se da kada se želi ekonomisati treba preko sistema Multi Sense izabrati program Eco („omekša“ motor), čime ovaj postaje prijatniji za ovakav tip vožnje.

Naprotiv, aktiviranjem moda Sport akcenat je na performansama, isti utiče na turbo punjač i električnu asistenciju upravljača, dok prenosni odnosi ostaju duže angažovani. Odziv na gas je bolji ali zvuk agregata i dalje je „nikakav“, dok potrošnja odmah poraste. Može biti i znatno viša, dakle dvocifrena, pre svega u gradskoj stani/kreni vožnji, zbog čega je moj zabeleženi prosek iznosio nekih 8 l. Otežavajuće okolnosti su niske temperature i dosta gradske upotrebe.

Što se tiče vozne dinamike treba reči da Arkana deluje sportskije nego što je zaista, rekao bih „zdravo“ i sigurno ponašanje, ne i dinamično. Renault je previše ukrutio ogibljenje kako bi obuzdao ljuljanje vozila, što uz niskoprofilne gume dimenzija 225/45, na felnama od 19 cola, narušava udobnost. Posebno pri nižim brzina i po lošem asfaltu, srećom pri višim sve dođe na svoje mesto. Na auto putu opšti konfort je sasvim zadovoljavajuć, buka od motora je zanemarljiva (2.300 o/min pri brzini od 130 km/h), dok bi šumovi od strujanja vazduha i kotrljanja točkova mogli biti manji.

U vožnji po gradu povišen klirens dobro dođe za pentranje po visokim bankinama, dok su off-road kapaciteti svedeni na odlazak do vikendice zemljanim putevima. Naravno da od integralnog pogona ovde nema ni govora, Renault nije našao za shodno ni da ugradi elektronski sistem nazvan Extended Grip, koji se mogao pronaći kod Captura i Kadjara. Kad smo već kod mana navedimo i očajnu preglednost unazad, posebno po lošem vremenu (kiša i sneg), zbog odsustva zadnjeg brisača stakla.

Ostaje nam još cena, za naše tržište nepoznata nakon osveženja. Mogu vam preneti one koje se i dalje praktikuju za „stare“ verzije, ili cene u Francuskoj, no ove su kao po običaju osetno više od domaćih. Dakle trenutno za najeftiniji model Arkana u Srbiji, tj Megane Conquest 1.3 TCe/140 EDC, treba 29.190 evra, a za voženi agregat 34.890 evra, s tim da se radi o najvišem završnom nivou R.S. Line (nije u ponudi uz jeftinije završne nivoe).

Osvežena Arkana će verovatno biti nešto skuplja, no teško je reči tačno koliko jer je ujedno i oprema bogatija. Ukoliko ste zainteresovani za hibridnu verziju, dakle E-Tech/145, znajte da su performanse nešto skromnije i da je skuplja za nepunih 3.000 evra od snažnije benzinske.

Već kao po običaju neću vas opterečivati detaljima u vezi opreme, ko je zainteresovan za kupovinu (naravno i ostali), sve detalje može pronaći na sajtu uvoznika. Na meni je da zaključim kako je Arkana/Conquest i dalje relativno zanimljiv model, bez obzira na pogonske jedinice.

Hibridna verzija je kao i kod Captura uvedena kako bi zamenio dizel blok, dok četvorocilindarski 1.3 TCe „obavlja posao“. No i njegovi dani su odbrojani, dakle ne samo Arkane (neće dobiti naslednika), već i agregata, elektrifikacija kod Renaulta uzela je maha…

Tekst i slike: Perica Rajković              

Cene u Francuskoj Renault Arkana 2024

(3290)