Renault Arkana je koncept kupeolikog SUV-a doveo na prag najširih narodnih masa, dok je do sada bio rezervisan samo za premijum segment. Uvođenjem hibridne verzije 1.6 E-Tech/145 ujedno je postao i pristupačan tim istim širokim narodnim masama, spojivši ekonomičnost s atraktivnim dizajnom.

Kompaktni SUV kupei i dalje su prava retkost kod proizvođača „generalista“, posebno s hibridnim pogonom. Renault Arkana je praktično unikat na tržištu, jedini konkurent mogla bi mu biti Toyota C-HR, no kako je kraća za čitavih 20 centimetara teško da je možemo svrstati u isti segment.

Da bi se pronašao ravnopravan protivnik, barem po pitanju karoserije, neophodno je dakle pokucati na vrata premijuma, gde caruju hibridi sa spoljašnjem punjenjem (PHEV), kao što je recimo Audi Q3 Sportback hybrid Plug-in. Na kraju zaključih da bi mu realno najbliži konkurenti mogli biti Ford Kuga Hybrid 2.5/152 ks i Hyundai Tucson T-GDI/150 Hybrid, pod uslovom da zanemarimo forme karoserije.

Početak dakle obećava, osim što se izgledom i pogonskom jedinicom prilično razlikuje od ostalih SUV, Arkana, koja je u Srbiji iz meni nekog nepoznatog razloga krštena kao Megane Conquest, ima i osetno pristupačniju cenu od gore navedenih SUV. U Srbiji startuje sa 24.950 evra, suma koja mi deluje više nego li opravdana za jedan atraktivan i solidno opremljen SUV, pokretan malim ali talentovanim 1.3 TCe od 140 ks.

S njim smo i imali prvi kontakt pre par meseci, gde se pokazao posve na visini očekivanja. Sada je na red došao možda još interesantniji klasični hibrid, za kojim, ukoliko je suditi po porudžbinama u Francuskoj, vlada veliko interesovanje. Naime, po otvaranju komandi čak 65 % svih odnose se na 1.6 E-Tech/145, verovatno dobrim delom i zbog odsustva dizela. Jer po ugledu na Captur, s kojim smo se družili prošle sedmice, Arkana nema dizel blok, pored spomenutog 1.3 TCe/140 u ponudi je još samo snažnija izvedba od 160 ks.

Inače, Arkana je prvi potpuno novi model nakon što je Luka de Meo preuzeo kormilo Renaulta, bez obzira što je prisutna već dve godine na ruskom tržištu. Od prošle godine i na drugim tržištima, dok je na evropsko tlo stupio proletos. Tek da se zna, proizvodi se u Južnoj Koreji, paralelno s korejskom verzijom Samsung XM3, a sve u cilju prodora na azijsko tržište, računajuće i najvažnije kinesko.

Ovde moram skrenuti pažnju na nekoliko važnih činjenica, naime, iako je spoljašni dizajn više manje identičan za sva tržišta, u osnovi ne radi se o istom automobilu!? Verzija za Rusiju postavljena je na platformi Dacije Duster, predviđenoj za loše puteve, dok je za Evropljane bazirana na modernijoj od Clia i Captura, podrazumeva se značajno modifikovanoj.

Međuosovinsko rastojanje je recimo povećano za 8 cm (2,72 m), tako da je na kraju s 4,57 m dužine Arkana duža od Kadjara. Upravo tu se i krije odgovor na pitanje zašto se toliko dugo čekalo na evropsku verziju, Renault je morao adaptirati je važećim standardima i ukusima, što se pre svega odnos na sigurnosne sisteme i sofisticiranu opremu. Ujedno trebalo je vremena i za razvoj hibridne verzije, nedostupnoj za rusko/korejsko tržište, iako Arkana E-Tech funkcioniše na istom principu kao Clio i Captur E-Tech.

Neplanirana test vožnja

Dolaskom leta mnogi pres vozni parkovi zatvaraju vrata, odnosno smanjuju aktivnosti, kao što je to slučaj s Renaultom. Upravo zbog toga trebalo je da nakon test vožnje Captura E-Tech imati jednosedmičnu pauzu, no nije mi se dalo… Nakon uobičajnog ćaskanja i razmene mišljenja s atašeom za štampu, ponudi mi da odmah pruzmem i ovaj nesvakidašnji SUV, jer je jedna redakcija otkazala test vožnju neposredno pre mog dolaska.

OK, nema problema, sačekaće moj matori Megane još izvesno vreme pre nego li se pozabavim njime i problemima koje sam planirao da otklonim (mehanizam za podizanje vozačevog prozora u kvaru), kao i farbanje kuhinje, iako sam to obećao supruzi još pre par meseci… Navodim ovo kako bih se opravdao što vam zaredom predstavljam dva modela Renaulta s istim pogonom, sledeće sedmice na testu je mala Toyota Yaris, isto tako u hibrid izdanju.

Kada smo i to rešili pozabavimo se malo izgledom Arkane, odnosno Conquesta, ukoliko više volite domaći naziv. Neko mi reče kako ga to ime previše podseća na jednu osobu iz nesrećnih 90-ih godina, pitam li se nije li ga Renault upravo iz tog razloga promenio za naše tržište? Bilo kako bilo ovom atraktivnom SUV-u malo toga se može prebaciti po pitanju izgleda, posebno kada je u R.S Line završnom nivou.

Sportski atributi su tu, navedimo samo crne lakirane aluminijumske naplatke od 18 cola, kao i lakiranu prednju masku, značke R.S na bokovima, lažnu duplu izduvnu granu, crni krov… Osnovne crte prednjeg dela su karakteristične za sve aktuelne modele kuće, no gledano iz profila, kao i od pozadi, do izražaja dolaze forme kupea.

Linija krova, tj. C stuba, snažno je padajuća, za razliku od klasičnih SUV modela. Spomenimo i ostale SUV atribute specifične za ovaj segment, gde pre svega mislim na klirens od 20 cm, velike proreze za točkove uokvirene crnom plastikom, kao i zaštitne lajsne pri dnu vrata. Zaključismo tako da veoma lepo izgleda, dizajneri su uspešno spojili sportske i krosover elemente, posebno kada je, kao voženi, u atraktivnoj narandžastoj boji.

Sam dizajn komandne table je već viden, dobrim delom preuzet je iz Captura! U našem zapazih dosta lakirane plastike u karbon stilu, globalno uzevši kvalitet materijala je na nivou „generalista“. U prevodu gornji deo presvučen je mekanom plastikom, za razliku od donjeg, skrivenog od oka (tvrda i ne preterano kvalitetna).

Sportsku notu daju sedišta, lepo oblikovana i u kombinaciji koža/prevrnuta koža (naravno veštačka). Dobro drže telo u krivinama i udobna su, pored njih ne mogu, a da ne spomenem odličan sportski upravljač i atraktivnu ručicu menjača, podignutu na produžetak centralne konzole.

Čitava unutrašnjost je, računajući i plafon, crna, samo crveni detalji po sedištima i na oblogama vrata razbijaju monotoniju. I numerička instrument tabla od 10,2 inča (25,9 cm) je prekopirana od Captura, kao i kod ostalih modela proizvođača u zavisnosti od izabranog programa (Eco, Sport i My Sense), menja se i grafika, odnosno boja podloge. Instrumenti su adaptirani hibridnoj koncepciji, što znači da su „digitalni“, kao i kod standardne benzinske verzije, ali nisu toliko atraktivni.

Kao što se odomaćilo kod Renaulta na sredini centralne konzole je veliki i vertikalno postavljen ekran od 9,3 inča, pregledan i bogat raznim informacijama. Što se tiče unutrašnjeg prostora uglavno zaslužuje pohvale, snažno zakosen C stub ne oduzima putnicima pozadi previše prostor za glave.

Renault je postavio naslon pod nesto većim uglom nego što je uobičajno, tako da dve korpulentnije osobe staju bez imalo muke. Kažem dve jer je širina skromna, treća, u sredini, znatno se lošije oseća.

Za pohvalu je i zapremina prtljažnika, kod benzinske verzije iznosi 513 l, no ovde mi se učinio nešto manjim. Naime, ispod horizontalne police pronađoh rezervni točak „ćopavac“ i dizalicu, što je sprečava da se spusti na niži nivo i tako poveća zapremina. No verujem da je rezervni točak opcija, bez njega kapacitet prtljažnika smanjen je na posve prihvatljivih 480 l. U svakom slučaju pristup je lak, pre svega zahvaljujući velikim petim vratima, nažalost bez električne asistenicije (čak ni uz doplatu).

Bez „divljanja“ molim

Ukoliko kupci Renaultovih hibrida, gde pored Arkane mislim na Clio i Captur, računaju na pomoć elektricnih motora u cilju smanjenja potrošnje, potpuno su u pravu. Naprotiv, greše ako veruju da će ovi doprineti superiornijim performansama, kome je to prioritet neka se opredeli za snažniju benzinskoj verziji 1.3 TCe/160.

Jer iako E-Tech obezbeđuje više nego li zadovoljavaće performanse u svakodnevnoj vožnji, ipak se s njim ne može nadmetati, pa čak ni s slabijom izvedbom od 140 ks. Mislim pre svega na ubrzanje iz mesta i maksimalnu brzinu, našoj Arkani E-Tech treba bezmalo 11 s do 100 km/h i uprkos 25% boljoj aerodinamici nego li kod klasičnih SUV modela, ne može da pogura više od 172 km/h.

Ne, nemojte biti razočarani, velikoj većini vozača ni ne treba više, uostalom međuubrzanja su ubedljiva i sve se odvija nežnije, bez grubosti, često u crkvenoj tišini. Ukoliko se previše ne maltretira papučica gasa, pri nižim brzinama u gradskoj vožnji kotrlja se samo na baterije. Uspeo sam da ga poguram do nekih 50 km/h isključivo na struju, pre nego li se diskretno javi stari Nissanov benzinac 1.6, naravno isti kao kod Clia i Captura.

Ovoga puta neću vas maltretirati detaljima funkcionisanja iz prostog razloga jer ste sve mogli pročitati u prošlonedeljnom testu Captura 1.6 E-Tech, za one koji su ga preskočili samo ću ponoviti da „mašinerija“ razvija ukupno 145 ks, iako 91+49 +20 ks ne daju taj zbir… Prvi podatak se odnosi na SUS blok, dok su druga dva električna, od kojih slabiji ima ujedno funkciju starter generatora i kvačila. Napajani su malom baterijom snage 1,2 kWh, smeštenoj u dnu prtljažnika.

Težina je ograničena, sve s motorima i baterijom veća je za nepunih 100 kg od benzinske verzije, što se dakle ne odražava na voznu dinamiku. Treba reći da je Renault opet tražio kompromise, u segmentu ima udobnijih i dinamičnijih konkurenata, ali se na kraju Arkana pokazala dovoljno ubedljivom na svim poljima.

Lepi crni naplaci od 18 cola negativno utiču na udobnost (kod nižih završnih nivoa serijski su od 17 cola), dok po „kamenito-zemljanim“ putevima, ogibljenje previše „suvo“ prenosi udarce u kabinski prostor. Očigledno je da Arkana nije predviđena za ozbiljniju off-road vožnju i sve terene, uostalom integralni pogon nije predviđen ni uz doplatu. Dobar klirens tu je pre svega zbog izgleda, ujedno dobro dođe za pentranje po visokim ivičnjacima i odlazak do vikendice udaljene od asfalta.

Za uzvrat može se voziti veoma temperamentno, bez preteranog ljuljanja i naginjanja u krivinama, u svakom slučaju s ovim motorom ogibljenje nikada nije na muci… Rekao bih da Arkana E-Tech R.S Line može prevariti neupućene, odnosno da deluje mnogo „opasnije“ nego što je to doista.

Ukoliko su performanse za pohvalu kod malog Clija, pa čak i kod gradskog krosovera Captura, uz jedan ovako „nabudžen“ kupe-SUV, poželeli smo malo više snage. Ponoviću zato još jednom, kome treba više adrenalina i bolja ubrzanja neka se preorijentiše na 1.3 TCe/160, mada ni od njega ne bi trebalo očekivati čuda… Verujem da bi mu jedan „prljavi“ 2.0 Blue dCi od 160 ili 200 ks, koji se još uvek može pronaći kod bratskog Espace, odlično „legao“, ali isti se više ne uklapa u petogodišnji plan Renaulta, koji predviđa čak 14 novih električnih i hibridnih modela.

Naprotiv, hibridna Arkana „počastiće“ vas izuzetno ekonomičnom vožnjom, u pojedinim situacijama znatno nižom od dizela slične snage. Mislim pre svega na gradsku vožnju, nakon višesatnog i višednevnog mrcvarenja po francuskoj prestonici, putni računar uvek je pokazivao prosek od nekih 5,5 litara. Da, da, jer u ovakvim uslovima i do 70 % vožnje odvija se na struju, za razliku od auto-puta gde glavnu reč vodi SUS agregat. Samim tim, potrošnja je znatno viša, uprkos solidnoj aerodinamici računajte na dobrih 7 litara.

Pri konstatnoj brzini primerno je diskretan, međutim prilikom većih opterećenja, kao što su recimo snažna ubrzanja nakon naplatne rampe, zna biti na muci. OK, tu su električni motori koji se maksimalno angažuju, ali je režim rada termičkog agregata ponekad previsok. Da je umesto automatskog menjača, koji podsećanja radi ima 4+2 brzine (dve u električnom modu i četiri za benzinski blok), ručni, svakako bi ga znatno ranije „prešaltovao“ u viši prenos.

Slično je i prilikom dinamične vožnje na otvorenom putu (naglašavam dinamične), treba se navići na način funkcionisanja jednog hibrida. Nema dakle spontanog odziva na glas proporcinalnog buci motora, termički blok ponekad se aktivira tek da bi dopunio bateriju. Kvaliteti našeg hibrida dolaze do izražaja prilikom jedne nazovi  „normalne“, porodične vožnje, bez traženja maksimuma, kada se uživa u akustičnoj udobnosti i „smešno“ niskoj potrošnji od 4-4,5 litara.

Naravno i sigurnoj vožnji, Arkana je savremen automobil, sa snažnim kočnica i svim danas raspoloživim sigurnosnim sistemima, računajući i inteligentni tempomat, koji samostalno održava zadatu brzinu i pravac. Dobro, brzinu bez greške, koči i ubrzava u zavisnosti od vozila ispred, ali pravac zna i da promaši…

Preuzeta istoga dana po vraćanju ključeva, mala Toyota Yaris hibrid pokazala se znatno talentovanijom na ovom polju. Opremi se isto tako ništa ne može zameriti, voženi model poseduje sve što se poželeti može, uz tek nekoliko opcija, kao što je panoramik krov i aluminijumska boja.

Uzevši u obzir sve to, kao i atraktivan izgled i izdašne unutrašnje dimenzije, početna cena od 23.490 evra posve je opravdana. Posebno jer se odnosi na 1.3 TCe/140 s automatskim EDC7 menjačem, koji se može pohvaliti svom neophodnom opremom (automatski klima uređaj, aluminijumski naplaci od 17 cola, aktivni i pasivni sigurnosni sistemi ). Za kupce s dubljim džepom tu je ulickani R.S Line, no u tom slučaju uz isti agregat koštaće vas 29.590 evra, odnosno 32.590 za ovde predstavljeni 1.6 E-Tech.

Razlika od 3.000 evra mi deluje pretrana, posebno kada sam bacio pogled na cenovnik u Sloveniji… Već u startu početna cena je nešto niža (23.190 evra), dok voženi košta tek 29.290 evra! Razlika između njega i 1.3 TCe/140 EDC isto tako je manja, iznosi posve prihvatljivih 1.500 evra, koliko je u principu  jedan dizel skuplji od benzinskog agregata. Zaista bih voleo da neko u Renault Srbija pročita ovaj tekst i pokuša da nam objasni gde je problem?

Možda odgovorni zaista veruju da je Srbija „ekonomski tigar“, s prosečnom platom najvećom u regionu, većom i od slovenačke? No manimo se politike, ovo je bila tek informacija za zainteresovane da se ili „cenkaju“ s prodavcem ili da eventualno skoknu do dežele…

Sve u svemu Arkana/Conquest je zanimljiv model, bez obzira na pogonske jedinice. Hibridna verzija je kao i kod Captura predviđena da zameni dizel blok, misija koju više manje uspešno ispunjava. Prijatan i nadasve ekonomičan, uz prosečnu potrošnju od 5,3 litra, pa uz to i pristupačne cene, posve sigurno će „sahraniti“ aktuelni Kadjar, zbog čega je Renault i predvideo posve novi za narednu godinu.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Potrošnja, atraktivan izgled, unutrašnji prostor i prtljažnik, bogata oprema, vozna dinamika, cena
	Loše strane:
	Relativno skromne performanse i ponuda agregata, vidljivost kroz zadnje staklo, kvalitet pojedine plastike, menjač ponekad previše dugo zadrži angažovani prenos

(4756)