„Ali Charger nikako ne sme da ima četvoro vrata, to nije onda pravi Charger“ – sa ovim komentarom je javnost odgovorila na vest od pre približno dvadesetak godina, kada je Dodge najavio da će oživeti ovo legendarno ime. I u neku ruku je publika bila u pravu, jer kako neka bezlična limuzina može da nosi istu značku kao modeli koje smo viđali u filmovima i serijama poput „Bullitt“ i „The Dukes of Hazzard“.
Ali danas, kada je serijska proizvodnja okončana, ti isti ljudi puštaju suze jer je upravo došao kraj jednog od najuticajnijih automobila u istoriji američke industrije.
Charger se originalno proizvodio od 1966. do 1978. godine, pa onda od 1982. do 1987. godine. Predstavljao je Dodge u nekoliko kategorija, kao što su mišićavi automobili (od 1966. do 1974.), zatim kao veliki i teški luksuzni kupe (od 1975. do 1978.), a onda sa poslednjom generacijom i kao jeftini sportista sa ciljem da napadne japanske rivale.
Odluka firme da povrati ime je stigla početkom 21. veka, kada je još uvek postojala firma Daimler-Chrysler, a pozajmljena je platforma koju je Mercedes razvio još sredinom devedesetih godina za generaciju W210 svoje E Klase. Na njoj su debitovali Charger i Chrysler 300, dok će se Dodge Challenger pridružiti nekoliko godina kasnije.
I ostvarili su veliki komercijalni uspeh pošto su imali sve ono šta su Jenkiji voleli – glomazne i agresivne linije, pogon na zadnje točkove, dosta snage i pristupačnu cenu. Od tada smo videli dve generacije i isporučeno je više od 1,8 miliona primeraka.
Dok je većina Chargera imala motore sa šest cilindara ispod haube, takođe su postojale i konfiguracije za ljubitelje visokih performansi. Pričamo o izdanjima kao što su R/T, SRT8, SRT 392 i Hellcat, od čega je ovaj poslednji bio dostupan i sa maksimalnih 808 konjskih snaga. To mu je omogućavalo maksimalnu brzinu od 326 km/h, što ga čini jednom od najbržih ikada proizvedenih serijskih limuzina. Spomenućemo da je Charger jedno vreme bio omiljeni izbor policije, a takođe je predstavljao Dodge u šampionatu NASCAR-a.
I zašto je onda tako uspešan automobil eliminisan iz ponude? Pa iz istog razloga kao što većina modela sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem goriva danas biva penzionisana, a to je zbog vozila na struju. Naslednik će koristiti isto ime i pružaće i benzinac ispod haube (pored električne verzije), ali samo sa šest cilindara.
Kako pišu mnogobrojni mediji, poslednji primerak Chargera je napravljen ranije ove sedmice, a reč je konfiguraciji SRT 392 Scat Pack. To znači da ga pokreće 6,4-litarski benzinac sa 485 „grla“. Za razliku od braće Chryslera 300 i Dodge Challengera, ovaj put nije zabeležena neka specijalna ceremonija, pa taj poslednji primerak nije ni uslikan.
AutoRepublika je imala prilike da dva puta testira Chargera, i to prvo sa onim „običnim“ modelom sa šest cilindara, a onda i u sportskom izdanju R/T.
AutoRepublika
(196)
