AR pijaca klasika: Moderna izdanja bude želju za klasicima
Zanimljivo je videti kako su oglasi i ponuda automobilskih klasika puni modela čije je ime oživljeno tokom poslednjeg vremena. Uzmimo za primer terenac po imenu Dodge RamCharger. Za njega gotovo niko nije znao ni da postoji, ali je Stellantis nedavno odlučio da oživi takvu značku i da stavi na novo električno izdanje svog kamioneta Rama 1500.
I odjednom su oglasi preplavljeni RamChargerima, do te mere da se stiče utisak da ih je preživelo mnogo više primeraka nego što se originalno mislilo.
Dodge je originalno predstavio ovaj model kao odgovor na rivale poput Forda Broncoa i Chevroleta K5 Blazera. Debitovao je 1974. godine i delio je bazu sa tadašnjim kamionetom po imenu Serija D. Bio je to prvi terenac razvijen od strane firme, a takođe je postojao i mehanički blizanac s manje opreme (i samim tim s nižom cenom, a zvao se Plymouth Duster).
Ne možemo reći da je RamCharger bio neki revolucionarni terenac i uglavnom je pružao sve ono već viđeno na Seriji D, sa izuzetkom naravno prekrivenog zadnjeg dela krova. Većina napravljenih jedinica je bila s osam cilindara ispod haube i pogonom na sva četiri točka, ali je postojala i konfiguracija sa benzincem sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji i pogonom na zadnje točkove.
Bronco i K5 Blazer su izgubili na dimenzijama i masi početkom osamdesetih godina, ali ne i RamCharger. Druga generacija će se proizvoditi sve do 1993. godine, a onda će biti nastavljena i u Meksiku sve do 2001. godine.
Najpoželjniji RamCharger je onaj prve generacije (1974. do 1980. godine) s benzincem radne zapremine 440 kubnih inča (big block).
Nažalost, primerak iz današnje priče nije takve prirode pošto je najveći agregat kod naslednika bio ovaj radne zapremine 360 kubnih inča (5,9 litara). Ostatak sveta ga sigurno smatra glomaznim, ali za Jenkije je bio umerene veličine. Razvijao je 230 konjskih snaga i maksimalnih 447 Nm obrtnog momenta, a menjač je bio četvorostepeni automatski.
To je bilo dovoljno da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za jedanaest sekundi i da potom dostigne maksimalnu brzinu kretanja od 159 km/h. Spomenućemo da je takvo zadovoljstvo koštalo 23.127 američkih dolara ili 49.240 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.
Primerak iz današnje priče je iz 1993. godine i trenutno se nalazi u gradu San Dijego unutar američke savezne države Kalifornije. Do sada je prešao 206.080 kilometara i poseduje sve one pozitivne karakteristike koje kolekcionari očekuju kod ovog terenca.
Pričamo o spomenutom 5,9-litarskom motoru i pogonu na sva četiri točka, a takođe je napustio fabriku u poželjnom paketu nazvanom Canyon Sport. Reč je o verziji namenjenoj uglavnom vožnji izvan asfalta, pa samim tim poseduje razne modifikacije. Vozilo takođe ima i bezbroj malih oštećenja, što i nije iznenađenje ako znamo da je napravljen u vremenima kada su ovakva vozila kupovana uglavnom od strane ljudi za vožnju „off-road“, ali opet, za svoje godine izgleda fantastično.
Aukcija je donela devetnaest ponuda, a najviša je iznosila 22.500 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(174)
Veoma lep auto! Zeleo bih da ga imam, bas ovakav kakav je! 🙂
Nesto mi pade na pamet: ovaj Dodz pojavio se na trzistu 1974 godine – godine 1977 Simka je lansirala model Rancho, sa velikim prozorom pozadi, kao da je inspirisana Dodzem.