Nekad je bilo obrnuto, ali danas su Kinezi uzor Japancima

Ništa na svetu nije trajno i nepromenjivo. Evo i primera iz automobilske industrije. Zapadni proizvođači, pa i oni s dalekog istoga, pre svega misleći na japanske, mada možemo tu da uključimo i južnokorejske, bili su nedostižan ideal za predstavnike kineske automobilske industrije. Međutim, nekadašnji lider Toyota je malo zaostala u elektrifikaciji ponude, pa je zato imala što-šta da nauči od kineskog diva po imenu BYD, i to najviše, verovali ili ne, u oblasti unapređenja efikasnosti proizvodnje.

Toyota inače već poduže optužuju da se uspavala na lovorikama koje je donelo pionirstvo u oblasti hibridnih pogonskih sklopova. Ali, ove godine su Japanci objavili ambiciozan plan proizvodnje električnih vozila. Ti planovi uključuju tehnike giga livenja, montažnu liniju sledeće generacije koja koristi autonomne automobile koji se sami kreću niz liniju, i napredak u tehnologiji baterija, a koja bi trebalo da rezultira dometom vožnje od oko 1.450 kilometara nakon 2028. godine. Takođe, očekuje se deset novih EV zasnovanih na potpuno novoj arhitekturi, a koja će takođe debitovati počevši od 2026. godine.

Međutim, ništa od toga ne bi bilo moguće, barem ne brzo, bez pomoći „kineskih prijatelja“ iz BYD-a, a koji je nastupio kao partner Toyote, posebno na projektu razvoja električnog sedana po imenu bZ3. Kako piše list Toyota Times, s novinarom te redakcije je razgovarao visoki zvaničnih japanske firme, Takero Kato, koji je kazao da je ostao šokiran viđenim tokom poslovnog putovanja u Kinu.

“Po prvi put sam se suočio sa svom konkurentnošću kineskih komponenti,” reče Kato. “Kinezi nisu samo jednostavno učili i primenjivali tehnologije, već su veoma brzo transformisali i proizvodni proces. Videh opremu kakvu nisam mogao videti u Japanu. Remek delo savremene tehnologije… Pa, mi smo u problemu! Istovremeno sam dobio silnu želju da ostatak karijere provedem u Kini,” rekao je on.

Ova opažanja su stigla nakon što je Toyota dogovorila saradnju s BYD-om, i to najpre u oblasti razvoja limuzine po imenu bZ3, a koja će nastupati na kineskom tržištu. Zasnovana je na platformi e-TNGA ali se oslanja na kineske baterije iz porodice Blade.

Razvoj električnog sedana, prema Katoovim rečima, obeležila je konstantna promena. Posebno otrežnjujuće iskustvo se zbilo pet meseci nakon što su izmenjene visina i međuosovinski razmak vozila, što je bila ogromna promena.

“Sveukupna visina je snižena za oko 25 milimetara, pa je celo podvozje moralo biti prerađeno, i to u potpunosti. Da smo u Japanu, bili bismo prinuđeni da obustavimo radove na daljem razvoju,” rekao je pomenuti direktor Toyotine fabrike baterijskih automobila. “Bez obzira na to, svi se složismo da se promena izvrši jer bi to donelo sreću kupcima, i svi smo se i posvetili tom cilju. U dubini duše sam osećao da je to propala stvar, ali morali smo da pokušamo,” dodao je on.

Kato je, dok je testirao bZ3 u Mongoliji, pozvan na razgovor sa Akiom Tojodom, Toyotinim predsednikom, i Kođi Satoom, generalnim direktorom kompanije. Od njega je tokom sastanka zatraženo da se vrati u Japan i preuzme kormilo Centra za razvoj vozila, koji se bavi svime, od planiranja do razvoja masovne proizvodnje.

Priča ovog menadžera (samo u članku, naravno) se završila rečima koje je izrekao na skupštini akcionara održanoj u Tokiju gde je u julu ove godine kazao kako „voli baterijske automobile.“

Kasnije je za Toyota Times, pojasnio šta je mislio tom izjavom. “Nije to izrečeno tek da bi se reklo. Zaista sam mislio i mislim svako slovo. Električna vozila poseduju jedinstvene kvalitete i vozačke osobine koje drugde ne možete naći.”

AutoRepublika

(449)