Zanimljivost dana: Kada je penzionerski brend posramio konkurenciju
Buick je ovih dana u medijima samo kada je reč o kineskom tržištu. Tamo je, iz nama nejasnih razloga izuzetno popularan, dok na svom domaćem tlu skoro da niko i ne zna da postoji. Štaviše, mnogi će reći da je Buick zapravo trebalo da bude ugašen umesto Pontiaca tokom one recesije od pre petnaestak godina, ali kao što smo spomenuli, spasila ga je Kina.
Situacija naravno nije uvek bila takva i Buick je nekada predstavljao izuzetno popularan i cenjen brend „preko bare“. Bio je pozicioniran odmah ispod Cadillaca, što dovoljno govori u kakvom je ugledu uživao.
Buick je s vremena na vreme ciljao i na one kupce koji su želeli snagu i performanse, a svi sigurno znamo čuveni model Grand National GNX iz osamdesetih godina prošlog veka. Ali je njegova opsesija snagom započela dvadesetak godina ranije i dostigla vrhunac 1970. godine. Njemu ćemo na kratko posvetiti pažnju u ovom izdanju zanimljivosti dana.
(Ne)očekivani uspeh Pontiaca GTO-a je zatekao Buick na spavanju. Čuveni Džon Dilorijan je ugradio najveći dostupan motor trenda u najmanji model (Tempest) i Pontiac uskoro nije mogao da se brani od narudžbina.
Samo godinu dana posle GTO-a, Buick je predstavio svoj model. Zvao se GS (Gran Sport) i postao je opcija na modelu Skylark, a pružao je V8 motor radne zapremine 401 kubnog inča (6,6 litara). To je bilo dovoljno za 325 konjskih snaga ili za 45 „grla“ manje nego što je nudio GTO, ali za jedan penzionerski brend kao što je Buick, svakako je bilo impresivno.
Kompanija debituje s čuvenim modelom GS400 1968. godine i bio je dostupan u konfiguracijama sa 340 i 360 „konja“. Ali vrhunac je stigao dve godine kasnije kada je General Motors konačno skinuo zabranu na zapreminu motora preko 400 kubnih inča (6,6 litara).
Ona je bila na snazi neko vreme iz razloga što je General Motors kontrolisao čak 56% tržišta i bio na udaru takozvanih antimonopolskih zakona, pa su smatrali da će njegovi modeli biti manje popularni ukoliko ponude samo „manje“ motore. Ali takvih problema više nije bilo do 1970. godine i sve divizije su se takmičile u oblasti ko će napraviti veći agregat.
Chevrolet je ponudio čuveni V8 zapremine 454 kubna inča (7,4 litre), a Buick je stigao sa nešto većim zapremine 455 kubnih inča (7,5 litara). Nuđen je u verzijama sa 350 i 360 konjskih snaga, a kao što smo dosta puta spomenuli, brojke iz navedenog perioda su obično lažne za 10-20% da bi se zavarale osiguravajuće kompanije.
Ovaj automobil je takođe imao neverovatnih 690 Nm obrtnog momenta na samo 2.800 „obrtaja“, po čemu će ostati lider ove kategorije. Takav motor će biti standardan na konfiguraciji GS455, ali će Buick iste godine da ponudi i novi GSX. Za dodatnih 1.196 dolara (oko 9.304 „zelembaća“ u današnjoj vrednost novca), GSX je do današnjeg dana jedan od najekstremnijih modela brenda i u samom je rangu s braćom iz General Motorsa, kao što su Chevrolet Chevelle SS454, Pontiac GTO Judge i Oldsmobile 442 W-30.
Kolege sa sajta Motor Trend su imale prilike da ga testiraju i zabeležile su ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 5,5 sekundi i četvrtinu milje (402 metra) vreme za 13,3 sekundi. To ga je zapravo učinilo bržim nego što su bili legendani modeli Plymoutha i Dodgea sa Hemi motorom ispod haube, a jedini rival koji je koliko-toliko mogao da parira je bio spomenuti Chevelle SS454.
GSX je bilo lako prepoznati pošto se nudio samo u dve boje (žutoj i beloj), uz nešto izmenjeni prednji branik, spojler i Goodyearove pneumatike tipa Polyglas GT. Pošto je bio daleko skuplji nego što je GS455 sa istim motorom, Buick je opravdao cenu tako što je ugradio i velike disk kočnice, modifikovno ogibljenje i enterijer napucao svom mogućom dostupnom opremom.
Spomenućemo da je standardan menjač bio četvorostepeni manuelni, ali je u izboru bio i trostepeni „automatik“. Potom da kažemo i to da se samo 199 kupaca odlučilo za manuelni menjač.
„Pravi“ GNX će biti deo ponude samo 1970. godine i pronaći će tek 678 kupaca. Kažemo ovu reč „pravi“ iz razloga što će Buick ponuditi takvu značku i tokom naredne dve godine, ali se mogao naručiti sa bilo kojim motorom i kolekcionari ih uglavnom ne cene u velikoj meri.
Ali zato original uživa u velikom ugledu i nije retkost da promeni vlasništvo za sumu od 200 hiljada dolara na aukcijama. Postao je sigurno najpoznatiji Buick u istoriji, i barem na kratko promenio imidž ovog penzionerskog brenda.
Zoran Tomasović
(1345)
Kada se pomene Buick, meni je to uvek asocijacija na Rivieru mod.71-73
Sjajan auto!!! Od ovoga su idioti napravili „penzionersku“ firmu?!
Buick Riviera, 1971-73.
Buick je uvek bio penzionerski brend sa izuzetkom jednog kratkog perioda 1980-ih godina. Brzo su shvatili da penzioneri imaju mnogo vise novca za trosenje nego mladjarija. 😉 Kupac Buicka bi obicno bio izmedju 55-65 godina, a u tu kategoriju spada i Riviera. Personal luxury klasa, nikako sportski jer je taj auto bio tezak 2 tone.
Slazem se sa tobom, Riviera je suvise velika za sport ali je elegantna i lepa do maksimuma. Sudbina Buicka – penzionerima smanjili penzije i marka propala? 🙂
Nikada nisam bio ljubitelj 1971-1973 generacije. Najvise mi se dopadala rana generacija Riviere sa skrivenim farovima.
Znam je. I ova je jako lepa ali je sledeca nesto posebno!
I znam da se sa ovim neces sloziti jer znam da ne volis americke aute iz ovog perioda, ali sam takodje veliki ljubitelj 1977-1978 Riviere Obozavam kockasti stil ne samo Riviere vec generalno americkih auta iz tog perioda.
Tu nismo daleko u misljenjima! Mislim da americka auto industrija treba da se vrati svom korenu – stilu iz 60-tih i 70-tih godina. Naravno, iz toga treba izvuci esenciju a ne kompletan „nakit“ od hroma. Spremam se da napravim jedan korak u tom smeru. Javicu ti.
Bio je dobar! Slava mu! 🙂