Zanimljivost dana: „Odsustvo problema jeste problem sam po sebi“ ili priča o Opelu Manti

Ovu rečenicu iz naslova smo često mogli da čujemo od strane čelnika Toyote. Najveći svetski proizvođač vozila smatra da situacija nikada ne može toliko perfektna da se ne može unaprediti, a u sličnoj poziciji se našao i Opel krajem šezdesetih godina prošlog veka. Nemački proizvođač vozila je tada bio najveći u Evropi i pružaoje modernu ponudu kojoj niko nije mogao da parira.

A onda je Ford predstavio model Capri u novembru 1968. godine i u potpunosti zatekao Opel na spavanju.

Ruku na srce, Capri i nije bio neki revolucionarni automobil na papiru. Delio je platformu sa modelom Cortina, a većinu njegove mehanike smo modeli da vidimo u drugim modelima američkog brenda na Starom kontinentu. Međutim, ono što je učinilo Capri toliko uspešnim jeste njegov sportski stil i mogućnost da se opremi po želji kupaca svih godina.

Takva ideja je preuzeta sa veoma uspešnog Forda Mustanga sa američkog tla, a sve što je Opel imao da ponudi je po koje „sportsko“ izdanje Kadetta. Fordu će biti potrebebno manje od dve godine da proda 500 hiljada primeraka.

Nemački gigant nije sedeo skrštenih ruku i konkurent je bio spreman već 1970. godine. Dobio je ime Manta i slično kao i Capri, delio je platformu s novom Asconom. Potez kojem se mnogi divili je taj što je Manta zapravo debitovala dva meseca pre Ascone, pa su mnogi verovali da je Ascona porodična verzija Mante, a ne obrnuto.

Na taj način su oba automobila imala veliki marketinški potencijal i pokazali su se prodajnim uspesima. Još jedna zanimljivost na račun ovog automobila je bila ona da je on zapravo dizajniran u Detroitu. Iako nije ličio na američki model, nije bila retkost da General Motors dizajnira četvorotočkaše za Evropu, a mnoge linije su pozajmljene sa Chevroleta Corvette (posebno krov i zadnji deo vozila).

Kupac je na kraju dobio prelepi kupe sa dužinom oko 4,3 metra i masom manjom od tone. Mehanička ponuda je startovala sa 1,2-litarskim benzincem i 59 konjskih snaga. Isto toliko je razvijao i bazni 1,6-litarski benzinac (uz značajno veći obrtni momenat), ali će postojati i verzija sa 74 „grla“.

Vrhunac ponude je činio 1,9-litarski benzinac u konfiguracijama sa 89 i 104 konjske snage. Prenos snage je bio na zadnjoj osovini, a izbor menjača se ogledao kroz četvorostepeni manuelni i trostepeni automatski. Uparena s najmoćnijim agregatom, Manta je mogla da ubrza od nule do 100 km/h za oko dvanaest sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 170 km/h.

General Motors je uglavnom imao strategiju po kojoj bi se isti automobil prodavao pod značkom Vauxhalla u Velikoj Britaniji, odnosno Opela u ostatku Evrope, ali to nije bio slučaj kod Mante. Štaviše, ovaj automobil je bio poznat pod imenom Opel Manta čak i u Velikoj Britaniji, što je jedan od retkih slučajeva da nemački brend posluje u ovoj ostrvskoj državi.

Ovaj automobil je inače brzo stekao reputaciju odličnog izbora za profesionalni i amaterski auto-moto sport zahvaljujući odličnom ponašanju u krivinama.

Manta prve generacije će se proizvoditi od 1970. do 1975. godine i pronaći će 498.553 kupca. Automobil je bio dostupan i na američkom tržištu gde se nudio pod imenom Buick-Opel Manta. General Motors je eksperimentisao s nekoliko konfiguracija koji nisu videli veći proizvodni tiraž. Jedan od njih je takozvani „Turbomanta“, sa 1,9-litarskim turbobenzincem sa 156 konjskih snaga.

Ova vozila je sklopila britanska firma Broadspeed, prvo pet primeraka, a onda još 28 jedinica nakon novog talasa potražnje. Belgijski tjuner Transeurop Engineering nam je podario i model nazvan TE 2800 sa 2,8-litarskim motorom sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji iz Opela Commodore. Razvijao je 142 „grla“ i pružao maksimalnu brzinu od 207 km/h, što ga čini najbržom Montom prve generacije.

Druga generacija je imala značajno dužu karijeru (od 1975. do 1988. godine) i debitovala je zajedno sa osveženom Asconom. Novitet je bio dostupan kao heč sa troje vrata, a svoju verziju je sada dobio i Vauxhall pod imenom Cavalier.

Dizajn je ponovo stigao iz Sjedinjenih Američkih Država i bio je dosta sličan onom sa modela Chevrolet Monza. Motori su ostali isti kao i kod prethodnika, ali su vremenom penzionisani i zamenjeni sa onim modernijim.

Najpoznatije izdanje je bilo ono sa oznakom GT/E (GSi u Nemačkoj) gde je ovi 2,0-litarski benzinac stizao sa 110 „grla“. Opel je nudio i opciju koja je podrazumevala da servisi ugrade preradu sa konfiguratora za direktno ubrizgavanje goriva, što je povećalo snagu na 125 „konja“. Ova generacija se nije mnogo promenila kroz istoriju sa izuzetkom par detalja kao što su plastični branici umesto hromiranih.

Spomenućemo da je druga generacija aktivno učestvovala i u profesionalnom auto-moto sportu i to reliju. Originalno je razvijena za Grupu 4 1981. godine, ali je dve godine kasnije dobila na snazi i prešla u najveću Grupu B. Tu nije uspela da zabeleži dosta uspeha pošto su dominirali četvorotočkaši sa pogonom na sva četiri točka.

Manta će da slavi na veoma zahtevnom reliju u Keniji tokom 1983. godine, ali će to biti jedina pobeda za tim i Opel će da završi daleko iza Lancije i Audija u generalnom plasmanu među konstruktorima. Iako je to, kako rekosmo, bila jedina pobeda Mante na najvećoj formi relija, ona će da zabeleži još nekoliko podijum finiša.

U čast ovih trkača, Opel će kasnije da ponudi specijalna izdanja i200 i i240 u istim bojama i s moćnijim benzincima sa 125 i 136 konjskih snaga.

Poslednja Manta će sići sa proizvodne trake 1988. godine ili oko godinu dana nakon nekadašnjeg velikog rivala Caprija. Opel je tvrdio da je vreme takvih automobila prošlo i da mlađarija želi modernije automobile sa pogonom na prednje točkove.

Proizvodnja će se zaustaviti na cifri od oko 1,1 milion jedinica, što je manje nego ona koju je imao Capri (oko 1,9 miliona vozila), ali na kraju dana, oba modela su imala svoje momente slave i postojao je veliki žal što su eliminisani.

Naposletku, konstruktori Mante i Caprija mogu da se zahvale jedni drugima što su uopšte postojali, jer je Opelova dominacija u Evropi naterala Ford da napravi nešto drugačije, a onda su Nemci stigli sa odgovorom i Stari kontinent nikada više nije bio isti…

Zoran Tomasović

(2747)