MR test: KTM 790 Duke

Obično test vožnje motocikala obavljam tokom vikenda, što možda i nije najsrećnija ideja, znajući za statistiku koja otkriva da se najviše saobraćajnih nezgoda odigra upravo u tom delu nedelje, dok kada pričamo o, u tom smislu najzlokobnijem dobu dana, to je onda veče odnosno noć. Međutim, u isto vreme tih dva, tri dana budu idealan vremenski okvir u kome se može odvojiti pristojna porcija vremena za hobi i samoživu radost. Takva (radost) je danas na dva točka, uostalom kao i u detinjstvu, samo što su tada točkovi bili na biciklu. Potom smo s radošću prešli na misli o nogama (devojačkim), pa na četiri točka, i evo kako se bližimo velikom životnom finalu, opet smo dvotočkaši…

Tako me je sudbina u petak „posle posla“ sastavila s KTM-om s oznakom 790 Duke. Veoma osobeno stilizovan motocikl iz kategorije golaća (na engleskom – naked) već na prvu loptu privlači. Svaki adut iz palete ovog austrijsko-indijskog proizvođača izgledom podseća na neku životinjku, pa tako veliki KTM 1290 Super Adventure R asocira na skakavca, dok ovaj srednjak i golać, barem meni žestoko liči na nemačkog boksera. A takvog sam imao do pre nekoliko godina. U stvari „takvu“, zvala se Lena. Nažalost, kako bi rekli dragi Bošnjaci, sada je ta ženka rahmetli, ali neke od glavnih osobina deli s testiranim motorom.

Lena i ovaj Duke su otresiti, nervozni, brzi, ali za razliku od Lene, nema indicija da KTM ima slabo srce i ne deluje „glupo“, kakav je utisak ponekad ostavljala moja (da ostanemo u duhu turcizama) džanum keruša.

KTM 790 Duke pokreće dvocilindarski linijski motor sa 800 kubnih centimetara. Dovoljno za 105 konjskih snaga i 87 njutn metara najvišeg obrtnog momenta što nije zanemarljiva vatrena moć, pogotovu kontesktu „suve mase“ od 174 kilograma. U praksi to deluje veoma ubedljivo i sasvim dovoljno za niz adrenalinskih provokacija sudbine, sve uz potrošnju koja je u mom slučaju, na uzorku šarene (konvencionalni novinari bi napisali „mešovite“) vožnje u trajanju od 222 kilometra, iznosila 3,9 litara na stotinu kilometara. Pošto u rezervoar staje nekih 14,3 litara benzina, prosta matematika otkriva da je autonomija nekih tri do četiri stotine kilometara.

Više je stvari, pored pomenutog stila i očitane potrošnje, koje su mi se dopale na ovom motoru. Najpre, kvalitet izrade. Zli jezici pobedonosno naglašavaju činjenicu da je ovaj proizvod sklapan unutar kineske kompanije CFMoto, i uglavnom su to persone koje glorifikuju plodove rada japanskih konstruktora. Ajde, njih da podsetim da je upravo pomenuti CFMoto ušao u ugovorni odnos s kraljicom pouzdanosti japanskom Yamahom, o zajedničkoj proizvodnji motocikala. Oni više upućeni znaju da je za kvalitet proizvodnje manje bitno mesto same montaže gotovog proizvoda, u odnosu na primenjenu tehnologiju, proizvodne solucije i interne kontrole u samom entitetu koji je zadužen za sklapanje omiljenih nam zujalica.

Shodno tome, da su mi rekli da je ovaj golać sklapan u Nemačkoj ili u Japanu, poverovao bih „na keca“ i zaista ne vidim razliku u kvalitetu izrade u odnosu na motocikle ove marke sklapane drugde, a lično posedujem velikog avanturistu (skakavca iz basne u uvodu) i maleni 390 Adventure SW koji je rođen u postrojenjima Bajaj Auta, suvlasnika KTM-a. Nema tragova fušarenja, sve radi, na dodir zvuči zdravo i nema šumova rastresenosti usled upotrebe. Pre mene, ovo čudo su jahali drugi ljudi nešto preko tri hiljade kilometara i jedino se na gumama i malom TFT ekranu da videti da ni ovde nisam bio prvi.

Nadimak koji je dodeljen 790-ici sugeriše kako je ovo hiruški precizna sprava, a i ja mogu da se složim da bi Skalpel mogao da bude jedan od naziva koji je verodostojno izabran da predstavi najvažnije osobine vozila. Direktan je u komunikaciji s vozačem i s drumom, nema igri gluvih telefona, što će reći da slepo sluša naredbe i veštiji je izvršitelj nego što sam ja nalogodavac. Ali, onoliko koliko imam rutine, proveo sam se „za sve pare“.

Osećaj ubrzanja je fantastičan i to ne kvari ni savršeno precizan i lak za upotrebu šestostepeni menjač s nešto dužim prenosnim odnosima. Da je proizvođač hteo, odnosno da je smatrao da ima potrebe, verujem da bi mogao da stvori još eksplozivniju mašinu, da je samo malo skratio „brzine“, ali stvarno nema potrebe. Reakcije na dodavanje gasa, ili otvaranje gasa kako to kažu motoraši, su munjevite i plahe, baš kao što su i ostale reakcije motocikla na izdate komande.

U obaranju je lak i nije potrebna niti velika sila, niti protok značajnog vremena da bi se vozilo dovelo pod ugao. Osećaja nesigurnosti tom prilikom nema, niti je prisutna senzacija opiranja vozila da se povinuje ideji vozača. Samopouzdanju značajno doprinose i kočnice koje nije potpisao Brembo, već je na proizvod neke manje čuvene marke, svoj amblem stavio KTM.

Napred su dva diska, nazad jedan, sve to super funkcioniše, mada bi sama papučica kočnice zadnjeg točka mogla biti i nešto malo dalje postavljena u odnosu na nogostup. Par puta mi je noga poletela previše ka napred. Verujem da je to zbog navike vožnje avanturističkih modela.

Beše puno kiše u nedelju, iskorišćeno za detaljnije sagledavanje izlaganja poznatog moto-jutjubera Motojitsua u vezi usavršavanja veština kočenja na motociklu, pa mi je ovaj demo-delija dobro došao da u ponedeljak probam da preslikam savete s interneta. Kočnice – dooobreeeee….

Prigodno je mesto da naglasim da se sedi umereno povijeno ka napred, što nameće polažaj nešto niže postavljenog guvernala i izvrnutih fuzastera, pa ste donekle u stavu koji asocira na Ivanu Španović u naletu na svetsko zlato. Dakle, sedi se prijatno sportski i to na sedištu koje je sasvim solidno odmerene čvrstoće, bez nekih primedbi. Nema umora tokom vožnje, ali s druge strane, nijedna vozna seansa i nije trajala duže od dva sata. Opet, ko bi i gde i vozio ovako motocikl iz segmenta „umri muški“ (bez zaštite od vetra)…

Turbulencije su osetne i praktično je teško ostvarljivo voziti 790 Duke brzinom koja prevazilazi nekih 125 km/h. Mislim, može to, ali gubi se smisao – nema radosti i jedina je težnja u tim trenucima, što pre svesti brzinu na dvocifrenu. Tu je zadovoljstvo zagarantovano.

Kako otpustite ručicu za gas, tako krene da žubori predivno oblikovan završetak sistema za odvod izduvnih gasova. Em izgleda veoma privlačno, em daje koncertni duh vožnji motora. Taj momenat zvučno-vizuelni, možda bi se baš on i najviše dopao u celom paketu. Da sam kojim slučajem probao malo i kako se motocikl ponaša u režimu vožnje na trkačkoj stazi, možda bi taj detalj odneo primat, ali ne dade kiša…

Oslanjanje nije zasebno podesivo i generalno je našpanovano da bude nešto tvrđe, ne i neprijatno tvrdo. Sportska nota je ciljana i to je očigledno, ali nije bilo namere proizvođača da klijentu ogadi vožnju na asfaltu nešto lošijeg kvaliteta. Hod oslanjanja napred i nazad je na nivou od 14 i 15 centimetara, što takođe doprinosi više atletskom osećaju u vožnji.

KTM 790 Duke je zaista bogat duhom i zaista puno čini za duševnu stabilnost vozača, ali je plastikarijom bogat onoliko koliki je i imetak kaluđera. Drugim rečima, nema ništa – ne da nema vizir, nema čak ni zaštitu od vetra za ruke, niti bilo kakve plastične oplate da skriju delove motora. Na fotografiji ćete primetiti i kako je hladnjak izložen pogledima radoznalaca… Međutim, ova opaska da motocikl saglasno klasi kojoj pripada, ne nudi nikakvo perje, nikako ne važi za sisteme bezbednosti i to je razlog zašto je KTM veliki, ogroman u mojim očima (ne i jedini takav).

Maločas pomenuh ekran tipa TFT i od svega viđenog i doživljenog, on mi se možda i najmanje dopao. Pomislih po prvi put u životu – eh, da mi je bar malo veći… Ali, jednostavan je za upotrebu i kao vlasnik motocikla ove marke, već sam priviknut na logiku prezentacije. Nemam zamerki u toj oblasti.

Cena zabavnog motocikla iznosi nešto malo manje od deset hiljada evra, ali on je naked i sam po sebi. Ako krenete da ga oblačite – neće na dobro da izađe 🙂

Umesto u ponedeljak, ovog „Vojvodu“ (Duke preveden s engleskog na srpski jezik) vratih u utorak i opet mi se javi onaj osećaj u stomaku tom zgodom. Kakav je to sentiment znaju očevi koji su udavali ćerke. Ispraćaš je i guraš u život i nepoznato, a tako bi rado vratio vreme bar neki krug unazad…

Zvezdan Božinović

(469)