AR uporedni test: Fiat 500L vs Honda Jazz

NOVIJE JE UVEK BOLJE?

Pre oko tri godine sam opisao svoja korisnička iskustva sa Fiatom 500L sa 1,6 MJ motorom, a nedavno sam predstavio slično štivo i za Hondu Jazz Crosstar. Fiata sam posedovao skoro osam godina, a krajem prošle godine za njegovu poziciju je nabavljena pomenuta Honda.

Već par puta sam dobijao sugestije da napravim neko poredjenje ta dva u osnovi dosta slična vozila. A poredjenje je moguće iz raznih perspektiva:

• aktuelni tržišni model protiv ovog koji to više nije, budući da je 500L na tržištu zaigrao čak osam godina ranije i bio u proizvodnji celu deceniju (od 2012. do 2022. godine), dok je aktuelni Jazz svoju borbu sa konkurentima započeo 2020. godine (a u Srbiji tek polovinom 2021. godine),
• japanska filozofija protiv evropske filozofije pravljenja automobila;
• klasičan savremeni hibrid protiv vremešnog dizela, uz napomenu da je u konkretnom slučaju reč o slabijoj verziji 1,6 MJ motora od 105 ks iz 2015. godine, koji motor je izvorno predstavljen još davne 2006. godine, u varijantama od 105 i 120 ks, dok i danas u verziji od 130 ks pogoni neke aktuelne modele Stellantis grupacije (Tonale, Compass …).

Pa, polazeći od parametara koji su uglavnom uobičajeni za ocenu svakog vozila, da vidimo da li se Jazz do sada “mojim okom” pokazao u zbiru kao dostojan naslednik za 500L? U čemu je bolji ili lošiji? I da li je vozilo novije generacije iste klase uvek obavezno i kao celina bolje od onog starijeg? Jer, valjda ne bi smelo biti dileme da čak i u okviru istog brenda noviji modeli povremeno imaju neka lošija rešenja ili manje dobre neke pojedinačne osobine od svojih predaka.

Ukoliko negde u tekstu u nastavku nije posebno drugačije naznačeno, sve izneto za oba modela se odnosi na njihove verzije pre fejslifta, odnosno, za 500L na verziju u paketu opreme Lounge sa 1,6 MJ od 105 ks iz 2015. godine, a za Jazz na Crosstar verziju iz 2021. godine sa SUS motorm od 98 ks i pogonskim elektromotorom od 107 ks.

Ne znam, inače, tačan podatak o ukupnom broju prodatih primeraka modela 500L tokom decenije njegove produkcije, ali, mislim da je vrhunac obima godišnje produkcije i prodaje postignut tokom 2014. i 2015. godine (kada se dostizala cifra od blizu 100 hiljada komada godišnje), a posle čega je krenula silazna putanja.

Što se tiče Jazza, npr. u toku 2022. globalno je prodato oko 178 hiljada komada (pa se i rangirao u prvih 100 globalno najprodavanijih modela za tu godinu), stim da se na svim tržištima ne prodaje pod istim imenom.

Prema podacima sa sajta https://carsalesbase.com/, oba modela su u Evropi u toku 2020-2021. godine imala sličan, dosta skroman obim prodaje (500L: 21.883 / 19.967 komada i Jazz: 25.182 / 30.503 komada), dok je u toku 2022. godine zbog približavanja kraju svoje produkcije 500L dosta posustao sa prodajom u odnosu na Jazz (6.081 / 21.135 komada), uz napomenu da u te cifre nije uključena prodaja iz decembra 2022.

Pa, idemo redom.

Klasa i dimenzije, dizajn

Oba vozila pripadaju MPV klasi B segmenta, koja klasa vozila je praktično odavno doživela svoj vrhunac popularnosti i od tada počela lagano da izumire. Imam utisak da je ta klasa danas kod proizvodjača u njihovoj ponudi poželjna koliko i lepra ili neka druga retka teška kožna bolest.

U smislu dizajna, oba modela imaju i svoje „proterenske“ varijante, sa gomilom nekih spoljnih dodatnih plastika, neznatno većim klirensom i drugom dimenzijom pneumatika.

Fiat 500L je malo veći po svim dimenzijama (5-10 cm), bez razlike da li se porede „proterenske“ verzije ili one „obične“. U konkretnom poredjenju, Crosstar ima spoljne dimenzije (DxŠxV) oko 409 x 173 x 156 cm, a 500L oko 416 x 179 x 166 cm.

Posle redizajna, oba vozila su i spolja malo porasla, zbog nešto drugačijeg dizajna branika.

Za razliku od 500L koji je imao i svoju za oko 20 cm produženu „Living“ verziju (koja je mogla da bude i sedmosed), Jazz nema takvu podvarijantu.

U svakoj izvedbi 500L je imao medjuosovinsko rastojanje od oko 261, a Jazz oko 252 cm.

Prednje govori da su im spoljne dimenzije dosta slične, ali da deluje logično da bi Jazz kao malo kraći i uži trebalo i da je neznatno i podesniji za urbanu upotrebu, dok bi 500L trebalo da nudi malo više mesta za putnike i prtljag. No, doći ćemo do svega toga.

Spoljni dizajn

Ako poredimo običan 500L i običan Jazz, spolja mi je lepši 500L. Istu emociju imam ako i poredimo „proterence“.

Ali, ako „ukrstimo“, odnosno, uporedimo ono što sam imao, običan 500L u odnosu na „proterenski“ Jazz, dao bih spolja blagu prednost dizajnu Jazz-a, mada bih i dalje imao utisak da su mu prednji farovi nekako dosta „buljavi“.

Inače, redizajnirana vezija 500L je spolja meni manje privlačna od izvorne varijante, posebno u „proterenskoj“ verziji. Ne dopada mi se redizajn branika, kao ni što je posle redizajna spolja uglavnom „poskidano“ sve što je bilo od hrom plastike (kvake, lajsne …), mada su mi same svetlosne grupe posle redizajna nesporno lepše. Ali, ono kako je spolja redizajniran Living, koji je dobio samo nov prednji branik, ali mu je pozadi ostavljen stari, pa, ono je prava bruka za Fiat.

Nasuprot tome, redizajn Jazz-a iz 2023. smatram estetski uspešnim od izvornog.

Dakle, kada sve to „saberem“, deluje mi da je u smislu dizajna generalno mrtva trka, bez jasnog pobednika. Oba imaju u svojoj ponudi neke lepotane i one koji mi se ne dopadaju.

Doživljaj enterijera

Ako poredimo konkretne primerke, u enterijeru bih po pitanju dizajna veoma blagu prednost dao Jazz-u, mada bi to zaista mogao da bude i nepravda prema tom 500L.

Jer, u Lounge opremi tog godišta on je veoma lepo i bogato uradjen, sa prijatnim rešenjima i sa baš dosta mekanih materijala, pa i na prednjoj armaturnoj tabli, celom širinom. Svakako daleko ih je više nego ih je bilo ne samo u nižim paketima opreme običnog 500L, već i u „proterenskom“ Trekking izdanju (kod kojih je tu bila samo lakirana plastika u boji same karoserije vozila).

Inače, postoje i Lounge primerci iz perioda produkcije pre mog 500L kod kojih je na prednjoj armaturi korišćen i neki mekani materijal nalik koži.

A 500L je nudio i opcioni kožni enterijer, koji je i na oko i na dodir delovao zaista kraljevski. Ali, čak i bez toga dizajn i kvalitet standardnih materijala sedišta (u varijanti polukože) kod poredjene Lounge opreme je bio vrhunski. Usudio bih se reći možda i iznad onog u predmetnom „proterenskom“ Jazz-u.

A ako bi taj 500L po nečem u enterijeru u smislu doživljaja dizajna mogao da se0 „postidi“ u odnosu na Jazz, jeste samo veličina centralnog ekrana (9“ u odnosu na 5,4“) ili kako je rešen centralni greben i opcioni središnji oslonac za lakat. Pri redizajnu je dosta detalja promenjeno u vozilu, pa je dobio je i novu i savremeniju instrument tablu, veći i savremeniji centralni ekran, drugi dizajn ručice menjača, tastera na volanu, ručice ručne kočnice.

Naravno, veliki zločin bi bio prećutati i da je u Lounge opremi 500L standardno imao i celokrovnu fiksnu panoramu, koji je omogućavao jedan sasvim drugi doživljaj ne samo enterijera, već i „sveta oko nas“. I prosto, ugodjaj putovanja sa vozilom sa i bez panorame je bitno različit, posebno za putnike. Pamtim bezbroj lepih trenutaka iz perioda dok su mi deca bila manja, kada bi oni u vožnji komentarisali ono što se moglo videti iznad njihovih glava.

Ne mislim samo na plavo ili zvezdano nebo, već više na vožnje nekim prelepim kanjonima, kada „pogledom na gore“ možete da svu tu lepotu prirode doživite na jedan poseban način. A taj „detalj“ Jazz ne nudi ni kao opciju. Danas, kada to opciono nudi čak i Dačija u modelu Sandero Stepway (istina, u dosta skromnoj izvedbi). Po meni, sramota za Hondu. Ali, pohvala za Reno/Dačiju.

Tek, pošto dva poredjena modela ipak deli osam godina u razvoju i tržišnom predstavljanju, nekako i deluje logično da mi sam enterijer Jazz-a zbog niza detalja kao celina deluje ipak modernije i lepše.

Ko nudi više prostora za putnike?

Što se tiče prostora za trup i glavu, kod 500L na prednja sedišta svakako može sesti viša osoba nego u Jazz. Otprilike, u Jazz napred može da sedne i neko malo viši i od dvometraša, a iznad iznad glave da mu stane i stisnusta šaka “na kant” (ako je normalnih proporcija tela), dok će u 500L takva osoba napred ipak da ima i više slobodnog mesta iznad glave. Taman skoro za šešir. Ako vam je bitno da ga imate na glavi i dok vozite.

Ali, kada su u pitanju veoma dugonogi ljudi, oni će mnogo veću sreću na prednjim sedištima naći u Jazz-u i to sa dva razloga. Prvi je to što sedišta 500L imaju manji hod podešavanja po dužini (i mogu manje da se odgurnu unazad), a drugi razlog je što donji deo centralne prednje armaturne table kod 500L (negde u visini komandi klimatizacije) zbog svog oblika zna da malo (bočno) smeta kolenima veoma dugonogih ljudi.

I to više suvozaču, nego li vozaču, pošto cela prednja konzola kao da je nekako blago pomerena u desno za 2-3 cm. Meni to nije smetalo, ali, znam da su se neki moji prijatelji, koji su veoma dugonogi ljudi (a kojima bih dao da isprobaju 500L), znali požaliti da im se na mestu vozača desno koleno desnim delom povremeno osloni na rub te konzole i da im je to neprijatno pri dužim vožnjama auto putem. A na mestu suvozača bi to bilo još više izraženo u odnosu na levo koleno.

Kada se sve to zajedno pogleda, zaključak bi bio da će se izrazito visoki i dugonogi ljudi svakako lakše i prijatnije smestiti u Jazz-a na prednjim sedištima.

Što se tiče komfora zadnje klupe, Jazz i tu nudi veći prostor od 500L, kako za kolena, tako i za trup i glavu, mada sve to možda deluje apsurdno (jer 500L ima za oko 8-9 cm veći i Wb i visinu vozila),

Manja ponuda prostora za trup i glavu pozadi po mom mišljenju nije samo posledica panoramskog krova 500L u konkretnom slučaju, već i činjenice da je kod 500L sedalni deo zadnje klupa očito izdignut na veću visinu u odnosu na sam pod vozila. Ne znam zašto je to tako izignuto, ali je i sam pod ispod zadnjih sedišta očito izdignut. Da je u pitanju hibridna Toyota, pomislio bih da je tu ispod možda smeštena visokonaponska baterija. Ovako, pojma nemam, možda je kod 500L tu ispod rezervoar za gorivo (nisam to nikada proučavao).

Znam da je kod Jazz-a rezervoar za gorivo ispod samih prednjih sedišta i da je pod tu malo izdignut, ka napred u gabaritima sedalnog dela. Pa, ako recimo suvozača sedište odgurnete unazad do kraja (jer ste možda dugonogi), tada, ako biste to želeli, svoja stopala nećete moći potpuno privući unazad do kraja, do samoga sedišta, već najbliže do udaljenosti od oko 5 cm od sedišta.

Što se tiče razlike u ponudi prostora za kolena pozadi, mada su oba MPV kategorija, Jazz očito ima drugačiju i bolju koncepciju unutrašnje organizacije prostora, koja omogućava znatno veći prostor za kolena. Uostalom, ako ste nekada imali prilike sesti pozadi u model Lancia Musa / Fiat Idea (koji neki smatraju i prethodnikom modela 500L), primetili biste da Musa/Idea pozadi možda nudi više mesta, mada je u odnosu na 500L kraća za oko 15 cm i sa oko 10 cm manjim medjuosovinskim rastojanjem. Prosto, veće medjuosovinsko rastojanje nije uvek i garancija za toliko veće ponude prostora za kolena putnika pozadi.

Ono što je dodatna razlika za kolena dugonogih putnika pozadi, kod 500L je zadnji deo naslona prednjih sedišta obložen plastikom (a tu su i avio stočići) i to je dodatni minus. Neprijatno je pozadi ako vam vam u vožnji kolena dodiruju tu plastičnu oblogu.

Sve to u praksi znači i da, primera radi, moj sin od oko 190 cm (i normalnih proporcija tela) može pozadi da normalno sedne u Jazz, ali, ne može nikako u 500L.

Sa druge strane, potencijalna prednost 500L u komforu zadnje klupe je što je sama kabina šira (jer je i 500L širi oko 6-7 cm od Jazz-a, odnosno, širok je kao npr. Corolla sedan), pa pozadi izuzetno možete da „nagurate“ i tri putnika (ako neka nužda to nalaže); što na podu uopšte nema centralnog tunela (kod Jazz-a ima, ali, jako nisko, kao „u najavi“); to što je u nekoj meri moguće podešavanje nagiba naslona ledja zadnjih sedišta (a onaj niži položaj je prijatan za spavanje putnika zadnje klupe), kao i to što pozadi postoji prijatan središnji naslon za ruke.

Pošto je meni ključna stvar da se u “drugo vozilo”, ako je to povremeno potrebno, udobno smeste do četiri odrasle osobe, u ovoj kategoriji moj glas ide za Jazz. Nije 500L u tome uopšte loš, naprotiv, on je genijalno rešen MPV, ali, Jazz je u tome prosto u zbiru bolji. Da je imperativ i povremeni kakav-takav prevoz pet osoba, Jazz tu ne bi imao šta za bitku sa 500L.

Ko ima udobnija sedišta?

Teško je presuditi u ovoj disciplini, a u nečem se ne ogrešiti prema onom koga posredno proglasim gubitnikom. Probajte zamisliti da vas neko ubedjuje da neki model papuče veličine 42 odgovara svakome. Ne ide to, zar ne, mada će takvu papuču „nekako obuti“ i onaj ko inače nosi br. 40, a i onaj ko uobičajeno nosi br. 44 ili 45? Za razliku od obuće, za sedišta proizvodjači automobila (uglavnom) „prodaju priču“ da jedna veličina odgovara za sve. Naravno, neki opciono nude i anatomska sedišta. Ne i Fiat i Honda.

Pa ni sedište 500L i Jazz-a ne može jednako da odgovara i bude udobno onome visine 170 i onome od 200 cm, meni od 75 ili nekome od 105 ili 125 kg.

Sedišta Jazz-a su svakako tvrdja nego kod 500L, a usudio bih se reći, slično su tvrda kao i sedišta koja su deo opreme M Sport paketa kod BMW-a (i tu je kraj svih sličnosti). Meni ta tvrdoća više prija. Mekša sedišta me više umaraju.

Čini mi se da je ledjni deo prednjih sedišta Jazz-a oblikom u gornjem delu više prijateljski nastrojen prema visokim i dugotrupnim ljudima nego što je to slučaj sa prednjim sedištima 500L. Ali, smatram i da je greh što ni u najvišim paketima opreme Jazz nema lumbalnu podršku čak ni za vozača. Kod 500L je elektropodesiva lumbalna podrška oba prednja sedišta bila deo opcione opreme za koju sam doplatio.

Sedalni deo mi odgovara kod oba modela, mada znam i da neki prigovaraju na dužinu sedalnog dela. Ja inače ne vidim mesta ni načelnoj primedbi te vrste kod bilo kog modela, osim ako sedišta nemaju istovremeno i mogućnost podešavanja nagiba sedalnog dela, a što retko koji nepremium ima. Jer, ako ste dugonogi, a podešavanjem nagiba sedalnog dela ne možete da sprečite da vam prednji deo butina visi i da tako obezbedite da većim delom dužine butina imate slično opterećenje, totalno je nebitno da li je sedalni deo sedišta dugačak 48, 52 il 55 cm, pa i da li postoji ekstenzija za butine. Šta mi znači ekstenzija ili generalno duži sedalni deo ako mi prednji deo butine ionako visi – jer sedište nema i podešavanje nagiba sedalnog dela?

Nesporno, bočne potpore sedišta su znatno jače izražene kod Jazz-a, nego li kod 500L. Za 500L po tom pitanju, Jazz kao da ima „kadice“.

Tek, za pretežno urbanu vožnju smatram podesnijim prednja sedišta 500L (jer se zbog gotovo potpunog odsustva bočnih potpora mnogo lakše pri ulasku u kola smestite u sedište i u njemu namestite), dok su za bržu vožnju, posebno po krivinama, sedišta Jazz-a mnogo bolja, jer odlično „drže telo“.

Ako moram nekoga ipak proglasiti pobednikom ove kategorije, neka to ipak bude Jazz. Ali, greh je svakako. Jer je u mom slučaju reč o „gradsko-prigradskom“ vozilu. I bitno je oboje.

U koje vozilo se lakše ulazi i iz njega izlazi?

“Sve je lako kad si mlad”, kaže ona dobra stara pesma “Prljavog kazališta”. A šta kada više nisi? Pa, ulazak u oba vozila je izuzetno lagan i to ne samo zbog veće visine vozila (i činjenice da su i sama sedišta na većoj visini u odnosu na tlo), već zato što je kod njih bočna linija krova izmedju A i B stuba veoma malo zakošena, skoro pa vodoravna. A posebno kod 500L. To je postignuto zahvaljujući činjenici da vozila imaju jako kratku prednju haubu, da im prednji vetrobran u donjem delu na sredini počinje skoro u vertikalnoj ravni prednje osovine, kao i zahvaljujući tome da i 500L i Jazz imaju dupli A stub, pri čemu je krak tog stuba koji je bliže B stubu veoma malo zakošen.

Sve to ima za posledicu dosta mesta da vozač i suvozač pri ulasku u vozilu lako provuku i svoj trup i glavu. Maltene “ponosno” i “uzdignuta čela”.

Nije primenjeno, dakle, uobičajeno rešenje sa jednostrukim, dosta zakošenim i unazad pomerenom donjom bazom A stuba, kod kojih posmatrano sa boka često i ne uočavate jasno gde je granica gornjeg spoja A stuba i krova, pa je i gornji ram prednjih vrata (ali i krova) veoma zakošen i zaoboljen, a što od vozača i suvozača traži da malo jače saviju vrat i kičmu pri ulasku u vozilo ili izlasku iz njega (ako ne žele da glavom udare u ram krova).

Takodje, kako uz takvu koncepciju ni prednji vetrobran u svojoj gornjoj zoni nije povučen unazad, pa ni blizu glave vozača, tako da vam na mestu vozača nisu tik pred samim očima ni “suncobrani”, a ni unutrašnji retrovizor. Pa, kod 500L ja sa mesta vozača unutrašnji retrovizor skoro da nisam mogao da dotaknem osim ako se prethodno malo nagnem ka unapred. To napominjem zbog one vrste vozila kod kojih jeste upravo suprotno Jazz-u i 500L, pa pri ulasku na mesto vozača u ta vozila nekada glavom malo zakačim čak i za unutrašnji retrovizor, a pri vožnji znam povremeno da imam utisak i da mi ti “suncobrani” skoro “u očima” i odvlače malo pažnju, pa na neki način smetaju i pogledu kroz vetrobran ka gore. Znam da mi se u vezi tog problema žalio i jedan slično visok prijatelj kome sam jednom prilikom bio dao da isprobao 308 SW mk1. Meni se to dešavalo sa dosta vozila, ali, ne i sa 500L i Jazz-om.

Da biste lakše razumeli o čemu je reč, pogledajte, samo primera radi, bočnu siluetu Dačije Sandero Steway ili Dačije Jogger, oblik gornjeg dela rama prednjih vrata (koja vrata su ista kao i na Loganu) i koliko je u tom prednjem delu izmedju A i B stuba linija krova jako zakošena, a sama baza A stuba pomerena dosta unazad. Ako ste niži, veoma mlad čovek ili gipkog tela, sve to oko potrebe jačeg savijanja kičme i vratnog dela pri ulasku i izlasku će vam verovatno biti nebitno. U suprotnom, primetićete sigurno.

Posebno, ako vozite 500L ili Jazz i probate “iz njih” da sednete napred u Sandero Stepway ili Jogger, uočićete tu razliku u lakoći ulaska zbog drugačije rešenog A stuba i oblika krova izmedju A i B stuba. Mislim da sam u poslednjih godinu-dve barem 20 puta probao sesti u navedena vozila (a imao sam i testne vožnje Sandera), a ako zaista ne bih bio maksimalno posvećen načinu ulaska u vozilo, skoro uvek bih zakačio glavom za krov ili A stub.

Sećam se da sam u vezi toga na netu pre možda godinu dana pročitao predstavljanje Joggera od strane jednog vlasnika tog vozila (koji šaljivo reče da je nekada bio visok oko 180 cm, a da je sada verovatno niži 2-3 cm) i da je on već u inicijalnim utiscima naveo da se i njemu dešava da zbog nisko postavljenog A stuba prilikom ulaska i izlaska zapne glavom za A stub. A pomenuo je i te veoma približene “suncobrane”.

Takve senzacije sigurno nećete imati kod 500L ili Jazz-a. A ako bi nekome u ovome trebalo da dam prednost, to je 500L. U njega se lakše ulazi nego li i u Hondu CR-V, koja je i većeg klirensa i malo viša.

Unutrašnje ostave, prtljažnik i modularnost

Kada su u pitanju unutrašnje ostave, oba vozila imaju duple kasete ispred suvozača sličnih dimenzija (ali je kod 500L ona gornja i hladjena), dok su ostave u zadnjim vratima značajno veće kod 500L i tu (kao i pozadi izmedju prednjih sedišta), staju i flaše od 1,5 litar bez i najmanje problema, mada može i da se kaže i da Jazz generalno nudi veći broj ostava za flaše.

Jazz ima zadnja „magična sedišta“ (Honda ih marketinški tako zove), koja povremeno zaista nekome mogu da deluju praktično. Meni su značila par puta.

Ali, kada je u pitanju potpuno preklapanje zadnjih sedišta (da bi se dobio veći prljažnik), greh bi bio prećutati da 500L ima gasne podizače zadnjih sedišta (načelno iste vrste kao one koji kod njega „drže“ otvorenim poklopac motora ili prtljažnika) i praktično je dovoljno da samo prstom povučete okidač/bravicu na naslonu ledja zadnjih sedišta i da se naslon najpre sam preklopi, a potom celo preklopljeno sedište podigne u vertikalni transportni položaj, koji maksimalno povećava zapreminu gepeka. Zaista genijalno rešenje. „Gospodsko“. Koje sam izuzetno retko koristio.

Konačno, što se tiče prtljažnika, deklaracije kažu da je nešto veći kod 500L, jer je njemu minimalna zapremina 340 litara, a kod Jazz-a 298 litara. Ali, pošto je kod Jazz-a zadnja klupa „na konzolama“ (pa je prazan prostor ispod većeg dela sedišta), verujem da kod Jazz-a, ako je to zaista potrebno, bez problema ispod zadnjih sedišta ima slobodnog prostora za smeštaj prtljaga u visini razlike deklarisanih zapremina. No, uz jednu veliku manu prtljažnika i to ne po pitanju zapremine, već zbog nepostojanja rezervnog točka, a ni predispozicije za njegov smeštaj.

Kao da je neko EV vozilo ili na TNG pogon. Znam da statistike govore da se gume veoma retko buše, ali, ja sam posle samo par meseci uspeo da probušim gumu Jazz-a (ali ne i na Fiatu tokom skoro osam godina). Srećom, do bušenja “na šraf” je došlo u urbanoj upotrebi i na način koji je omogućio da se vozilo na poluizdvanoj gumi doveze do moje garaže (gde sam najpre kao privremeno rešenje namontirao jedan točak iz vansezonskog seta). Ali, strah me i da pomislim na mogućnost bušenja gume Jazz-a tokom nekog putovanja, “u ponoć” i/ili “u sred ničega”.

Istina je da je kod 500L zadnja klupa klizna, sa hodom šina od oko 10 cm, pa i zapremina prtljažnika može da bude i 440 litara – ako su zadnja sedišta maksimalno gurnuta napred. Ali, kako 500L nije baš preterano izdašan sa prostorom za kolena drugog reda čak ni kada je zadnja klupa maksimalno gurnuta unazad, ne vidim neku posebnu korist od te vrste modularnosti.

Kao npr. ni kod Captura. Jer, kada se klupa otkliže unapred (da bi prtljažnik bio veće zapremine), za moje razumevanje pozadi tada ne može da sedne niko osim “Hobita”. Ili deteta. Kod nekih vozila koja su izdašna sa prostorom za kolena pozadi ta funkcija klizanja zadnje klupe donekle i ima smisla.

Tek, u ovoj kategoriji može da se kaže da je 500L pobednik u deklaracijama.

Ergonomija

Mada 500L za moj ukus nema neke posebno izražene ergonomske mane, u ovoj kategoriji moj glas ipak ide za Jazz, jer je dosta toga prosto ipak malo bolje rešeno.

Najpre, sama pozicija vozača za upravljačem je u Jazz-u nekako dosta prirodnija i prijatnija. Teško je to detaljnije objasniti a knjigu ne napisati.

Ako ćemo maksimalno da sitničarimo, kod 500L bih nekada imao utisak da, ako bih sedište vozača odmakao unazad (udaljio od volana) kako bih ja to uobičajeno učinio u nekom drugom vozilu, da tada kao da teže pritisnem papučicu kvačila do kraja. Da mi je suviše daleko. Meni sa 193 cm.

Takodje, ako ne bih maksimalno podigao volan, nekada povremeno ne bih video na željeni način video i kratki deo spoljnog oboda skale brzinomera, negde u rasponu brzina 60-90 km/h (što bih svakako mogao da vidim numerički ispisano, na centralnom displeju izmedju obrtomera i brzinomera), a ni gornji desni spoljni deo skale obrtomera, u rasponu obrtaja od 4-4.500 rpm (pri čemu je ovo drugo bilo sasvim nebitno).

Konačno, kako su kod 500L komande auto klime postavljene dosta nisko, a moje oči su na veoma velikoj visini, pri čemu bih i naslon ledja kod 500L uglavnom držao dosta „uspravno“ (osim pri dužim vožnjama auto putem, kada znam i da „legnem“), nekada bih, ako se malo „ne sagnem“, imao problem da očitavam krajnji gornji deo displeja leve i desne zone klimatizacije. Odnosno, da ne vidim krajnju gornju horizontalnu recku koja eventualno učestvuje u formiranju ispisa nekih brojeva koji tu recku imaju (2,3,5 …). Pa bih bez savijanja vrata eventualnu „sedmicu“ možda znao da očitam i kao „jedinicu“ (pa da eventualno ispisanih „27“ vidim kao da je „21“). Ali, kažem, nije to do Fiata.

Te moje proporcije tela su činile i da mi kod 500L na vratima vozača položaj komandi za otvaranje prozora ne bude baš na idealnom mestu, kao i da mi središnji oslonac za desni lakat na bude na idealno odgovarajućoj visini (a visina oslonca nije podesiva).

Plus, ono što je mislim „mana“ 500L za svakog vozača (imao on 160 ili 200 cm), koji ima naviku ili želju da se tokom vožnje levim laktom ili levom rukom osloni na gornji deo tapacirunga vrata, to baš i nije moguće na uobičajeni način. Suviše je udaljena oplata vrata.

A za razliku od 500L, kod Jazz-a mi je sve to idealno. Kao da je tim unutrašnjim dimenzijama i rasporedom svih bitnih komandi skrojen prema meni.

Oba vozila pružaju odličnu vidljivost u svim smerovima, ali 500L ima i veće spoljne retrovizore, što povremeno svakako jeste prednost.

Oprema

Naravno, Jazz u zbiru ima dosta bogatiju i savremeniju opremu ne samo od 500L, već i u odnosu na mnoge današnje savremene automobile više klase u njihovoj standardnoj opremi.

Dakako, aktivna i pasivna bezbednosna oprema je takodje na strani Jazz-a i nema dileme da je on po dosta parametara mnogo bezbednije vozilo od 500L.

Ali, recimo, onako čisto subjektivno posmatrano, pri povremenoj maksimalnoj posvećenosti slušanju neke meni veoma lepe muzike, prijatniji akustički ugodjaj mi je pružalo „Alpina“ ozvučenje u 500L od onog „BOSE“ u Jazz-u. Mislim da su deklarisane snage oba muzička sistema jako slične (oko 370-380W), ali je osećaj zvuka kod 500L ipak meni bio malo lepši.

Opet, ako je reč o opremi, činjenica je i da je taj 500L imao i panoramski kroz i lumbalne podrške, a koje su za Jazz-a „misaona imenica“, pri čemu to i nisu tako nebitne stvari.

Znači, mada Jazz pobedjuje u ovoj kategoriji, ima tu i ono „ali“.

Motorizacija, dizel ili hibrid?

Dizel motor u 500L razvija maksimalnu snagu od 105 ks i maksimalni obrtni moment od 320 Nm, dok kod Jazz-a SUS motor kao deo hibridnog sklopa ima 98 ks i 131 Nm, a pogonski elektromotor ima 109 ks i 253 Nm (ali ukupna sinergijska snaga hibridnog sklopa nije deklarisana).

Na papiru, 500L ima par km veću maksimalnu brzinu (oko 180 u odnosu na 173 km/h), dok je Jazz nešto startniji (9,9 u odnosu na 11,3 sekunde).

Prema podacima sa sajta https://www.automobile-catalog.com/ medjuubrzanja su sledeća. Za 500L:

• za ubrzanje 60-100 km/h u 4. stepenu prenosa potrebno 7,1 sekundi,
• za ubrzanje 80-120 km/h u 4. stepenu 8,6 sekundi (u petom stepenu 10,1 sekundi).

Sa druge strane, Jazz-u za ubrzanje od 60-100 km/h treba 5,6 sekundi, a od 80-120 km/h mu treba 7,8 sekundi.

Očito, Jazz ima bolja medjuubrzanja, što je najviše zbog hibridnog pogona i onog pogonskog elektromotora od 109 ks i 253 Nm. Ali, to je delom i zbog toga što hibridni pogonski sklop Honde (pa ni Jazz-a) uopšte nema neki klasičan automatski menjač, ali u vožnji taj sklop faktički daje utisak vožnje automatika. A poznato je da automatici u tim disciplinama uvek pobedjuju one sa manuelnim menjačima uz uporedive snage motora. Pa nekada i one jače. Pa tako ovom „proterenskom“ Jazz-u ubrzanje od 60-100 traje kraće nego li i Civicu 10. generacije sa motorom 1,5T sa 182 ks i manuelnim menjačem.

Ali, nemojte misliti da je 500L sa tom slabijom verzijom 1,6 MJ motora tako loš čak i u svetu vozila sa manuelnim menjačima. Ne, nije on uopšte loš. Naprotiv. I to ne samo zato što ima dobar maksimalni obrtni moment (320 Nm) pri relativno niskim obrtajima (1.750 obrtaja), već zato što je kroz širok raspon obrtaja taj moment takav da faktički omogućava da motor razvije skoro maksimalnu snagu već na oko 2.400 obrtaja i da taj dosta visok nivo snage u odnosu na maksimalnu održava sve negde do oko 4.000 obrtaja (a posle čega naglo padaju i vrednosti obrtnog momenta i snage, a zbog čega ne postoji bilo kakav smisao i praktična korist od toga da se eventualno pokušava sa ovim motorom ulaziti iznad 4-4.500 obrtaja).

A ta veća snaga i pri manjim obrtajima mu omogućava dosta dobar „leteći start“. Recimo, radi preticanja, ali i u nekoj saobraćajnoj situaciji koja bi nametala potrebu da se što pre i jače ubrza, bez da se gubi vreme na prethodno prebacivanje menjača u neki niži stepen prenosa (a povremeno se u saobraćju dešavaju i takve neplanske situacije).

Pa baš zato 500L prema podacima sa pomenutog sajta u svim tim disciplinama „tuče“ mnoga vozila C segmenta. Pa i recimo Škodu Oktaviju 3. generacije iz 2019. godine sa 1,6 TDI motorom od 115 ks i manuelnim menjačem. Ali u tom „letećem startu“ pobedi i sadašnju Oktaviju 4. generacije sa 2,0 TDI od 115 ks u ubrzanju u četvrtom stepenu prenosa od 60-100 km/h, a oktavija njega neznatno za ubrzanje 80-120 km/h. Pobediće u većini disciplina i sadašnju mazdu 3 sa motorom 2.0 e-SkyActiv-X 186.

Toliko je „loš“ taj slabiji 1,6 MJ od 105 ks i to u karoseriji modela 500L. Obični 500L sa jačim 1,6 MJ od 120 ks, naravno, ima još bolja medjuubrzanja od verzije od 105 ks, pa mu u četvrtom stepenu za ubrzanje od 60-100 km/h treba 6,6 sekundi (umesto 7,1), a za 80-120 km/h mu treba 7,8 (umesto 8,6).

Tek, šta je u konkretnom slučaju „bolje“, dizel ili hibrid, ja pojma nemam. Sve ima neke svoje prednosti. I slabosti. A šta i u kojim uslovima meni nudi „lepše utiske“, to ćemo da vidimo u nastavku.

Utisci u vožnji

U najkraćem, mada Jazz ima dosta tvrdje vešanje od 500L, pa nije ljubitelj ležećih policajaca, rekao bih da je u gradskoj vožnji Jazz ipak prijatniji zbog blagodeti koje u tim uslovima pruža hibridni pogon. To nehibridni pogon nikako ne može da pruži. Naravno, dosta je individaualno koliko nekome od nas kilometri ili vreme provedeni u gradskoj vožnji učestvuju u ukupnim godišnjim kilometrima. Pa će onome ko se veoma malo vozi po gradu to pitanje ugodjaja u urbanoj vožnji biti možda i totalno nebitno. U mom slučaju, prosečne brzine oba vozila od dana njihove proizvodnje govore da se oba vozila voze dosta i u gradu, 500L možda oko polovine ukupnih kilometara, a kod Jazz-a je taj udeo gradske vožnje čak i nešto veći, pa mi ugodjaj u gradskoj vožnji svakako nije nebitan.

Daleko od toga da je 500L uz 1,6 MJ neprijatan za vožnju gradu. Na kraju krajeva, uz City mod volan svakog Fiata je „lagan kao perce“, papučica kvačila je mekana kao da je „pukla sajla“, a sam 1,6 MJ ima toliki obrtni moment i pri veoma niskim obrtajima, da u gradu iz mesta skoro da slobodno možete kretati i na ler gasu bez ikakvog straha da će motor da se ugasi. Vrlo je on lagan za voziti po gradu, ali, istina je i da je 1,6 MJ motor u smislu sitnih vibracija ugladjen koliko i „drobilica za kamen“. Ja sam vremenom bio potpuno navikao na te njegove vibracije da ih kasnije skoro nisam ni osećao, osim kada bi mi u urbanoj upotrebi bio aktivan start&stop sistem. A tada bi, kao i svaki dizel, taj „neartikulisani“ 1,6MJ lepo zatresao vozilo i moje telo pri svakom ponovnom startu pri kretanju.

A kada posle te „drobilice za kamen“ sednete u hibrid, pa u gradu vozite do 60-70% vremena ukupnog putovanja u EV modu i u stanju relativne tišine (koju ni klasičan benzinac ne može da vam pruži), shvatite da sve to pomaže da se ipak malo opustite u tom opštem urbanom saobraćajnom ludilu. I to je nešto što vredi, a novcem se ne može iskazati.

Sa druge strane, kada je reč o vangradskoj vožnji, zaista je mrtva trka šta je prijatnije od ta dva vozila. To najviše zavisi od raspoloženja i trenutnih želja.

Jer, sa jedne strane, Jazz ima efikasnije kočnice, koje se lakše doziraju, i baš ulivaju neki osećaj sigurnosti i pri dosta agesivnoj vožnji. Za moj ukus, servo asistencija kod 500L bi trebalo da je malo jača za neku agresivniju vožnju i taj isti osećaj sam imao i kada sam testirao Hyundai Bayon.

Plus, kada se Jazz-u „menjač“ prebaci u položaj B, dobijate jače regenerativno kočenje, što dosta olakšava eventualnu bržu vožnju krivudavnim putevima, a bez mnogo upotrebe radne/nožne kočnice. Takodje, možete nekada kilometrima da se vozite nizbrdo bez da uopšte „dotaknete“ papučicu kočnice.

Takodje, Jazz svakako deluje upravljivije, a kako sama prednja sedišta imaju dobre počne potpore, sve je to dobra predispozicija za ugodniju eventualnu bržu vožnju po krivinama (ako to nekada želite).

Videli smo u prethodnom odeljku i da Jazz ima i bolja medjuubrzanja, pa očito nudi brža i lakša preticanja. Rekao bih i bezbednija preticanja. U granicama razuma.

Sve su to neke od prednosti Jazz-a van grada.

Naravno, nije baš ni 500L sa 1,6 MJ neki gubitnik. Ne. Nikako. On meni subjektivno deluje veoma moćno za svoju relativno skromnu deklarisanu snagu. Jer, kada negde na auto putu ili magistralno naidjete na neki veći uspon, osećaj vam govori da taj motor kao da „ne oseća uzbrdicu“. Skoro da se ne menja zvuk motora, niti imate potrebu da jače dodate gas da bi sačuvali istu putnu brzinu (ili da menjate stepen prenosa na niže). Dok će Jazz kada naidje na neki jači uspon (npr. 10-ak % ili više) bar privremeno da „zaurla“ svojim hibridnim sklopom, jer će pod tim opterećenjem možda početi da fiktivno menja svoj neki (nepostojeći) virtuelni stepen prenosa na niže.

„Prevedeno na naš jezik“, ako želite brzo da vozite „reli Sutjeska“ (i to uzbrdo, od Foče u smeru ka Gacku), sa 500L sa 1,6MJ ćete željenu dinamiku moći ostvarivati i bez nekih značajnih promena akustike motora, dok će sa Jazz-om to ipak biti malo bučnije, sa povremenim „arlaukanjem“ motora koje će se kratkotrajno javljati pri pritiskanju gasa do kraja. Istovremeno, zbog slabih bočnih potpora sedišta, kod 500L ćete se kao vozač povremeno grčevito „držati za volan“ da ne skliznete sa sedišta, dok sa Jazz-om nećete imati potrebe te vrste.

Pošto smo u odeljku iznad videli da i 500L sa 1,6 MJ ima relativno dobra medjuubrzanja (pa i bolja od onih koje nudi i 1,6 TDI sa 115 ks čak i u nižim i lakšim karoserijama), jasno je da su i sa 500L magistralna preticanja dosta laka. Ali, ipak malo sporija nego sa Jazz-om.

Inače, moram da priznam da sam vozeći moju Hondu CR-V doživeo da me iznenadno pretekne i običan 500L. I to tamo gde to uopšte ne bih očekivao, na veoma kratkim pravcima, na nekim inače dosta krivudavim i zahtevnim putevima. Pri čemu su ta preticanja subjektivno trajala dosta kratko i ubedljivo. I bio sam ubedjenja da je to neki sa 1,6 MJ. Drugačije to nisam bio u stanju sebi da objasnim, pošto 500L sa 1,6 MJ i ima bolja deklarisana medjuubrzanja i od CRV-a sa 1,5T od 173 ks sa 6MT.

Na auto putu nema neke razlike, sa oba vozila možete lako i prijatno da držite brzine od oko 150 km/h. No, pri toj brzini probate dalje forsirano da ubrzavate, to ubrzanje će biti prijatnije sa Fiatom. A čini mi se i brže.

Što se tiče zvučne izolacije, prednost bih dao Fiatu. Jazz je dobro zvučno izolovan (od aktuelnih Hondi, po meni samo Civic 11. generacije ima bolju zvučnu izolaciju), ali, Fiat to ipak radi malo bolje. Evropljanin i Japanac.

I šta onda pruža bolji ugodjaj u vožnji van grada? Zavisi od vrste puta, stila vožnje i želja. Nekada će to svakako biti i 500L.

A ako bih morao da proglasim nekog ukupnog podbednika za utiske u vožnji (u gradu, a i van njega), Jazz bi bio pobednik, ali „u foto finišu“.

Energetska efikasnost

U najkraćem, u sličnom ritmu vožnje, van grada (auto putem ili magistralno) Jazz i 500L troše isto ili jako slično. Npr. od Beograda (preko Tjentišta) do Herceg Novog i nazad (oko 1.050 km), prosek bude oko 4-4,6, kako kada, pa i zavisno koliko u vozilu ima osoba i prtljaga, kao i da li na krovu imam bicikl. A na auto putu pri oko 130 km/h oba će da troše oko 6 litara. Velika čeona površina.

Ali, u gradu, 500L sa 1,6 MJ u sličnim uslovima troši do duplo više. Dakle, kada Jazz troši u gradu 3,5 do 4, tada 500L u tim uslovima troši 7 do 8, bez greške. Naravno da će 500L sa tim motorom nekada u gradu uspeti da ostvari neke vožnje i sa prosekom od svega oko 6-6,5 litara (i prosečne brzine od oko 20 km/h), ali, i Jazz će nekada takve pojedinačne urbane vožnje da završi i sa prosekom od oko 3 litra.

Tek, dugoročno, životni prosek potrošnje kod Jazz-a je do sada 4,2, a za 500L je taj prosek bio oko 5,3.

Dakle, mereno u samim litrama, moglo bi se reći da se kod mene Jazz u proseku pokazao kao manji potrošač goriva. Što, naravno, apsolutno ne govori o tome šta je „isplativije“. Nije tema. Ni bilo pobuda za zamenu vozila.

Održavanje

Bez da pravim neku posebnu analizu, 500L je sigurno povoljniji za redovno održavanje.

I, šta na kraju reći?

Deluje kao da je Jazz pobedio u više pojedinačnih disciplina koje su iznad pomenute. Samo što sam ja bio taj koji je u ovom uporednom testu ne samo unapred odredio parametre za ocenjivanje, već i onaj ko je sve te parametre posle primenjivao. Ne deluje baš objektivno? Naravno, uvek je sve krajnje subjektivno.

Pa, subjektivno, da li je Jazz po meni bolji od 500L? U nekim pojedinačnim stvarima Jazz je nesporno bolji. Ali, nekada su to i baš veoma tesne pobede. I pitanje je onda koliko ima smisla iz tih pojedinačno datih ocena izvući neku sintetitčku konačnu ocenu. Kao što je za diskusiju koliko neki pojedinačni parameter uopšte treba da učestvuje u ukupnoj oceni? Da li, recimo, “dobar dizajn” jednako treba da doprinese konačnoj oceni kao i “dobar motor”, “komforna kabina”,  “udobna sedišta” ili nešto drugo?

Ono gde za mene ipak nema dileme, Jazz mi je praktičniji za smeštaj moje porodice (odnosno, do četiri odrasle osobe) i to u veoma kompaktnim spoljnim dimenzijama, bezbedniji je (aktivno i pasivno), bolje je ergonomije, startniji je i sa boljim medjuubrzanjima, a i nekako mi češće prija u vožnji. Ali sam svestan i da po nekim pitanjima nije bolji od 500L. I da sam prelaskom na Jazz-a izgubio priliku da uživam u nekim zaista dobrim osobinama koje je nudio 500L, kao što sam ostao bez prilike da i ubuduće vozim jedan od verovatno najboljih dizel motora te klase.

I mada ne mislim da sam pogrešio što sam kupio Jazz-a (i ne bih se dvoumio ni da li ponovo da ga kupim), najveću grešku sam izvesno napravio kada sam posle prodao taj 500L. Ali, “porodična odluka” je bila “likvidacija”. I to sam nerado i ispoštovao. A trebalo je da ga ipak ostavim. I povremeno vozim. Za svoju dušu i uživanje.

Prokleti Žabari. Napravili su baš dobar automobil, kao i još bolji motor.

Od mene o poredjenju 500L i Jazz-a toliko. Uredniku ovog teksta, koji koliko znam nije fan ni Honde, a ni Fiata, siguran sam – i previše. 🙂  Zvezdane – Izvini!

Aleksandar Dragović

(3335)